Научни живот

На Правном факултету Универзитета Унион (ПФУУ) 28. јуна 2021. године одржан је Округли сто поводом стогодишњице доношења Видовданског устава. Доношење првог уставног акта који је после двоипогодишњег провизоријума коначно дефинисао прву југословенску државу било је од фундаменталног значаја за њену будућност и отворило је много више фронтова него што је омогућило решавање проблема. Ова стогодишњица остала је, упркос значају догађаја, углавном непримећена у нашој јавности, чије се интересовање за овај период историје углавном исцрпело обележавањем стогодишњице ратних година.Округли сто је пригодним обраћањем отворио декан ПФУУ проф. др Небојша Шаркић, а у тему је публику, која је била присутна у сали, односно која је пратила излагања путем зум платформе, увела проф. др Виолета Беширевић, професорка уставног права на ПФУУ. Она је нарочито истакла значај Устава САД-а као зачетника модерне уставности и својеврсне претходнице фактички свих потоњих кодификованих устава, који су се суочавали са сличним питањима уређења државе. Као уводничар округли сто је отворио проф. др Кристијан Нилсен са Универзитета Архус у Данској, који је говорио о уставним дилемама и проблемима уставног дефинисања у првој Југославији, као и о рефлексијама тих проблема током трајања друге Југославије и након њеног распада, у државама наследницама.После уводног излагања и дискусије, уследила је прва сесија на којој је др Владимир Петровић из Института за савремену историју у Београду говорио о кључним проблемима видовданске уставности у потоњим интерпретацијама и контроверзама, нарочито у погледу демократских капацитета заједнице за реализовање једне модерне конституције. О специфично хрватској перспективи на систем конституисан Видовданским уставом говорио је проф. др Хрвоје Класић са Свеучилишта у Загребу, нарочито скрећући пажњу на алтернативна решења која су долазила од хрватских представника. Неке дилеме о стварним дометима суверености народа у контексту настанка Краљевине СХС, са посебним акцентом на случај прикључења Војводине Краљевини Србији, изнео је проф. др Марко Божић, са ПФУУ. На другој сесији, учесницима и слушаоцима се обратио проф. др Драгољуб Поповић, такође професор ПФУУ и некадашњи судија Суда за људска права у Стразбуру, говорећи о паралелама између Вајмарског и Видовданског устава, и то нарочито у домену политичких решења (немачка племена vs. три племена једног народа, централизам vs. федерализам и др.). На ову тему надовезало се и излагање др Срђана Милошевића, који је говорио о аграрнополитичким одредбама Видовданског устава, као делу веома рудиментарно оствареног социјално-економског блока овог документа. Након ових излагања уследила је и завршна дискусија. Учесници округлог стола били су такође у прилици да чују и изводе из неколико скупштинских говора изречених током заседања Уставотворне скупштине, а за овај део програма побринули су се учесници беседничке секције ПФУУ. Као завршни чин Округлог стола ауторима најбољих прилога а конкурса који је овим поводом организовао ПФУУ уручене су награде. Одлуком жирија, у саставу проф. др Богољуб Милосављевић, проф. др Срђан Шаркић, проф. др Драгољуб Поповић, проф. др Виолета Беширевић и проф. др Јелена Јеринић, додељене су прва и трећа награда. Прва награда припала је Вукашину Зорићу, докторанду на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а трећа награда додељена је Јелени Бакоч, студенткињи мастер студија на Правном факултету Универзитета у Београду. Награде су уручили проф. др Срђан Шаркић и проф. др Драгољуб Поповић. Срђан МИЛОШЕВИЋ

