Стамбени пакао. Систем контролисане станарине у Југоисточној и Источној Средњој Европи, 1914–1930.
Аутор: Александар Р. Милетић
Издавач: Институт за новију историју Србије, Београд
Година: 2024.
Језик: српски, 317 стр.
ИСБН: 978-86-7005-192-8
DOI: 10.31212/monografija.2024.137.mileticr
Стамбени пакао. Систем контролисане станарине у Југоисточној и Источној Средњој Европи, 1914–1930.
Садржај
Предговор
Увод
Кратка историја система контролисане станарине
Лексиметријска анализа система контролисане станарине
Развој СКС-а у Југоисточној и Источној Средњој Европи
Интересно организовање станара и станодаваца
Политичке странке и стамбени спорови
Злоупотребе статуса „заштићеног станара“
Преплет етатизма, тзв. мале корупције и клијентелизма
Микроисторија система контролисане станарине
Закључак
Summary
Извори и литература
Именски регистар
Предметни и географски регистар
Биографија аутора
О књизи:
Предмет анализе у овој монографији су друштвене, економске и политичке импликације дугорочне примене стамбеног законодавства, које је у почетку било пројектовано само као сет мера „привременог“ и „ограниченог“ карактера. Јединице истраживања су по две државе Југоисточне (Југославија и Бугарска) и Источне Средње Европе (Чехословачка и Пољска), које су компаративно доведене у везу са земљама Средње (Аустрија и Немачка) и Западне Европе (Француска и Уједињено Краљевство) и Скандинавије (Норвешка и Финска), али и совјетске Русије и америчке државе Њујорк. Хронолошки, монографија покрива период Првог светског рата и међуратни период до 1930, међутим, највећа пажња посвећена је периоду најинтензивније примене и развоја државне интервенције између 1914 и 1924. Монографија се завршава 1930. с обзиром на то да је те године био у потпуности укинут систем заштите станара у Краљевини Југославији. Пошто се Бугарска још 1926. вратила на предратни лаиссез фаире режим закупнине, од 1930. можемо сматрати да је режим ванредног стања у домену закупних односа у југоисточној Европи престао да постоји. Период тридесетих година прошлог века само је површно покривен како би се до краја испратила институционална историја државне интервенције. Наиме, током тог периода је систем државне контроле наставио да функционише по инерцији и у смањеном обиму у Пољској и Чехословачкој.
Изводи из рецензија
In many respects, this is a unique study. It combines a wide range of methodologies including leximetrics, econometrics, political discourse analysis, and comparative-, microhistory- and social history approaches. The manuscript substantially advances our understanding of housing rent controls in European semi-periphery regions and contributes to global literature on the subject.
Dr Konstantin Kholodilin, Nemački institut za ekonomska istraživanja, Berlin
Структура књиге је добро постављена, концепцијски и теоријски оквир су дати у уводном поглављу, али су такође конзистентно присутни у раду све до закључних пасуса. Методологија је иновативна, а приступ проблему интердисциплинаран и многостран у компаративном смислу, али и у примени различите оптике приступања проблему (микро, макро, мезо ниво посматрања). За домаћу и регионалну историографију ова књига ће представљати значајан допринос у свим набројаним областима економске и друштвене историје.
Проф. др Дубравка Стојановић, Филозофски факултет, Београд
Окосницу ове монографије свакако чини четврто поглавље у којем до посебног изражаја долазе научне вештине др Милетића да кроз паралелене компаративне анализе великог броја европских земаља, предочи све сличности и разлике стамбених политика. Уз коришћење првокласне литературе и историјске документације, монографија др Милетића на специфичан начин осветљава стамбене односе између два светска рата као важно поље друштвене, економске и политичке историје.
Др Весна Алексић, Институт за новију историју Србије, Београд
The manuscript offers a comprehensive conceptual framework encompassing ideological, economic, and political dimensions pertinent to housing policy, with a specific focus on housing rent control. A notable attribute of the manuscript lies in its adept integration of theoretical perspectives with empirical evidence derived from concrete instances of housing policies within the studied countries.
Prof. Dr Martin Ivanov, Univerzitet “St. Kliment Ohridski”, Sofija