На Правном факултету Универзитета Унион (ПФУУ) 28. јуна 2021. године одржан је Округли сто поводом стогодишњице доношења Видовданског устава. Доношење првог уставног акта који је после двоипогодишњег провизоријума коначно дефинисао прву југословенску државу
било је од фундаменталног значаја за њену будућност и отворило је много више фронтова него што је омогућило решавање проблема. Ова стогодишњица остала је, упркос значају догађаја, углавном непримећена у нашој јавности, чије се интересовање за овај период историје углавном исцрпело обележавањем стогодишњице ратних година.
Округли сто је пригодним обраћањем отворио декан ПФУУ проф. др Небојша Шаркић, а у тему је публику, која је била присутна у сали, односно која је пратила излагања путем зум платформе, увела проф. др Виолета Беширевић, професорка уставног права на ПФУУ. Она је нарочито истакла значај Устава САД-а као зачетника модерне уставности и својеврсне претходнице фактички свих потоњих кодификованих устава, који су се суочавали са сличним питањима уређења државе.
Као уводничар округли сто је отворио проф. др Кристијан Нилсен са Универзитета Архус у Данској, који је говорио о уставним дилемама и проблемима уставног дефинисања у првој Југославији, као и о рефлексијама тих проблема током трајања друге Југославије и након њеног распада, у државама наследницама.
После уводног излагања и дискусије, уследила је прва сесија на којој је др Владимир Петровић из Института за савремену историју у Београду говорио о кључним проблемима видовданске уставности у потоњим интерпретацијама и контроверзама, нарочито у погледу демократских капацитета заједнице за реализовање једне модерне конституције. О специфично хрватској перспективи на систем конституисан Видовданским уставом говорио је проф. др Хрвоје Класић са Свеучилишта у Загребу, нарочито скрећући пажњу на алтернативна решења која су долазила од хрватских представника. Неке дилеме о стварним дометима суверености народа у контексту настанка Краљевине СХС, са посебним акцентом на случај прикључења Војводине Краљевини Србији, изнео је проф. др Марко Божић, са ПФУУ.
На другој сесији, учесницима и слушаоцима се обратио проф. др Драгољуб Поповић, такође професор ПФУУ и некадашњи судија Суда за људска права у Стразбуру, говорећи о паралелама између Вајмарског и Видовданског устава, и то нарочито у домену политичких решења (немачка племена vs. три племена једног народа, централизам vs. федерализам и др.).
На ову тему надовезало се и излагање др Срђана Милошевића, који је говорио о аграрнополитичким одредбама Видовданског устава, као делу веома рудиментарно оствареног социјално-економског блока овог документа.
Након ових излагања уследила је и завршна дискусија. Учесници округлог стола били су такође у прилици да чују и изводе из неколико скупштинских говора изречених током заседања Уставотворне скупштине, а за овај део програма побринули су се учесници беседничке секције ПФУУ.
Као завршни чин Округлог стола ауторима најбољих прилога а конкурса који је овим поводом организовао ПФУУ уручене су награде. Одлуком жирија, у саставу проф. др Богољуб Милосављевић, проф. др Срђан Шаркић, проф. др Драгољуб Поповић, проф. др Виолета Беширевић и проф. др Јелена Јеринић, додељене су прва и трећа награда. Прва награда припала
је Вукашину Зорићу, докторанду на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а трећа награда додељена је Јелени Бакоч, студенткињи мастер студија на Правном факултету Универзитета у Београду. Награде су уручили проф. др Срђан Шаркић и проф. др Драгољуб Поповић.

Срђан МИЛОШЕВИЋ

Између 26. и 28. маја 2021. године одржана је четврта по реду кон-
ференција удружења New Diplomatic History Network (Мрежа нове дипло-
матске историје) под називом Diplomacy between Crisis and Cooperation
(Дипломатија између кризе и сарадње). Овогодишњи домаћин конферен-
ције био је Универзитет у Архусу. Због пандемије, конференција је уместо
у Данској организована преко платформе zoom. Мрежа нове дипломатске
историје основана је 2011. са циљем повезивања историчара из различи-
тих земаља посвећених изучавању дипломатије и међународних односа.
