Пројекти
Системи бриге и образовања деце са сензорним инвалидитетом у првој и другој југословенској држави
Пројекат Јавне агенције за знanstvenoraziskovalno in inovacijsko dejavnost Републике Словеније (J6-50189 (C))
Период реализације: 2023–2026.
Носилац пројекта: Институт за новију историју (Inštitut za novejšo zgodovino), Љубљана, Република Словенија
Руководилац пројекта: др Јелена Сеферовић, Институт за новију историју, Љубљана
Учесници пројекта из ИНИС: др Наташа Милићевић
Овај истраживачки пројекат, који се бави историјом третмана деце са сензорним инвалидитетом – са посебним фокусом на децу са оштећењима слуха и вида – на простору некадашње Југославије, представља пионирски приступ у оквиру студија инвалидности (disability studies). Пројекат се интердисциплинарно бави овом темом, обухватајући целокупно подручје социјалистичке Југославије и анализирајући системе бриге и образовања деце са сензорним инвалидитетом из историјске, социолошке и антрополошке перспективе. Намерно изоставља доминантне медицинске и рехабилитационе дискурсе, који су до данас задржали примат у овој области.
Истраживање је обухватило два кључна историјска периода: први је раздобље од 1919. до 1940. године, када је након распада Аустроугарске створена заједничка југословенска држава и успостављен континуирани систем бриге и образовања за децу са сензорним инвалидитетом; други је период социјалистичке Југославије (1945–1991), у коме је брига о овој деци постала симбол модернизације социјалне заштите и специјалног образовања. Пројекат је искључио раздобље Другог светског рата, јер је тада систем бриге и образовања био угрожен ратним околностима, а специфичан однос окупатора према деци са инвалидитетом захтевао би засебну анализу.
Истраживање је показало да су у оба периода системи социјалне заштите и образовања користили два доминантна модела – просторну и социјалну сегрегацију (смештање деце у азиле, прихватилишта и специјализоване установе) и постепену интеграцију (повећање свести о значају социјалног укључивања). Ове концепције су се међусобно преплитале и представљале претечу модерног приступа људским правима особа са инвалидитетом, заснованог на Конвенцији Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, коју је Словенија ратификовала 2008. године.
Истраживање је такође анализирало разлике између југословенског и тзв. скандинавског модела социјалне бриге, који је у социјалистичкој Југославији сматран најнапреднијим. Кроз упоредну историјско-социолошко-антрополошку анализу, пројекат је допринео бољем разумевању улоге институционалне и социјалне подршке за децу са сензорним инвалидитетом. Очекује се да ће његови резултати допринети савременим дебатама о инклузивном образовању, социјалној интеграцији и процесу деинституционализације у Словенији и ширем региону.
Планирани резултати пројекта: научно-истраживачки радови, конференције