Научни скуп: „Историја медицине, фармације, народне медицине“, Зајечар, 24-25. мај 2006.

У Зајечару је 24. и 25. маја 2006. одржан XV научни скуп "Историја медицине, фармације, народне медицине", у организацији Историјског архива "Тимочка крајина" из Зајечара, Завода за јавно здравље "Тимок" из Зајечара и Института за савремену историју из Београда, који је реализацију скупа сврстао у оквире својих потпројеката изучавања здравства и здравствене културе и подстицања научних истраживања у локалним срединама. Учествовали су сарадници Института за савремену историју, Института за новију историју Србије, Историјског института, Етнографског института, историјских архива Зајечара и Чачка, Фармацеутског факултета из Београда, Српског лекарског друштва, Завода за јавно здравље из Зајечара, Завода за заштиту здравља из Сомбора и по један учесник из Македоније и Црне Горе.

Скуп је отворио др Момчило Павловић излагањем о историји медицине, фармације и народне медицине у Србији. Потом је, током дводневног рада, одржано 25 реферата (од 36 пријављених), распоређених у четири панела после којих је вођена дискусија. Излагања су била тематски различита, а углавном су се кретала у хронолошким оквирима 19. и 20.века. У неколико реферата је било речи о локалним питањима као што су здравствене прилике Тимочке крајине (здравство у Тимочкој крајини у огледалу статистике 1895-1901 Љубодраг Поповић; еволуција становништва Крајине у 20. веку - др Миодраг Тодоровић; болнице на подручју Крајине после Другог светског рата - Петар Пауновић; рад антималаричне станице у Неготину - Божидар Благојевић), животописи истакнутих лекара из чачанског краја (Јарослав Кужељ -Ивана Ћирјаковић и Фрањо Херцог - Снежана [апоњић Ашанин) и заразне болести у штипском региону 1912-1918 (Јелена Јосимовска). Рад установа и појединаца и здравствене прилике у Србији и Југославији сагледани су у различитим периодима и са различитих аспеката: било је речи о болести као препреци за склапање брака и узроку развода у Кнежевини Србији (мр Александра Вулетић); о здравственим приликама у окупираној Србији 1915-1918 (др Божица Младеновић); о туберкулози у Београду између два светска рата (др Ранка Гашић); о француској медицинској помоћи Краљевини СХС (др Станислав Сретеновић); о здравственим институцијама руских избеглица у Југославији 1920-1941 (др Тома Миленковић); о здравствено-хигијенским приликама у Југославији 1945-1955 (мр Ивана Добривојевић); о здравственим приликама на савезним омладинским радним акцијама 1946-1963 (мр Слободан Селинић); о раду установа за бригу о мајкама и деци на примеру јаслица у ФНРЈ (Сања Петровић Тодосијевић); о медицинској и социјалној мисли Милована Миловановића (др Бранко Надовеза); о доајенима српске медицине и њиховом утицају на развој медицинске науке и здравства у Србији (др Јелена Јовановић Симић); о односу комунистичке власти према наставницима Медицинског факултета у Београду 1945-1955 (мр Драгомир Бонџић); и о архивској грађи немедицинског порекла као извору за истраживање хигијенских прилика (Јован Пејин). Историја фармације је била представљена прегледом развоја хомеопатије са освртом на њену примену у Србији и Црној Гори (мр Брезана Перић) и излагањем о стоседамдесетогодишњици прве државне апотеке у Србији (др Душанка Паројчић), а етнографски приступ је примењен у рефератима о народној медицини на примеру етнографске грађе из Србије и Црне Горе (др Ивица Тодоровић) и о тумачењу болести и смрти у сновима (Сузана Антић). На крају, било је речи и о савременим проблемима као што су раслојавање и социјалне болести (Горан Чукић) и активности Епидемиолошке службе Завода за заштиту здравља Сомбор на превенцији авијарне инфлуенце (др Споменка Јокић).

Из летимично наведених тема могу се наслутити и домети скупа који је представљао покушај свеобухватног приступа у изучавању прошлости медицине, фармације и народне медицине, допринео сарадњи и допуњавању резултата различитих струка - историчара, етнолога, лекара, фармацеута и резултирао је широком лепезом обрађених тема и покренутих питања, од локалних проблема и прилика, до опште државне здравствене политике и здравственог стања народа. Реферати ће ускоро бити објављени у зборнику радова.

Драгомир БОНЏИЋ