Због чега нова дипломатска историја? Пре свега, удружење и историчари
окупљени око њега посвећени су превасходно изучавању појединаца и гру-
па, односно дипломатских актера као важних субјеката дипломатске исто-
рије. У питању је настојање да се „поново открије“ дипломатска историја
као научна област, отворена за утицаје нових трендова у друштвеним и ху-
манистичким наукама. У фокусу су, стога, дипломатске институције, прак-
са, методи, језик, норме, симболи, породични и пријатељски односи, мреже
државних и недржавних актера, у циљу пружања доприноса студијама гло-
балне, међународне и транснационалне историје. Поред тога, удружење
није фокусирано само на историју модерне дипломатије већ је отворено
и за истраживања посвећена ранијим историјским епохама, у циљу пру-
жања доприноса разумевању дипломатије као такве.
На овогодишњој конференцији учествовало је више од шездесет
истраживача, чија су излагања организована у двадесет панела. Хроно-
лошки опсег представљених радова сезао је од ране модерне до савре-
мене историје. Тематски, конференцијска излагања су покрила широк
круг питања везаних за ратну, здравствену, конгресну, културну, науч-
ну дипломатију, дипломатску улогу организација грађанског друштва,
биографске осврте на професионалне и неформалне дипломате, улогу
дипломатије у мирном решавању конфликата, улогу дипломата у фор-
мирању представе о одређеном поднебљу и др.1
У оквиру панела под насловом Yugoslavia’s Non-Aligned Foreign
Policy as a Mechanism of Regulating Internal and International Crises (Ју-
гословенска политика несврстаности као механизам регулисања уну-
трашњих и међународних криза) на овогодишњој конференцији уче-
ствовали су сарадници Института за новију историју Србије Јован
Чавошки, Александар В. Милетић и Наталија Димић. Њихов панел орга-
низован је у оквиру пројекта Yugoslavia’s Comparative Historical Experience
with the Policies of Alliance-making and Neutrality/NonAlignment (YEH) који
финансира Фонд за науку Републике Србије, у оквиру пројектног циклу-
са PROMIS.
Јован Чавошки је одржао излагање са темом Overcoming Identity
Crisis: Yugoslavia’s Diplomatic Efforts in Transforming the Loose Non-Aligned
Group into a Fully-Fledged Movement (1965–1970). На основу истраживања
у више светских архива, представио је важан период у историји несврста-
ности између конференција у Каиру (1964) и Лусаки (1970), током ког се
чинило да су основе на којима је почивала сарадња несврстаних држава
темељно уздрмане, а из ког је несврстаност изашла као организован по-
крет, којем је током наредне две деценије припадало две трећине члани-
ца Уједињених нација. У свом излагању Чавошки је истакао пресудни значај
који је југословенска дипломатија на челу са Јосипом Брозом Титом имала
у „оживљавању“ и организационом структурисању несврстаности као по-
крета.
У излагању насловљеном “Ideological Diplomacy’’ in an Era of a
Foreign Policy Crisis: the Yugoslav Communists, Western European Socialists,
and the Origins of Yugoslavia’s Non-Alignment (1950–1954) Александар В. Ми-
летић је говорио о кризи кроз коју је југословенска дипломатија пролазила
након сукоба са Информбироом и о пресудном значају западноевропских
социјалиста и социјалдемократа као моста који је водио сарадњи са Запа-
дом. Посебну пажњу посветио је дефинисању ове југословенске партијске
спољне политике, коју је назвао „идеолошка дипломатија“.
Излагање Наталије Димић под насловом The Third World Debates a
First World Crisis: the 1961 Belgrade Conference and the Erection of the Berlin
Wall било је посвећено југословенској политици према немачком питању
након Другог светског рата. У раду је истакнуто да је југословенска полити-
ка према немачком питању од раних 50-их година била независна спољно-
политичка оријентација, чијем је формулисању у великој мери допринело
идеолошко опредељење југословенског руководства. Посебна пажња по-
свећена је периоду друге берлинске кризе (1958–1961), током ког је поли-
тика према немачком питању постала саставни део југословенске полити-
ке несврстаности, што је до изражаја дошло на Београдској конференцији
1961. године.
