Ћирилица / Latinica / English

Др Милана Живановић

Виши научни сарадник

Биографија:

 

  • Датум и година рођења: 21.11.1991.
  • Место рођења: Београд.
  • Школовање: Средња школа: 2010, Четврта гимназија у Београду.
  • Факултет: 2014, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју.
  • Мастер теза: 2015, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, "Смена парадигме: од антикомунизма ка прагматизму – односи Совјетског Савеза и Југославије 1939-1941. г.".
  • Докторска дисертација: 2019, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, „Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку“.
  • Област интересовања: Историја руско-српских односа у 20. веку.
  • секретар редакције Токови историје од 2022.
  • Е-mail: milana.zivanovic@yahoo.com

Библиографија:

Монографије:

  • "Бережно храня следы: русские змигранты в Великой Кикинде и монахини монастыря Хопово/Брижљиво чувајући трагове: руски емигранти у Великој Кикинди и монахиње манастира Хопово", Москва 2016, 226 c.
  • "И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку", Београд 2020, 567 с.

Зборници докумената:

  • Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи, приредили А. Тимофејев, М. Живановић, Београд 2018, 527 c.

Чланци и студије:

  • „Югославская научная литература об участии русских эмигрантов в движении Сопротивления“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 2023, 21–27.                 
  • „Основательница «Второго Смольного» в Королевстве сербов, хорватов и словенцев Наталия Корнелиевна Эрдели“, Центральноевропейские исследования 6/2023, 116–128.                    
  • „Частица русского мира: Русская публичная библиотека в Русском доме в Белграде“, Сибирь гуманитарная 1/2024, 34–42.
  • „Топонимика Белграда как отражение исторического прошлого России и Сербии“, ЭНОЖ 2/2024, https://history.jes.su/s207987840030363-8-1/
  • „Неизвестные страницы жизни представителя второго поколения русских эмигрантов, орнитолога Сергея Дмитриевича Матвеева“, ЭНОЖ 2/2024, https://history.jes.su/s207987840030227-8-1/
  • „Образ союзной Республики Югославия в российской прессе в период санкционного давления на страну (1992–1995)“, Новая и новейшая история 3/2024, 184–198.
  • „Russia’s Wartime Aid to Serbia in Serbian Public Discourse, 1919–1941“, Herald of the Russian Academy of Sciences 1/2024, 126-131.
  • „От Гражданской войны – к науке: русские эмигранты – сотрудники институтов Сербской академии наук / Сербской академии наук и искусств (1946-1976)“, Гражданская война в памяти русского зарубежья. К 100-летию Дальневосточного исхода и завершения вооруженного противоборства 1917-1922 гг. Москва: Вифсаида, 2023, 235-251.                 
  • ISBN 978-5-99034-813-4
  • „Совјетски рај“ – представе Совјетског Савеза на страницама колаборационистичке штампе, Колаборационистичка штампа у Србији 1941-1944, књ. 3, ур. Александар Стојановић. Београд: Филип Вишњић, Институт за новију историју Србије, 2023, 227-244.                                                   
  • ISBN 978-86-6309-291-4
  • „Награждения представителей русского зарубежья орденами социалистической Югославии“, Studia Slavica et Balcanica Petropolitana 1/2023, 177-193.                                                                                                                 
  • „В помощь соотечественникам: благотворительная деятельность русских эмигрантов в Королевстве сербов, хорватов и словенцев / Королевстве Югославия“, Электронный научно-образовательный журнал «История» 5/2023. URL: https://history.jes.su/s207987840026727-8-1/. DOI:10.18254/S207987840026727-8                                                        
  • „Награждения эмигрантов из России орденами Королевства сербов, хорватов и словенцев – Королевства Югославия“, Imaginesmundi. Альманах исследований всеобщей истории XVI-XX вв. Серия Балканика. Екатеринбург: Уральский федеральный университет им. первого Президента России Б. Н. Ельцина, 2023, 66-77.
  • ISBN 978-5-7186-2183-9
  • “Russian Émigrés in the Resistance Movement in the Territories of Yugoslavia, 1941–1945 – The Scale, Range and Results of Their Activities”, Anti-Axis Resistance in Southeastern Europe, 1939-1945. Paderborn: Brill, 2023, 126-140.       ISBN 978-3-657-79039-5; 978-3-506-79039-2                                                          
  •  „"Наши или њихови": руске избеглице у југословенској јавности (1920-1941)“, Између слободе и тескобе: националне мањине у Југославији: тематски зборник, ур. Б. Славковић Мирић, М. Живановић, Д. Стипић. Београд: Институт за новију историју Србије, 2023, 119-156.               
  • „Встреча с соотечественниками: Советская и «Заграничная» России в Югославии в 1944 г.“, Шемякинские чтения. Выпуск 2, Вопросы истории стран Центральной и Юго-Восточной Европы в XIX–XXI вв. Москва: Институт славяноведения РАН; Белград: Центр по изучению России и Восточной Европы им. М.Йовановича Философского факультета Белградского университета; Архив Сербской православной церкви; Русский научный институт, 2023, 258-277.
