Др Софија Божић

Научни саветник
Биографија:

• Датум и година рођења: 14.08.1964.
• Место рођења: Београд.
• Школовање: Средња школа: 1983, VIII београдска гимназија.
• Факултет: 1989, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју.
• Магистарска теза: 1996, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Катедра за националну историју новог века, "Српски лист (Српски глас) – гласило Српске народне странке на Приморју 1880-1904".
• Докторска теза: 2007, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Катедра за националну историју новог века, "Срби у Хрватској и југословенска држава 1918-1929".
• Запослење: 1996, Институт за новију историју Србије.
• Област интересовања: Историја Срба у Хрватској и српско-хрватских односа у ширем контексту политичке и друштвене историје српског народа у 19. и 20. веку.

Библиографија:
Монографије:

• Политичка мисао Срба у Далмацији: Српски лист/глас 1880-1904, Београд 2001 и 2002, стр. 235.
•  Срби у Хрватској 1918–1929, Београд, 2008, стр. 852.
• Срби у Хрватској и југословенска држава 1918–1929, Београд, Службени гласник, 2015, 687 стр.
• Један по један живот: записи о личностима из српске историје, Београд, Просвета, 2017, 234 стр
• Срби у Хрватској – хегемонисти или потлачени?, Београд 2019, 266 стр

Уредништва

1. Историја и географија: сусрети и прожимања, Београд, Географски институт САНУ „Јован Цвијић“ – Институт за новију историју Србије – Институт за славистику РАН, 2014, 839 стр.

Чланци и студије:

• Чланци

   

  1. „Српска друштва и удружења у Далмацији према подацима Српског листа и Српског гласа 1880–1904. године“, Зборник о Србима у Хрватској 3, 1995, 545–548.

  2. „Српска интелигенција Краљевине Далмације о европским темама (1880–1905)“, Токови историје 1–2/1996, 33–53.

  3. „Срби и Српска православна црква у Хрватској 1918–1929 – кратак преглед“, Токови историје 1–2/1997, 80–92.

  4. „Српски лист и Српски глас – гласила Српске народне странке на Приморју (1880-1904)“, Зборник Матице српске за историју 55, 1997, 163–168.

  5. „Дубровачке теме у задарском Српском листу/гласу“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, Загреб, 2/1997, 144–149. 

  6. „Срби у Далмацији и Србија (Задарски Српски лист/глас о Србији 1880–1904.)“, Нова српска политичка мисао, 1–2/1997, 163–172.

  7. „Милица Томић: стремљење ка модерном“, Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века 2, Београд 1998, 451–469.

  8. „Срби у Далмацији и оснивање Друштва светог Саве“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, Загреб, 3/1998, 58–62. 

  9. „Српска народна странка у Краљевини Далмацији (1880–1804)“, Зборник о Србима у Хрватској 4, 1999, 101–115.

  10. „Српство Марка Мурата“, Љетопис српског културног друштва „Просвјета“, Загреб, 4/1999, 294–317. 

  11. „Срби на простору Хрватске, Славоније и Далмације 1918–1929. Прилози за историју друштва“, Годишњак за друштвену историју, 1/2000, 58–71.

  12. „Српско-хрватске теме на страницама Часописа за сувремену повијест“, Зборник Матице српске за историју, 61–62/2000, 217–234.

  13. „,Горе доље по Биограду'. Сава Бјелановић у престоници Краљевине Србије“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, Загреб 5/2000, 208–216.

  14. „Фрагменти из преписке Мирка Королије“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, Загреб 6/2001, 209–226.

  15. „Београдско јавно мњење о Светозару Прибићевићу“, Токови историје, 1–4/2001, 7–20.

  16. „Између Србије и Хрватске: Светозар Прибићевић у виђењима савременика“, Историја 20. века, год. XX, 2/2002, 117–134.

  17. „Српско коло о северној Далмацији (1925–1927)“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, Загреб 7/2002, 151–168.

  18. „Српско-хрватски односи у хрватским школама између два светска рата“, Образовање код Срба кроз векове, зборник радова, књ. 21, Београд 2003, 233–249.

  19. „Адам Прибићевић (скица за психолошки портрет личности)“, Зборник о Србима у Хрватској 5, Београд 2004, 81–100. 

  20. „Српски учитељи у Северној Далмацији: Из заоставштине Радета Лежаића“, Зборник о Србима у Хрватској 6, Београд 2007, 275–297.

  21. „Почетак политичке активности Милана Прибићевића у Краљевини СХС/Југославији (1918–1923)“, Tokovi istorije 3/2006, 7–24.

  22. „Срби у Хрватској, хегемонисти или потлачени? Случај осјечких Срба (1918–1924)“, Pisati istoriju Jugoslavije: viđenje srpskog faktora, Beograd 2007, 65–77.