Поред излагања учесника, током конференције одржана су и два
предавања – о дипломатији у периоду религијских криза и о утицају техно-
логије на природу међународних преговора у условима пандемије ковида
19. Поред тога, организована су и два округла стола посвећена издавачкој
делатности Мреже нове дипломатске историје. На крају, најављена је на-
редна конференција удружења, која ће се одржати 2023. године на Универ-
зитету у Туркуу (Финска).

Наталија ДИМИЋ

Научна конференција 80 година од избијања Другог светског рата
на простору Југославије и страдања града Крагујевца: Нови помаци
или ревизије историје, Крагујевац, 25. 5. 2021.
У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ, Универ-
зитета у Крагујевцу и Института за новију историју Србије, 25. маја 2021. на
Универзитету у Крагујевцу одржана је научна конференција под називом
80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и стра-
дања града Крагујевца: Нови помаци или ревизије историје. Скуп је најпре
требало да буде организован поводом 75. годишњице од завршетка Другог
светског рата, али је, због околности изазваних пандемијом ковида-19, ње-
гово одржавање било одложено за наредну годину, а сама тема конферен-
ције је била прилагођена јубиларној годишњици 2021.
Научни скуп је отворен поздравним речима академика Милоша Ђу-
рана, управника Центра за научноистраживачки рад САНУ, проф. др Нена-
да Филиповића, ректора Универзитета у Крагујевцу, мр Миљана Бјелетића,
градског већника за културу, и др Милета Бјелајца, директора Института за
новију историју Србије, након чега је уследио уметнички програм.
Радни део скупа је започет панелом „Ревизионизам“. Др Миле Бје-
лајац је представио тенденције ревизије узрока и тока Другог светског
рата. Редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београ-
ду, проф. др Дубравка Стојановић говорила је о начинима на које је у уџ-
беницима историје у периоду од 1955. до 2014. писано о 27. марту 1941. и
стрељању у Крагујевцу, док је др Бојан Димитријевић, научни саветник и
заменик директора Института за савремену историју, дао преглед главних
проблемских питања у Србији 1941. године.
Излагање МА Давора Стипића, истраживача сарадника Института
за новију историју Србије, које је отворило други по реду панел под нази-
вом „Геноцид и култура сећања“, било је посвећено представљању Холока-
уста и ратних злочина у музејима социјалистичке Југославије. Антрополог
Виктор Бејатовић у свом реферату је изложио методолошку проблематику
утврђивања обима ратног злочина у Крагујевцу на примеру лоцирања не-
познатих гробница, док је Ненад Карамијалковић, директор Завода за за-
штиту споменика културе Крагујевац, говорио о историјату и идеолошким
злоупотребама Старог војничког гробља у Шумарицама. Александар Ма-
рушић из Музеја рудничко-таковског краја представио је страдање Горњег
Милановца у јесен 1941. године. Панел је завршен излагањем др Немање
Девића, научног сарадника Института за савремену историју, под називом
„Револуционарни терор у Србији 1941–1944. и партизанска мемоаристика:
речено и прећутано“.
На трећем панелу „Под окупацијом“, др Раде Ристановић, научни са-
радник Института за савремену историју, дао је преглед истраживања за-
падноевропске историографије о феномену пружања отпора током Другог
светског рата. Виши научни сарадник Института за новију историју Србије
др Александар Стојановић је представио делатност Страхиње Јањића, а на-
учни сарадник Института за новију историју Србије др Милана Живановић
учешће руских емиграната у Априлском рату и његове последице по избег-
личку средину.