Између 26. и 28. маја 2021. године одржана је четврта по реду кон-ференција удружења New Diplomatic History Network (Мрежа нове дипло-матске историје) под називом Diplomacy between Crisis and Cooperation (Дипломатија између кризе и сарадње). Овогодишњи домаћин конферен-ције био је Универзитет у Архусу. Због пандемије, конференција је уместо у Данској организована преко платформе zoom. Мрежа нове дипломатске историје основана је 2011. са циљем повезивања историчара из различи-тих земаља посвећених изучавању дипломатије и међународних односа. Због чега нова дипломатска историја? Пре свега, удружење и историчари окупљени око њега посвећени су превасходно изучавању појединаца и гру-па, односно дипломатских актера као важних субјеката дипломатске исто-рије. У питању је настојање да се „поново открије“ дипломатска историја као научна област, отворена за утицаје нових трендова у друштвеним и ху-манистичким наукама. У фокусу су, стога, дипломатске институције, прак-са, методи, језик, норме, симболи, породични и пријатељски односи, мреже државних и недржавних актера, у циљу пружања доприноса студијама гло-балне, међународне и транснационалне историје. Поред тога, удружење није фокусирано само на историју модерне дипломатије већ је отворено и за истраживања посвећена ранијим историјским епохама, у циљу пру-жања доприноса разумевању дипломатије као такве.На овогодишњој конференцији учествовало је више од шездесет истраживача, чија су излагања организована у двадесет панела. Хроно-лошки опсег представљених радова сезао је од ране модерне до савре-мене историје. Тематски, конференцијска излагања су покрила широк круг питања везаних за ратну, здравствену, конгресну, културну, науч-ну дипломатију, дипломатску улогу организација грађанског друштва, биографске осврте на професионалне и неформалне дипломате, улогу дипломатије у мирном решавању конфликата, улогу дипломата у фор-мирању представе о одређеном поднебљу и др.1У оквиру панела под насловом Yugoslavia’s Non-Aligned Foreign Policy as a Mechanism of Regulating Internal and International Crises (Ју-гословенска политика несврстаности као механизам регулисања уну-трашњих и међународних криза) на овогодишњој конференцији уче-ствовали су сарадници Института за новију историју Србије Јован Чавошки, Александар В. Милетић и Наталија Димић. Њихов панел орга-низован је у оквиру пројекта Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/NonAlignment (YEH) који финансира Фонд за науку Републике Србије, у оквиру пројектног циклу-са PROMIS.Јован Чавошки је одржао излагање са темом Overcoming Identity Crisis: Yugoslavia’s Diplomatic Efforts in Transforming the Loose Non-Aligned Group into a Fully-Fledged Movement (1965–1970). На основу истраживања у више светских архива, представио је важан период у историји несврста-ности између конференција у Каиру (1964) и Лусаки (1970), током ког се чинило да су основе на којима је почивала сарадња несврстаних држава темељно уздрмане, а из ког је несврстаност изашла као организован по-крет, којем је током наредне две деценије припадало две трећине члани-ца Уједињених нација. У свом излагању Чавошки је истакао пресудни значај који је југословенска дипломатија на челу са Јосипом Брозом Титом имала у „оживљавању“ и организационом структурисању несврстаности као по-крета.У излагању насловљеном “Ideological Diplomacy’’ in an Era of a Foreign Policy Crisis: the Yugoslav Communists, Western European Socialists, and the Origins of Yugoslavia’s Non-Alignment (1950–1954) Александар В. Ми-летић је говорио о кризи кроз коју је југословенска дипломатија пролазила након сукоба са Информбироом и о пресудном значају западноевропскихсоцијалиста и социјалдемократа као моста који је водио сарадњи са Запа-дом. Посебну пажњу посветио је дефинисању ове југословенске партијске спољне политике, коју је назвао „идеолошка дипломатија“.Излагање Наталије Димић под насловом The Third World Debates a First World Crisis: the 1961 Belgrade Conference and the Erection of the Berlin Wall било је посвећено југословенској политици према немачком питању након Другог светског рата. У раду је истакнуто да је југословенска полити-ка према немачком питању од раних 50-их година била независна спољно-политичка оријентација, чијем је формулисању у великој мери допринело идеолошко опредељење југословенског руководства. Посебна пажња по-свећена је периоду друге берлинске кризе (1958–1961), током ког је поли-тика према немачком питању постала саставни део југословенске полити-ке несврстаности, што је до изражаја дошло на Београдској конференцији 1961. године.Поред излагања учесника, током конференције одржана су и два предавања – о дипломатији у периоду религијских криза и о утицају техно-логије на природу међународних преговора у условима пандемије ковида 19. Поред тога, организована су и два округла стола посвећена издавачкој делатности Мреже нове дипломатске историје. На крају, најављена је на-редна конференција удружења, која ће се одржати 2023. године на Универ-зитету у Туркуу (Финска).Наталија ДИМИЋ