  23. „Српске династије у мемоаристици Срба из Хрватске“, Нововековне српске династије у мемоаристици, Београд 2008, 345–363. 

  24. „Представе и стереотипи о Србији у виђењима Срба из Хрватске (1918–1929)“, Срби и Југославија: држава, друштво, политика, Београд 2007, 225–266.

  25. „Између демократа и радикала: продубљивање политичких подела међу Србима у Хрватској и парламентарни избори 1923. године“, Историја 20. века, 2/2007, 37–58.

  26. „Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији и парламентарни избори 1925. године“, Токови историје, 4/2007, 7–22.

  27. „Генерал Јован Белимарковић, војник и политичар (1827–1906)“, Делиград од устанка ка независности 1806–1876, Београд 2007, 365–370.

  28. „Школа, књига, знање: основно школство у Краљевини СХС – Случај Срба у Хрватској“, Архив 1–2/2007, 71–89.

  29. „Колонизација добровољаца из Хрватске, Славоније и Далмације после Првог светског рата (1918-1931)“, Весник Војног музеја, Београд, 35/2008, 85–90.

  30. „О србофобији код Хрвата из угла савременика: српски поглед (1918–1929)“, Расински анали 6, Крушевац 2008, 13–22.

  31. „Срби у Далмацији после Првог светског рата – отварање питања“, Србско-далматински магазин 3, Сплит 2008, 39–57.

  32. „Срби у Срему и парламентарни избори у Краљевини СХС“, Споменица Историјског архива „Срем“ 7, Сремска Митровица 2008, 9–25.

  33. „Шегрти, помоћници, господари: друштво „Привредник“, трговина и занатство код Срба у Хрватској (1918–1929)“, Истраживања 19, Нови Сад 2008, 101–112.

  34. „Српске политичке странке у Хрватској, Славонији и Далмацији и парламентарни избори 1927. године“, Зборник Матице српске за историју 77–78, 2008, 49–68.

  35. „Почетак политичког организовања Срба у Хрватској после Првог светског рата и избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920. године“, Зборник о Србима у Хрватској 7, Београд 2009, 317–336.

  36. „Трговина и занатство код Срба у Хрватској кроз призму деловања друштва ,Привредник' (1918–1929)“, Српско привредно друштво „Привредник“ кроз три вијека, Загреб 2009, 95–107.

  37. „Срби из Хрватске у Народној скупштини (1919–1929), Настава и историја, 8–9/2008, 7–26.

  38. „Часопис Круг (1938) о југословенству и српско-хрватским темама“, Токови историје 3/2009, 7–19.

  39. „Српско друштво у Далмацији после Првог светског рата: скица за синтезу историјског искуства у првој југословенској држави“, Љетопис Матице српске у Дубровнику: реферати и саопштења: зборник радова I, Београд 2010, 271–285.

  40. „Поезија Милана Ћурчина: између оспоравања и признавања“, Philologia Mediana, 2/2010, 275–284.

  41. „Лички Срби и парламентарни избори у Краљевини СХС“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, св. 15, Загреб 2010, 112–125.

  42. „Милан Ћурчин између српства, хрватства и југословенства“, Нова Европа 1920–1941, Београд 2010, 123–137.

  43. „Хрватско питање и југословенство на страницама часописа Видици (1938–1940)“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 76/2010, 17–29.

  44. „Петар из Гложана, ресавски кнез – један покушај биографије“, Бој на Чегру 1809. у историји и традицији, Београд 2010, 25–30.

  45. „Српско-хрватске теме на страницама радикалског часописа Нови живот (1920–1926)“, Зборник о Србима у Хрватској 8, Београд, САНУ, 2011, 245–259.

  46. „Serbs in Croatia (1918–1929): Between the Myth of 'Greater-Serbian Hegemony' and Social Reality“, Balcanica XLI(2010), 185–208. 

  47. „Нико Бартуловић у предвечерје Другог светског рата: идеолошки погледи једног хрватског интелектуалца“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 77/2011, 13–26.

  48. „Од Томе до ,Столета': прилог истраживању породичног порекла радикалског првака Стојана М. Протића“, Капија Поморавља: тематски зборник, Варварин 2012, 221–228.

  49. „Смрт Светозара Прибићевића и њени одјеци у југословенској јавности“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 78/2012, 67–82.

  50. „Јосип Броз Тито и Римокатоличка црква код Хрвата: један необјављен чланак Луја Војновића“, Српске студије 3(2012), Београд: Центар за српске студије, Филозофски факултет, 421–427.

  51. „Црква и политика: часописи Јавност, Круг и Видици о деловању римокатоличких кругова код Хрвата (1935–1940)“, Глас CDXX Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књ. 16, Београд 2012, 449–463.