Последњи панел „Међународни контекст“ отворен је рефератом
научног саветника Института за новију историју Србије др Зорана Јањето-
вића „Националне мањине као разлог за агресију на Краљевину Југославију
1941.“ Девински споразум био је тема саопштења пуковника др Миљана
Милкића, вишег научног сарадника Института за стратегијска истражи-
вања. Панел је завршен излагањем МА Александра Ракоњца, истражива-
ча сарадника Института за новију историју Србије, у којем је представљен
стратешки значај југословенских рудника метала у немачкој ратној привре-
ди у периоду од 1941. до 1945. Након одржаних саопштења, уследила је за-
вршна дискусија.
Сарадња Центра за научноистраживачки рад САНУ, Универзитета у
Крагујевцу и Института за новију историју Србије дала је запажене резулта-
те у организацији овог скупа и она се не прекида његовим завршетком. Из-
весно је да ће у издању поменутих установа бити објављен зборник радова
са ове конференције. Тиме ће стручној јавности бити представљен још је-
дан осврт на важне процесе који су се одвијали током Другог светског рата
на простору Југославије.
Милана ЖИВАНОВИЋ

О научном животу ИНИС-а и његових сарадника можете се информисати на

https://www.facebook.com/INISBGD

Током 9. и 10. новембра 2006. у Печују, у Мађарској, у организацији тамошњег универзитета и Института за немачку културу и историју југоисточне Европе Минхенског универзитета, одржан је међународни научни скуп о положају националних мањина у југоисточ ним земљама током првих петнаестак година после Другог светског рата. На скупу је учествовало само седам референата јер је петоро из разних разлога у последњем тренутку отказало учешће. Рад једног од њих (dr Mihаelа Portmаnа iz Bečа) је међутим прочитан на скупу. Током првог дана рада, др Мариана Хауслаитнер (Hаusleitner) из Института за немачку културу и историју југоисточне Европе из Минхена је говорила о последицама југословенског раскида са Стаљином на мањинску политику. Реферат др Портмана из Аустријске академије наука је приказао основне црте југословенске мањинске политике у Војводини, док се др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије из Београда детаљније позабавио положајем мађарске националне мањине у Југославији између 1944. и 1956. Др Хилдрун Глас (Glass) из Минхена је говорила о јеврејским организацијама у Румунији у периоду 1948–1954, др Жолт Витари (Zsolt Vitbr) са Универзитета у Печују о судбини Немаца у Мађарској и њиховој постепеној рехабилитацији после Другог светског рата, док је Нора Руч (Nurа Rutsch) из Печуја говорила о досад неистраженој теми протеривања припадника немачке националне мањине из Мађарске у совјетску окупациону зону у Немачкој. Другог дана скупа је др Јулија Брант (Juliа Brаndt) из Института за немачку културу и историју југоисточне Европе говорила о стаљинистичкој друштвеној и мањинској политици у Мађарској, а др Ференц Ајлер (Eiler) из Мањинског института у Будимпешти се на примеру једног немачког села у Мађарској позабавио питањима националности у јавном животу и у власти на локалном нивоу, приказујући занимљиве примере социјалне мимикрије. Због изостанка неколико референата, после ова два реферата уследила је закључна дискусија. Судећи по високом нивоу одржаних реферата, може се само жалити што сви најављени референти нису били у могућности да изложе своје радове, али се треба надати да ће они ипак наћи своје место у зборнику реферата са скупа који ће се појавити током следеће године у издању Института за немачку културу и историју југоисточне Европе.