  • „Истрага у Првом руском кадетском корпусу великог кнеза Константина Константиновича у Белој Цркви 1934. године“, Токови историје 1/2022, 43-69.                                                                                 
  • „И крест, и пятиконечная звезда. Мемориальная политика Югославии и захоронения солдат и офицеров Красной армии в 1944-1991 годах“, Международная жизнь 4/2022, 102-111.                                            
  • „Ботаника и политика: избрание и исключение из состава Сербской академии наук П.И. Чернявского“, Журнал российских и восточноевропейских исследований 1/2022, 139-176.                                
  • „Научный работник в области космического права Михаил Сергеевич Смирнов“, Славянский мир в третьем тысячелетии 1-2/2022, 53-71.
  • „Вклад Алексея Борисовича Арсеньева в сохранение усского наследия в Сербии“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 2021-2022, 176-179.
  • „Руска емиграција и Априлски рат“, 80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца, ур. Дмитар Тасић, Лела Вујошевић. Крагујевац: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и универзитета; Београд: Институт за новију историју Србије, 2021, 317-338.
  • „Влияние политики на судьбу и память о русских участниках движения Сопротивления в Югославии“, Русская эмиграция и движение Сопротивления в годы Второй мировой войны, сост. М. Ю. Сорокина, Москва 2021, стр. 26–43.   
  • „Sudbina nasleđa ruske emigracije u Jugoslaviji 1944-1945.“, Istorija 20. veka 1/2021, стр. 77–98. https://doi.org/10.29362/ist20veka.2021.1.ziv.77-98
  • „В помощь сербам: к вопросу о деятельности Московского славянского комитета в 1850–1870-е гг.“, ЭНОЖ „История“ 2/2021
  • „'Я почувствовал себя сербом...'. Русские эмигранты в Апрельской войне 1941 года“, Военно-исторический журнал 9/2021, стр. 46–55.
  • „Сећање на учешће Руса у покрету отпора и ослободилачким операцијама у Југославији“, Други светски рат 75 година касније, Том 2, ур. Д. Денда, Б. Б. Димитријевић, Д. Тасић, Београд; Бања Лука 2021, стр. 409–431.
  • „Гробни комплекси руских војника погинулих током Првог светског рата на територији Србије“, Војноисторијски гласник, посебно издање 2019, стр. 273-300.
  • „Чемодан русского беженца: горсть родной земли, книги, иконы“, Столетие двух эмиграций. 1919-2019. Сборник статей, отв. ред. А. Ю. Тимофеев, Москва; Белград 2019, стр. 163-178.
  • „Молот в руках красных: судьба Русского дома после 1944 года“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 9/2019, стр. 355-371.
  • „Политика сећања у Југославији на ослободилачке операције 1944. и улогу Црвене армије“, Токови историје 2/2020, стр. 139-160.
  • „Смрт и погреб руског посланика у Београду Николаја Хенриковича Хартвига 1914. године“, Русија и Србија на прелому векова. Српске теме Андреја Шемјакина, ур. А. Тимофејев, Београд; Москва 2020, стр. 247-261.
  • „Проекты российских воинских мемориалов Первой мировой войны в Королевстве СХС / Королевстве Югославия: идеи, символика, реализация“, Славянский альманах 1–2/2020, стр. 207-231.
  • „Захоронения и памятники русским эмигрантам — членам Сопротивления в Югославии“, Военно-исторический журнал 10/2020, стр. 75-80.
  • „Ideje i planovi borbe protiv komunizma u redovima ruske emigracije u Kraljevini SHS / Kraljevini Jugoslaviji“, Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku, ur. D. Gavrilović, Golubić 2020, str. 53-71.
  • „Успомене на цара Николаја II код Срба уочи и после Првог  светског рата (први део)“, Историјске свеске 16/2015, стр. 32-39.
  •  „Успомене на цара Николаја II код Срба уочи и после Првог светског рата (други део)“, Историјске свеске 17/2015, стр. 33-38.
  • „Совјетски филмови на биоскопским репертоарима у Краљевини СХС/Краљевини Југославији“, Токови историје 1/2016, стр. 115-141.
  • A. Timofeev, M. Živanović, „Carnegie Report on the Causes and Conduct of the Balkan Wars 1912-1913. Could Report Authors and their Principals be Objective?”, Токови историје 3/2016, p. 43-70.
  •  „Слика последњег руског цара код Срба у 20. веку“, Србија и руска револуција 1917.  Нове теме и изазови. Тематски зборник радова, ур. А. Тимофејев, Београд 2017, стр. 259-282.
  • „Приют Российского Общества Красного Креста для престарелых, инвалидов и нетрудоспособных в городе Велика-Кикинда“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 7/2017, с. 61-88.
  •  „Смерть на чужбине: Сербия как последний приют русских беженцев“, 1917 год в истории и судьбе российского зарубежья. Международная научно-просветительская конференция Москва, 26-28 октября 2017 года, сос. М. Ю. Сорокина, Москва 2017, с. 643-665.
  • „Сећање на ратно савезништво 1944. – совјетски гробни комплекси у срезу Кикинда и застава Кикинде у Москви“, Attendite. Гласник Историјског архива у Кикинди 14/2018, стр. 199-212.
  • „Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији“, Токови историје 1/2019, стр. 85-110.

Издвајамо