  52. „Писма Божидара Ковачевића Милану Ћурчину (1954–1957)“, Philologia Mediana 4/2012, 313–325. 

  53. „Jedno nepoznato pismo Luja Vojnovića“, Istorija 20. veka, Beograd, 2/2012, 223–227.

  54. „Македонија као спорно питање између Српске краљевске академије и Бугарске академије наука 1913. године“, Балкански ратови 1912/1913: нова виђења и тумачења, Београд 2013, 381–391.

  55. „Историја у схватањима интелектуалаца Југословенског културног клуба“, у зборнику: Наука и традиција, гл. уред. Владимир Милисављевић, књ.7, Т.2/1, Пале: Филозофски факултет, 2013, 125–135.

  56. „Лујо Војновић, Историја Далмације и хрватски екстремисти“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 79/2013, 225–237.

  57. „Историја Србије од 19. до 21. века Холма Зундхаусена и српска научна заједница – одјеци и реаговања“, Зборник Матице српске за историју 88, 2013, 141–161.

  58. „Одјеци књиге Холма Зундхаусена Историја Србије у српској научној јавности“, Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, Загреб 2014, 378–384.

  59. „Уметност, политика, свакодневица: тематски оквири пријатељства Марка Мурата и Милана Шевића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 80/2014, 203–217. 

  60. „Бугарска академија наука, Српска краљевска академија и македонско питање 1913. године“, Вардарски зборник 10, Београд, САНУ, 2015, 251–261.

  61. „Хрватско питање према писању часописа Јавност“, Зборник о Србима у Хрватској 9, Београд, САНУ, 2014, 267–282. 

  62. “History of Sebia from 19 to 21 Century of Holm Sundhaussen and its Reception in the Serbian Scientific Community”, Култура полиса, год. XII (2015), бр. 26, 155–172. 

  63. „Научник и дипломата: из италијанских дана Милана Решетара и Милана Ракића (1932–1933)“, Philologia Mediana 7/2015, 493–497. 

  64. „Аустрија и Срби кроз векове – кратак преглед“, Казивања о Србима кроз векове: од Светог Стефана Немање и Светог Саве до данас, Београд, Драслар партнер, 2015, 216–229.

  65. „Политичко деловање Светозара Прибићевића у југословенској држави – погледи савременика из Србије“, Казивања о Србима кроз векове: од Светог Стефана Немање и Светог Саве до данас, Београд, Драслар партнер, 2015, 333–345.

  66. „Милан Решетар и Станоје Станојевић: фрагменти из сарадње на пројекту Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 81/2015, 171–187.

  67. „Први светски рат у сећањима др Милана Пецића и др Милутина Велимировића (1914–1915) – осврт на две необјављене аутобиографије“, Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе, Београд, Историјски институт, Зборник радова, књ. 30 – Институт за стратегијска истраживања, 2015, 455–470.

  68. „Музика у животу Милене Павловић Барили“, зборник радова са симпозијума Жене у музици (WIMIS), Крагујевац, 2–4. децембар 2011, Крагујевац, Удружење „Жене у музици“, 2015, 13–22.

  69. „Јован Цвијић и Српска краљевска академија“, Јован Цвијић: живот, дело, време: поводом 150 година од рођења, Београд, САНУ – Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2015, 97–107.

  70.  “Jovan Cvijić and the Serbian Royal Academy“, Jovan Cvijić: life, work, times: on the occasion of 150^th anniversary of Jovan Cvijić’s birth, Belgrade, SASA – Geographical Institute “Jovan Cvijić“ SASA, 2015, 97–107.

  71. “Historical themes in print media in Serbia: Srpski/književni list“, Media Archeology: Memory, Media and Culture in the Digital Age, Beograde, Faculty of Dramatic Arts, 2016, 221–235. (коауторство)

  72. „Историјске димензије актуелних тема савременог друштва – према писању Српског/Књижевног листа (2002–2015)“, Друштвене науке и савремени свет: тематски зборник радова [са петог међународног научног скупа Наука и савремени универзитет 5, Ниш 2015]. [Том 1], Ниш, Филозофски факултет, 2016, 223–236. (коауторство)

  73. „Срби у Далмацији“, Братство, бр. XX, Београд 2016, 161–175.

  74. „Срби у Далмацији“, Грађански рат у Хрватској 1991–1995: зборник радова XIII: реферати са Научног скупа на тему: „Споменичка баштина Срба на подручју Републике Хрватске“ (12. јун 2017), приредио Милојко Будимир, Београд, Удружење Срба из Хрватске, 2017, 24–35.

  75. „Божидар Ковачевић и историја“, Philologia Mediana 8/2016, 43–59.