Овај међународни скуп је одржан у Тибингену, у Немачкој, од 2. до 4. новембра 2006. у организацији Института за подунавско-швапску историју и земљопис. Институт је специјализован за изучавање географије, историје, језика и фолклора немачких националних мањина у југоисточној Европи, али се његов круг интересовања нипошто не ограничава само на теме уско везане за његову главну делатност. Напротив, он представља прави центар за изучавање југоисточне Европе у покрајини Баден-Виртемберг. Поред осталих активности, Институт сваке године организује и научне скупове са различитим темама, а овогодишњи је био посвећен неким од суштинских појава и процеса који су уобличавали југоисточну Европу током последњих неколико векова. На скупу је учествовало четрнаест научника из Немачке, Аустрије, Србије и Ма- ђарске, од којих неки спадају у сам историографски врх у овој области. Скуп је отворио врло угледни професор Слободног универзитета у Берлину Холм Зундхаусен (Сундхауссен) излагањем „Утилитаризам, национализам, социјално питање и социјализам: четири контекста аграрних реформи у југоисточној Европи (у XИX и XX веку)” у коме је указавши на значај горе наведених фактора у спровођењу аграрних реформи осликао главни оквир у коме се више или мање кретала већина реферата. Др Герхар Севан (Сееwанн) из минхенског Југоисточ ног института је говорио о колонизацији Угарске у време просвећеног апсолутизма и бројним етничким променама које је она донела. Складна допуна његовог реферата на студији једног случаја је био реферат др Норберта [паненбергера (Спанненбергер) из Лајпцига, док је др Карл-Петер Краус (Краусс) из института-домаћина, говорио о утицају укидања кметства у јужној Бачкој на етно-демографске промене у тој области. Др Дитмар Милер (Диетмар Мьллер) из Лајпцига је такође говорио о етничком моменту у аграрним реформама и током колективизације у Југославији и Румунији, с посебним акцентом на власничким правима. Проф. др Дитмар Нојтац (Диетмар Неутатз) са Универзитета у Фрајбургу је посматрао сличне појаве и процесе код Немаца у црноморској области у Русији после 1861. Др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије из Београда се позабавио одразом економске „борбе за земљу” између Срба и Немаца у Војводини у публицистичком делу Радослава Марковића. Проф. др Гинтер [едл (Гьнтер Сцхцдл) из Берлина је направио паралелу „националних циљева” колонизација у Хабсбуршкој монархији и Немачкој пре Првог светског рата, док је проф. др Герт фон Пистолкорс (вон Пистохлкорс) из Гетингена дао још један компаративистички допринос скупу на примеру аграрних реформи у Естонији и Литванији после 1919. Јовица Луковић из Франкфурта је изнео низ идеја о значају аграрне реформе у међуратној Југославији за „стварање нације”, од којих су неке изазвале живу дискусију. Последњег дана скупа је проф. др Јожеф Воњо (Јузсеф Вонyу) са Универзитета у Печују говорио о социјалним и националним разлозима протеривања Немаца из Мађарске после Другог светског рата, док је др Ранка Гашић из Института за савремену историју из Београда говорила о аграрној реформи и њеним последицама у Југославији после 1945. Својеврсну завршницу скупа је представљао реферат професора др Петера Јордана о аграрној проблематици транзиционих земаља југоисточне Европе од 1989. до данас. Директор Института за подунавско-швапску историју и земљопис проф. др Хорст Ферстер (Фцрстер) је у свом завршном излагању сумирао резултате овог врло успешног научног скупа. Очекује се да ће се током следеће године појавити и зборник реферата који ће приближити скуп широј научној јавности.

