Југословенско-албански економски односи 1918‒1941.
Божица Славковић Мирић
Божица Славковић Мирић
Александар Стојановић
Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци био је јединствена појава у окупираној Србији, али и читавој Европи током Другог светског рата. Иако се не сме сасвим искључити могућност да су поједине методе и организациона решења примењена у Заводу евентуално била у употреби и у некој другој држави, историјски извори уверљиво сведоче да су концепт „принудног васпитања омладине“ и сам рад установе били оглед без директног узора који би се могао следити.
Давор Стипић
Предмет књиге „У борби против заборава. Однос према Холокаусту у социјалистичкој Југославији1945–1991“ је анализа друштвеног, културолошког и политичког односа према Холокаусту у Југославији 1945–1991 године и култура сећања на страдање Јевреја у Другом светском рату. За хронолошки оквир изабран је период постојања социјалистичке Југославије, да би се пратили процес формирања колективног и индивидуалног сећања на Холокауст на читавом југословенском простору, и промене у култури сећања до којих је долазило током читавог социјалистичког периода. Захваљујући оваквом хронолошком оквиру, др Стипић је успешно сагледао различите начине конструисања сећања на Холокауст – од стране саме јеврејске заједнице, као и од државе и друштвених организација, што му је помогло да уочава промене до којих је долазило у односу према Холокаусту и према Другом светском рату у различитим фазама југословенске државе.
Александар Р. Милетић
Књига анализира последице примене система контролисане станарине и реквизиције станова на простору европске семипериферије (територије Југославије, Бугарске, Чехословачке и Пољске) током Првог светског рата и током двадесетих година прошлог столећа. Ради се о готово у потпуности запостављеним истраживачким темама, и то не само код нас, већ и у академској продукцији земаља које су обухваћене анализом. Иновативна методологија (лексиметријски и економетријски метод), примена различите оптике посматрања феномена на микро, мезо и макро нивоима, и компаративни приступ проблему доприноси потпунијем разумевању сложеног процеса преплитања друштвених, политичких и економских формација у поменутом делу Европе.
Слободан Селинић
Један од најважнијих показатеља кризе у којој је почетком осамдесетих година 20. века била СФРЈ био је висок спољни дуг (око 19 милијарди долара). Југославија 1982. и 1983. није могла уредно да измирује обавезе према иностранству. Највећи проблем је имала Хрватска, која је од банкрота спашавана девизним резервама Народне банке Југославије и девизама других банака. Тешки преговори са западним кредиторима, међу којима су кључну улогу имали Међународни монетарни фонд, САД и око 630 комерцијалних банака, окончани су у лето 1983. када је СФРЈ прихватила западне услове – гарант за дугове свих југословенских дужника постала је савезна држава и усвојени су закони у правцу централизације и већих надлежности НБЈ.
Алексеј Тимофејев
Београд: Институт за новију историју Србије, 2022.
Ауторка проблематизује питање суверенитета држава после Другог светског рата на Балкану. Процес изградње структуре власти на Балкану није био ни слободан, ни спонтан, већ је био уграђен у нови, хладноратовски поредак који се постепено рађао. Отуда се изградња власти после рата (али свакако пре пролећа 1945), мора посматрати као динамичан процес који је био усклађиван са актуелним интересима савезника и са стањем на фронтовима, а не као „залеђена слика“, са унапред одређеним исходом какву су током хладноратовског периода и совјетска и западноевропска, а и домаће историографије формирале. Преиспитивање клишеа о комунистичком освајању власти на Балкану доводи у питање како хронологију и мотиве са којима је нова власт изграђивана, тако и устаљену представу о ексклузивној кривици Совјета за све лоше што се у посматраним земљама десило са доласком комуниста на власт.
Извод из рецензије др Горан Милорадовић
Југословенска држава је са својим мозаичним етничким и верским саставом наследила низ нерешених националних проблема од држава чије су територије постале њени делови; државни национализам који прави разлику између лојалних и нелојалних, словенских и несловенских мањина, упркос свим мерама усмереним на јачање „националних елемената“ у мањинама насељеним подручјима, одиграо је једну од главних улога у дефинисању овакве неуравнотежене политике...