Научна конференција 80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: Нови помаци или ревизије историје, Крагујевац, 25. 5. 2021.У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ, Универ-зитета у Крагујевцу и Института за новију историју Србије, 25. маја 2021. на Универзитету у Крагујевцу одржана је научна конференција под називом 80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и стра-дања града Крагујевца: Нови помаци или ревизије историје. Скуп је најпре требало да буде организован поводом 75. годишњице од завршетка Другог светског рата, али је, због околности изазваних пандемијом ковида-19, ње-гово одржавање било одложено за наредну годину, а сама тема конферен-ције је била прилагођена јубиларној годишњици 2021. Научни скуп је отворен поздравним речима академика Милоша Ђу-рана, управника Центра за научноистраживачки рад САНУ, проф. др Нена-да Филиповића, ректора Универзитета у Крагујевцу, мр Миљана Бјелетића, градског већника за културу, и др Милета Бјелајца, директора Института за новију историју Србије, након чега је уследио уметнички програм.Радни део скупа је започет панелом „Ревизионизам“. Др Миле Бје-лајац је представио тенденције ревизије узрока и тока Другог светског рата. Редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београ-ду, проф. др Дубравка Стојановић говорила је о начинима на које је у уџ-беницима историје у периоду од 1955. до 2014. писано о 27. марту 1941. и стрељању у Крагујевцу, док је др Бојан Димитријевић, научни саветник и заменик директора Института за савремену историју, дао преглед главних проблемских питања у Србији 1941. године.Излагање МА Давора Стипића, истраживача сарадника Института за новију историју Србије, које је отворило други по реду панел под нази-вом „Геноцид и култура сећања“, било је посвећено представљању Холока-уста и ратних злочина у музејима социјалистичке Југославије. Антрополог Виктор Бејатовић у свом реферату је изложио методолошку проблематику утврђивања обима ратног злочина у Крагујевцу на примеру лоцирања не-познатих гробница, док је Ненад Карамијалковић, директор Завода за за-штиту споменика културе Крагујевац, говорио о историјату и идеолошким злоупотребама Старог војничког гробља у Шумарицама. Александар Ма-рушић из Музеја рудничко-таковског краја представио је страдање Горњег Милановца у јесен 1941. године. Панел је завршен излагањем др Немање Девића, научног сарадника Института за савремену историју, под називом „Револуционарни терор у Србији 1941–1944. и партизанска мемоаристика: речено и прећутано“.На трећем панелу „Под окупацијом“, др Раде Ристановић, научни са-радник Института за савремену историју, дао је преглед истраживања за-падноевропске историографије о феномену пружања отпора током Другог светског рата. Виши научни сарадник Института за новију историју Србије др Александар Стојановић је представио делатност Страхиње Јањића, а на-учни сарадник Института за новију историју Србије др Милана Живановић учешће руских емиграната у Априлском рату и његове последице по избег-личку средину.Последњи панел „Међународни контекст“ отворен је рефератом научног саветника Института за новију историју Србије др Зорана Јањето-вића „Националне мањине као разлог за агресију на Краљевину Југославију 1941.“ Девински споразум био је тема саопштења пуковника др Миљана Милкића, вишег научног сарадника Института за стратегијска истражи-вања. Панел је завршен излагањем МА Александра Ракоњца, истражива-ча сарадника Института за новију историју Србије, у којем је представљен стратешки значај југословенских рудника метала у немачкој ратној привре-ди у периоду од 1941. до 1945. Након одржаних саопштења, уследила је за-вршна дискусија. Сарадња Центра за научноистраживачки рад САНУ, Универзитета у Крагујевцу и Института за новију историју Србије дала је запажене резулта-те у организацији овог скупа и она се не прекида његовим завршетком. Из-весно је да ће у издању поменутих установа бити објављен зборник радова са ове конференције. Тиме ће стручној јавности бити представљен још је-дан осврт на важне процесе који су се одвијали током Другог светског рата на простору Југославије.Милана ЖИВАНОВИЋ

  О научном животу ИНИС-а и његових сарадника можете се информисати на https://www.facebook.com/INISBGD

Током 9. и 10. новембра 2006. у Печују, у Мађарској, у организацији тамошњег универзитета и Института за немачку културу и историју југоисточне Европе Минхенског универзитета, одржан је међународни научни скуп о положају националних мањина у југоисточ ним земљама током првих петнаестак година после Другог светског рата. На скупу је учествовало само седам референата јер је петоро из разних разлога у последњем тренутку отказало учешће.