Удружење за „урбану историју”, тј. изучавање развоја градских насеља (УХА) је водећи амерички научни форум те врсте са преко 400 активних чланова. Ова организација је веома уско повезана како са државним тако и са елитним приватним универзитетима на простору САД-а. На свом трећем бијеналу, челници УХА су решили да листу учесника прошире гостима из других крајева света, па је тако било неколико (млађих) научника са простора Европе, Азије и Африке. Поред историчара, на конференцији су учествовали и урбанисти у правом смислу те речи (архитекти, инжењери), историчари уметности, политиколози и социолози. Бројна предавања су организована у 36 панела и округлих столова који су одр- жавани у централној згради Државног универзитета Аризоне у Темпеу (Мемориал Унион). Сам чин отварања скупа и регистрација учесника изведени су у Нелсоновом центру ликовних уметности (Нелсон Фине Артс Центер), који је смештен у западном делу универзитетског кампуса. Све сале и амфитеатри у којима су држана предавања били су опремљени неопходном техником, чиме је ток презентација и дискусија учињен занимљивијим, што је одговарало и самој природи скупа. Да бисмо илустровали разноликост тема које су биле заступљене, поменућемо називе само неких радионица: „Урбана историја и јавна историја”, „Привреда урбане експанзије“, „Држава и урбани развој”, „Урбана форма и спорна националност” и сл. Неколико панела је било географски локализовано на поједине светске регије (нпр. Јапан, Африка, западна Европа, САД и сл.), док су пленарне седнице водили најпризнатији стручњаци из области урбане историје. Последњег дана конференције за учеснике је приређена екскурзија „Денсифицатион оф Пхоениx” на којој је било речи о згушњавању широких обода престонице Аризоне и успешном решавању проблема пијаће воде, због којих је ова „пустињска комуна” муњевито израсла у пети град по броју становника у САД. Пролазећи кроз егзотичне суптропске пределе учесници су могли разгледати индијанске резервате, монденско насеље Скотсдејл, као и екстреме града Финикса разломљеног у сјају богатих пословних зграда и сиромаштву његових јужних квартова. Организација ове велике конференције била је у рукама професорке историје Vendi Plotkin (Wendy Plotkin, College of Liberаl Arts аnd Sciences, Depаrtment of History, ASU).

У Врању је од 14. до 16. септембра, у организацији Института за савремену историју, Факултета безбедности Универзитета у Београду и токијског универзитета Меyо одржан међународни научни скуп "Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници и бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у периоду 15–20. века". Скуп није имао само карактер стручне историографске расправе, већ је проблем гериле посматран из више углова и са више аспеката. Поред већег броја домаћих историчара и стручњака за питања безбедности на конференцији су учествовале и колеге из Аустрије, Јапана, Бугарске и Француске. Изложени реферати се могу грубо поделити у две групе. Једну целину чине реферати који су за тему имали теоријска разматрања феномена гериле и парамилитарног војног организовања, одређивање њихових карактеристика, места и улоге у друштву и различитим конфликтима. Другу групу презентованих радова представљају резултати истраживања герилског ратовања и деловања парамилитарних група на појединим примерима из историје Балкана XИX и XX века. Тематски веома широко конципирана и замиш љена, конференција је покушала да пружи ваљане одговоре на читав низ питања везаних за герилу као историјски, социјални, војни, психолошки, па и социо-културни феномен. Проблем герилског ратовања и појаве нерегуларних трупа у различитим сукобима на простору Балкана није посматран само кроз примере из даље већ и кроз примере из најсавременије прошлости Балкана. Поред радног дела скупа организоване су и посете археолошком локалитету Цари- чин град, манастиру Прохор Пчињски, локалном музеју у Лесковцу и месном архиву у Врању. Из Института за новију историју Србије на овој конференцији је учествовао Александар Животић са рефератом Српски герилски одреди на простору старе Србије 1911–1912.

Захваљујући сарадњи и финансијској подршци Института за новију историју Србије из Београда и Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу био сам на студијском боравку у Прагу од 15. до 30. септембра 2006. године. Овај боравак реализован је у оквиру рада на пројекту Института за новију историју Србије "Срби и Југославија – држава, друштво, политика" и пројекту Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу "Ческé земě упростřед Европy в минулости а днес". Обавио сам истраживања неопходна за израду докторског рада "Односи Југославије и Чехословачке 1945–1955" у три институције у Прагу – Архиву Министарства иностраних послова, Државном архиву и Словенској библиотеци. У Архиву Министарства иностраних послова прегледао сам фондове: Териториални одборy – тајне и Териториални одборy – обyчејне. У Државном архиву прегледао сам фондове: УВ КСЧ – Мезинародни одделени, Министерство информаци, Министерство школстви. Боравак у Словенској библиотеци искористио сам за прегледање и фотографисање литературе из Чехословачке историографије битне за тему мог доктората. Боравак у Прагу искористио сам и за размену стручне литературе са колегама са Филозофског факултета (размена часописа Токови историје и Слованскý пŕехлед). На крају истичем да сам упознао неколико младих колега који раде магистарске и докторске радове на Филозофском факултету Карловог универзитета (Кристина Фиалова, Ондреј Жила). Посебно истичем велику и несебичну помоћ и предусретљивост свих запослених у поменутим научним и културним институцијама Прага и Чешке, нарочито професора др Јана Пеликана и мр Ондреја Војтјеховског са Филозофског факултета.