из рецензије проф. др Милана Ристовића
"Користећи имагологију и постколонијалну теорију, др Радоњић је Африку у југословенској имагинацији представио у духу истраживања Едварда Саида, Ларија Вулфа, Марије Тодорове, Цветана Тодорова и Филипа Куртена, и на тај начин дао важан допринос студијама имагологије у српској историографији [...] Користећи мултидисциплинаран приступ, др Радоњић је дао значајан прилог историји југословенско-афричких односа, историји Југославије, историји социјализма, историји антиколонијализма и глобалној историји хладног рата. Добро структурисаним текстом, опремљеним разноврсним и релевантним прилозима, уз јасно и аргументовано излагање и ваљано закључивање, др Радоњић је написао књигу која ће, како избором теме тако и научним приступом и стилом којим је писана, привући не само академску, него и ширу јавност, заинтересовану за слику Африке и историју Југославије."
извод из рецензије: проф. др Радине Вучетић
Монографско дело колеге Селинића представља значајан допринос српској
историјској науци јер се из истраживања виде размере економске и политичке кризе у
Србији која је у овом периоду била промовисана у федерацију с елементима
конфедерације. Двострука федерализација одмах је довела до блокаде политичког система
и запретила да доведе до распада Србије. Монографија осветљава озбиљности косовског
питања, оштрину политичких подела у Југославији и републици, судар власти и
опозиционих појава, личних сукоба комунистичких функционера и далекосежност
последица које су створиле историјске претпоставке за долазак Слободана Милошевића на
власт.
из рецензије др Косте Николића
Др Драгана Гњатовић, др Весна Алексић
Књига о Париском компромису и дипломатском решавању југословенско-француског спора о регулисању дугова Краљевине Србије једна је од оних монографских публикација које луцидним избором теме, логичном композицијом текста, оригиналним и интердисциплинарним приступом и добро поткрепљеним резултатом не остављају пуно простора за различиту интерпретацију или оспоравање. Штавише, она представља важну етапу у свестранијем разумевању међуратне Југославије, њених спољнополитичких проблема али и унутрашњих противречности које су генерисале њен међународни положај.
(из рецензије др Владана Јовановића)
Бојан Симић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2021.
Александар Лукић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2020.
Милана Живановић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2020.
Божица Ж. Славковић Мирић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2020.
Олга Манојловић Пинтар
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Бојан Симић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Radmila Radić
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2019
цео ПДФ
Радмила Радић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Александар В. Милетић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Момчило Исић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Петар Драгишић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Петар Драгишић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Петар Драгишић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Слободан Селинић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2019.
Момчило Исић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018
Књига 3. Шестојануарска диктатура, лажни парламентаризам, Други светски рат.
Алексеј Tимофејев, Милана Живановић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018.
Момчило Исић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018.
Јелена Рафаиловић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018.
садржај
Сања Петровић-Тодосијевић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018.
садржај
Срђан Мићић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018.
Zoran Janjetović
Београд: Институт за новију историју Србије, 2018.
Слободан Селинић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2017.
Алексеј Тимофејев, Милан Пиљак
Београд: Институт за новију историју Србије; Вишеград: Андрићев институт, Одјељење за историју, 2017.
Александар Стојановић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2015.
садржај
Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата, зборник грађе
приредили Алексеј Тимофејев и Дарко Кремић.
Београд: Институт за новију историју Србије, 2014.
Bojan Simić
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2013.
Vladimir Lj. Cvetković
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2013.
Слободан Селинић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2013.
Александар Стојановић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2012.
Радмила Радић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2012.
Miljan Milkić
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012.
Milan Sovilj
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012.
Vesna Đikanović
Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije, 2012.
Александар Животић
Београд: Институт за новју историју Србије, 2011.
Владан Јовановић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2011.
Zoran Janjetović
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011.
садржај
Момчило Исић, Вера Гудац
Београд: Институт за новију историју Србије, 2011.
Алексеј Тимофејев.
Београд: Институт за новију историју Србије, 2011.
Zoran Janjetović
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2009.
Душан Бајагић.
Београд: Институт за новију историју Србије, 2009.
Младенка Иванковић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2009.
Јован Чавошки
Београд: Институт за новију историју Србије, 2009.
садржај
Наташа Милићевић.
Београд: Институт за новију историју Србије, 2009.
садржај
Александар Животић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2008.
Сања Петровић-Тодосијевић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2008.
Момчило Исић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2007.
Узми пун текст књиге.
Бојан Симић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2007.
Владимир Цветковић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2006.
садржај
Vladan Jovanović
Jugoslovenska država i Južna Srbija 1918–1929: Makedonija, Sandžak, Kosovo i Metohija u Kraljevini SHS
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2002.
Гордана Кривокапић Јовић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2002.
Marija Obradović
Beograd: INIS 1995.
садржај