Овај међународни скуп је одржан у Тибингену, у Немачкој, од 2. до 4. новембра 2006. у организацији Института за подунавско-швапску историју и земљопис. Институт је специјализован за изучавање географије, историје, језика и фолклора немачких националних мањина у југоисточној Европи, али се његов круг интересовања нипошто не ограничава само на теме уско везане за његову главну делатност.

Удружење за „урбану историју”, тј. изучавање развоја градских насеља (УХА) је водећи амерички научни форум те врсте са преко 400 активних чланова. Ова организација је веома уско повезана како са државним тако и са елитним приватним универзитетима на простору САД-а. На свом трећем бијеналу, челници УХА су решили да листу учесника прошире гостима из других крајева света, па је тако било неколико (млађих) научника са простора Европе, Азије и Африке.

У Врању је од 14. до 16. септембра, у организацији Института за савремену историју, Факултета безбедности Универзитета у Београду и токијског универзитета Меyо одржан међународни научни скуп "Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници и бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у периоду 15–20. века". Скуп није имао само карактер стручне историографске расправе, већ је проблем гериле посматран из више углова и са више аспеката.

Захваљујући сарадњи и финансијској подршци Института за новију историју Србије из Београда и Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу био сам на студијском боравку у Прагу од 15. до 30. септембра 2006. године. Овај боравак реализован је у оквиру рада на пројекту Института за новију историју Србије "Срби и Југославија – држава, друштво, политика" и пројекту Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу

Већ другу годину за редом Еуропеан Университy Институте (ЕУИ) са седиштем у Фиренци окупља младе истраживаче из великог броја европских земаља. Ове године Летња школа имала је укупно 35 учесника из више од двадесет земаља и одржана је у главној згради Института вили Скифаноја (Сцхифаноиа). У уводном излагању Марчело Верга (Mаrcello Vergа) са Универзитета у Фиренци изнео је своја размишљања о могућностима писања историје Европе.

У оквиру научне трибине Института за новију историју Србије у претходном периоду научној јавности су своја најновија истраживања и анализе представили сарадници два историјска института који се баве анализама историје двадесетог века. Иновативни закључци изведени из компаративних истраживања развили су богату дискусију и отворили путеве новим посматрањима проблема који су се нашли у фокусу предавача.

У Софији је од 7. до 9. маја 2007. године у организацији Бугарске комисије за војну историју и Центра за војну историју Војне академије " Г. С. Раковски" одржана Десета међународна конференција војних историчара са темом Contemporаry Methods аnd Approаches, Used in Studying the Lessons Leаrnt. Скуп је окупио већи број истраживача – историчара, политиколога, војних стручњака из Бугарске, САД-а, Италије, Шведске, Румуније и Србије.

Крајем прошле деценије ASN (Associаtion for the Study of Nаtionаlities) је доживљаван искључиво као асоцијација политиколога, док су његове годишње кон венције представљале својеврсне радно-дебатне састанке људи из области по- литичких наука.

У организацији Народног музеја из Лесковца и Института за савремену историју из Београда, у Лесковцу је 14. и 15. децембра 2006. године одржан XИ научни скуп "Културно-историјска баштина Југа Србије". Реч је о традиционалном окупљању научника из неколико научних дисциплина које се одржава сваке друге године у Лесковцу.

Поводом обележавања 200. годишњице од битке на Делиграду у Првом српском устанку и 130. годишњице српско-турског рата 1876. године, у организацији Института за новију историју Србије и Скупштине општине Алексинац, 2. сеп тем- бра 2006. одржан је у конаку манастира Св. Стеван у Липовцу код Алексинца, међународни научни скуп: Делиград 1806. Српско-турски рат 1876. Одбор за не- говање традиција ослободилачких ратова Србије уврстио је ове догађаје у Програм обележаван