У оквиру научне трибине Института за новију историју Србије у претходном периоду научној јавности су своја најновија истраживања и анализе представили сарадници два историјска института који се баве анализама историје двадесетог века. Иновативни закључци изведени из компаративних истраживања развили су богату дискусију и отворили путеве новим посматрањима проблема који су се нашли у фокусу предавача. Март 2007: Мр Владимир ПЕТРОВИЋ Концепт суочавања са прошлошћу као слепа мрља савремене историографије – ка превазилажењу раскорака Април 2007: Мр Сања ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕВИЋ Под окриљем "домовинског кутка". Приватност деце у социјалистичкој Југославији као изазов за државу и поредак. Мај 2007: Александар ЖИВОТИЋ Перцепција Блиског истока у југословенској јавности 1945–1956. Rewiews. Зборник Историја и сећање, Студије историјске свести Крајем децембра 2006. године из штампе је изашао зборник Историја и сећање, Студије историјске свести, у издању Института за новију историју Србије, који је приредила др Олга Манојловић Пинтар. Зборник је настао као резултат рада Научне трибине Института за новију историју Србије током 2005/2006. године.

Крајем прошле деценије ASN (Associаtion for the Study of Nаtionаlities) је доживљаван искључиво као асоцијација политиколога, док су његове годишње кон венције представљале својеврсне радно-дебатне састанке људи из области по- литичких наука. Међутим, подаци о структури учесника на конвенцији 2007. године показују да је овога пута једва 40% панелиста било професионално окренуто по- литичким наукама и "међународним студијама". Само у последње две године удео историчара, социолога и антрополога буквално се удвостручио, премда је и учешће других дисциплина, попут географије и економије, такође у порасту. У односу на конвенцију из 2005. године број историчара се увећао за преко 70%, а социолога за око половину. Судећи према избору тема и начину на који су груписане по панелима, може се закључити да расте интересовање за историографско-социолошки приступ изучавању феномена национализма на простору источне и југоисточне Европе. Овогодишња конвенција је одржана у просторијама Хариман института који спада у водеће центре за изучавање посткомунистичког света и у њему ре дов- но гостују научници, дипломате, политичари, културни радници, новинари, као и пословни људи из источне Европе и бивших совјетских република. Основна истра- живачка поља на која је фокусиран највећи број панела и округлих столова била су национализам, посткомунизам, постсовјетске и евроазијске студије. Велики број радова био је посвећен распаду Југославије, а завршне вечери нарочиту пажњу је привукла пројекција српско-хрватског документарног филма у продукцији теле- визије Б-92 "Вуковар – последњи рез". Презентације су биле организоване по те- матско-регионалном принципу, тако да су Балкан, централна Европа, Евроазија, Кавказ, Русија, Украјина и Турска били равномерно заступљени. Готово трећину свих учесника чинили су докторанти и млади доктори наука, од којих је половина докторирала у периоду 2005–2007. или бар очекује одбрану током 2007. године. Више од 50 њих је у истом периоду објавило књигу што до- дат но говори о проминентности учесника.1 У духу своје јединствене отворености Конвенција је била избалансирана у сваком погледу: у односу између млађих и искуснијих научника, асистената и професора, као и у погледу полне структуре панелиста (преко 40% су биле жене). Од свих 514 учесника који су дошли из че- трдесет земаља света око 40% је било изван САД-а, при чему треба имати у виду да је значајан број научника са северноамеричких универзитета заправо потицао са простора бивше Југославије. Треба нагласити да АСН нема стално особље, већ да је захваљујући уиграној организацији и ентузијазму људи са Хариман института и Колумбија универзитета обезбеђен довољан број квалификованих водитеља панела и дискутаната који су спретно одржавали критички ниво презентација и расправа. У оквиру програма приређена је изложба нових књига и свих текстова који су били представљени на Конвенцији, док су на завршном коктелу награђени најбољи ра- дови у оквиру појединачних тематских група. 1 Доминиqуе Арел, ASN (Associаtion for the Study of Nаtionаlities), ASNews. Newsletter of the Associаtion for the Study of Nаtionаlities, New Series, vol. 3, New York, 2007, rr. 7.

