Национална конференција: „80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца“, Крагујевац, 25. мај 2021.

Научна конференција „80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: Нови помаци или ревизије историје“, Крагујевац, 25. 5. 2021.

У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ, Универзитета у Крагујевцу и Института за новију историју Србије, 25. маја 2021. године на Универзитету у Крагујевцу одржана је научна конференција под називом „80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: Нови помаци или ревизије историје“. Скуп је најпре требало да буде организован поводом 75. годишњице од завршетка Другог светског рата, али је, због околности изазваних пандемијом ковида 19, његово одржавање било одложено за наредну годину, а сама тема конференције прилагођена је јубиларној годишњици 2021.

Научни скуп је отворен поздравним речима академика Милоша Ђурана, управника Центра за научноистраживачки рад САНУ, проф. др Ненaда Филиповића, ректора Универзитета у Крагујевцу, мр Миљана Бјелетића, градског већника за културу, и др Милета Бјелајца, директора Института за новију историју Србије, након чега је уследио уметнички програм.

Радни део скупа започет је панелом „Ревизионизам“. Др Миле Бјелајац представио је тенденције ревизије узрока и тока Другог светског рата. Редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Дубравка Стојановић, говорила је о начинима на које је у уџбеницима историје у периоду од 1955. до 2014. писано о 27. марту 1941. и стрељању у Крагујевцу, док је др Бојан Димитријевић, научни саветник и заменик директора Института за савремену историју, дао преглед главних проблемских питања у Србији 1941. године.

Излагање МА Давора Стипића, истраживача сарадника Института за новију историју Србије, које је отворило други по реду панел под називом „Геноцид и култура сећања“, било је посвећено представљању Холокауста и ратних злочина у музејима социјалистичке Југославије. Антрополог Виктор Бејатовић у свом реферату изложио је методолошку проблематику утврђивања обима ратног злочина у Крагујевцу на примеру лоцирања непознатих гробница, док је Ненад Карамијалковић, директор Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, говорио о историјату и идеолошким злоупотребама Старог војничког гробља у Шумарицама. Александар Марушић из Музеја рудничко-таковског краја представио је страдање Горњег Милановца у јесен 1941. године. Панел је завршен излагањем др Немање Девића, научног сарадника Института за савремену историју, под називом „Револуционарни терор у Србији 1941–1944. и партизанска мемоаристика: речено и прећутано“.

На трећем панелу „Под окупацијом“, др Раде Ристановић, научни сарадник Института за савремену историју, дао је преглед истраживања западноевропске историографије о феномену пружања отпора током Другог светског рата. Виши научни сарадник Института за новију историју Србије др Александар Стојановић представио је делатност Страхиње Јањића, а научни сарадник Института за новију историју Србије др Милана Живановић учешће руских емиграната у Априлском рату и његове последице по избегличку средину.

Последњи панел, „Међународни контекст“, отворен је рефератом научног саветника Института за новију историју Србије др Зорана Јањетовића „Националне мањине као разлог за агресију на Краљевину Југославију 1941.“ Девински споразум био је тема саопштења пуковника др Миљана Милкића, вишег научног сарадника Института за стратегијска истраживања. Панел је завршен излагањем МА Александра Ракоњца, истраживача сарадника Института за новију историју Србије, у којем је представљен стратешки значај југословенских рудника метала у немачкој ратној привреди у периоду од 1941. до 1945. Након одржаних саопштења уследила је завршна дискусија.

Сарадња Центра за научноистраживачки рад САНУ, Универзитета у Крагујевцу и Института за новију историју Србије дала је запажене резултате у организацији овог скупа и она се не прекида његовим завршетком. Извесно је да ће у издању поменутих установа бити објављен зборник радова са ове конференције. Тиме ће стручној јавности бити представљен још један осврт на важне процесе који су се одвијали током Другог светског рата на простору Југославије.

Милана ЖИВАНОВИЋ