Поводом обележавања 200. годишњице од битке на Делиграду у Првом српском устанку и 130. годишњице српско-турског рата 1876. године, у организацији Института за новију историју Србије и Скупштине општине Алексинац, 2. сеп тем- бра 2006. одржан је у конаку манастира Св. Стеван у Липовцу код Алексинца, међународни научни скуп: Делиград 1806. Српско-турски рат 1876. Одбор за не- говање традиција ослободилачких ратова Србије уврстио је ове догађаје у Програм обележавања значајних историјских догађаја ослободилачких ратова Србије тако да овај научни скуп представља део ширих манифестација посвећених овом значајном јубилеју. (Осим научног скупа, у склопу обележавања јубилеја постављена је му- зејска поставка Делиград 1806–2006, у организацији Историјског музеја Србије а Народно позориште из Београда је извело музичко-сценску представу Битка на Делиграду, која је написана за ту прилику.) Ове манифестације привукле су велику пажњу стручне и шире јавности, а Министарство за науку и заштиту животне средине Владе Републике Србије научни скуп је уврстило у званични календар научних дешавања за 2006. На скупу је учествовало двадесет најеминентнијих домаћих историчара и делегација руских научника, представника свих научних установа Русије које се баве проучавањем историје Србије. Делегацију је предводио проф. др А. Шемјакин, (заменик директора Института за славистику Руске академије наука) а учествовали су и доц. др Људмила Кузмичева (Историјски факултет Московског државног уни- верзитета "Ломоносов"), др Јарослав Вишњаков (Дипломатска академија Мини стар- ства спољних послова Руске Федерације) и др Михаил Белов (Историјски факултет Нижегородског државног универзитета). Излагања учесника одвијала су се у две сесије, приликом којих је укупно представљено 26 реферата. Скуп је био тематски широко конципиран, те су стога и реферати били веома садржајно разнолики. Између осталих, изложене су теме историјског, цивилизацијског и међународног значаја битке на Делиграду (у радо- вима академика В. Стојанчевића, др П. Опачића, доц. др Ј. Вишњакова и проф. др С. Бранковића и мр А. Тимофејева), локалне историје региона (у радовима проф. др С. Мишића, доц. др Е. Миљковић, М. Спирића, М. Стевића, Љ. Поповића и других), војно-стратешких разматрања и историје војске и наоружања (у радовима мр Н. Ђокића, О. Думић, Б. Љубојевића, проф. др М. Пршића). Један број реферата било је посвећен и значајним личностима везаним за ове догађаје и локалну историју Алексинца (Павлу Цукићу, пуковнику Рајевском и Илији Петровићу-Стрељи), као и страној грађи која се односи на Делиград. Љубазношћу Министарства за науку и заштиту животне средине Владе Републике Србије и СО Алексинац свим учесницима скупа обезбеђен је превоз и смештај, како би, осим на научном скупу, присуствовали и отварању изложбе и извођењу представе. Организатори су, уз помоћ Завода за уџбенике и наставна средства, пред- видели и издавање зборника радова представљених на скупу, којим би биле заокру- жене научне и културне активности везане за обележавање овог значајног јубилеја. Комплетан програм скупа, као и поједине реферате у пдф формату могуће је бесплатно преузети са званичне веб-презентације скупа постављене на сајту ИНИС-а. Комплетан програм скупа, као и поједине реферате у пдф формату могуће је бесплатно преузети са званичне веб-презентације скупа постављене на сајту ИНИС-а.