  76. „Срби у Далмацији од уједињења до слома Југославије (1918–1941) – кратак осврт“, Братство, бр. XXI, Београд 2017, 275–292. 

  77. „Гавро Манојловић (1856–1939): историчар, академик, политичар“, Зборник о Србима у Хрватској 11, уредник Василије Ђ. Крестић, Београд 2017, 63–86.

  78. „Прикази и критике у Српском/Књижевном листу: извор за проучавање савремене историографије“, Друштвене науке пред изазовима савременог друштва: тематски зборник радова са шестог међународног научног скупа Наука и савремени универзитет 6 (2016), Ниш 2017, 199–211. (коауторство)

  79. „Настанак модерне државне управе у периоду Српске револуције (1804–1835) према виђењу Српског/Књижевног листа“, Друштвене науке пред изазовима савременог друштва: тематски зборник радова са шестог међународног научног скупа Наука и савремени универзитет 6 (2016), Ниш 2017, 245–258. (коауторство)

  80. „Историографија на удару политике: случај Антонија Фарчића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 83/2017, 75–92.

  81. „Браћа Прибићевић у Великом рату“, Елите у Великом рату, Нови Сад, Архив Војводине, 2017, 287–302.

  82. „Др Владан Максимовић, ученик и професор Карловачке богословије“, Црквене студије 15/2018, 581–592.

  83. „Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији и ,великосрпска хегемонија' у Краљевини СХС (1918–1929)“, Контроверзе у српској историографији, ур. Михаило Војводић, Београд, САНУ, 2018, 63–82. 

  84. „Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији између Демократске/Самосталне демократске странке и Радикалне странке (1918–1929)“, Грађански рат у Хрватској (1991–1995) зборник радова XIV, приредио Милојко Будимир, Београд 2018, 71–89.

  85. „Руске теме на страницама Српског/Књижевног листа 2002–2017“, Наука и савремени универзитет 7: Место и улога друштвено-хуманистичких наука у савременом свету, тематски зборник радова књ. 2, ур. Бојан Благојевић, Ниш, Филозофски факултет, 2018, 77–86. (коауторство)

  86. „Истраживање историографије као научне дисциплине на примеру приказа и критика у Српском/Књижевном листу“, Наука и савремени универзитет 7: Место и улога друштвено-хуманистичких наука у савременом свету, тематски зборник радова књ. 2, ур. Бојан Благојевић, Ниш, Филозофски факултет, 2018, 97–123. (коауторство)

  87. „Доминација или потчињеност: Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији и ,великосрпска хегемонија' у Краљевини СХС (1918–1929)“, Први светски рат и уједињење: зборник радова, приредио Ђорђе Ђурић, Нови Сад, Матица српска, 2018, 275–296.

  88. „Унапређење животних услова – примарно питање српског становништва Далмације у Краљевини СХС/Југославији (Од уједињења до устоличења епископа Иринеја Ђорђевића)“, Socijalna politika u Srbiji na raskršću vekova: tematski zbornik radova međunarodnog značaja, уредник Милан Миљевић, Beograd 2019, 223–233. 

  89. „Алекса Ивић као историчар српских сеоба – истраживачко искуство“, Грађански рат у Хрватској (1991–1995), Зборник радова XV, приредио Милојко Будимир, Београд 2019, 269–280. 

  90. „Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији“, Баштина крајишких Срба, Нови Сад 2019, 9–29.

  91. „Карловци и карловачка гимназија у сећањима др Владана Максимовића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 85/2019, 39–50.

  92. „Дубровник између Београда и Загреба од уједињења до стварања Бановине Хрватске (1918–1939)“, Зборник о Србима у Хрватској 12, ур. Василије Ђ. Крестић, Београд, САНУ, 2019, 187–203.

Предговори и поговори у научним монографијама других аутора

1. Предговор у: Василије Ђ. Крестић, Знаменити Срби о Хрватима, Београд, СКЗ, 2017, IX –XXX.

2. Поговор у: Василије Ђ. Крестић, О проблемима духовног јединства српског народа, Београд 2020, 39–43.

Енциклопедијске и лексикографске јединице

„Бесаровић Михаило“, „Бира Константин“, „Бошковић Божо“, „Бубало Илија“, Српски биографски речник, Нови Сад 2004, 509, 350, 734–735, 837.

•  „Васиљевић Саватије“, „Видосављевић Стефан“, „Гвоздановић Василије“, „Гепхард Антон“, „Глигорије Грујић“ ,„Грчић Паја“, Српски биографски речник 2, В–Г, Нови Сад 2006, 78–79, 198–199, 638, 665, 829, 863.
•  „Иринеј Ђорђевић“, Српски биографски речник 3, Нови Сад 2007, 549–550.
• „Илић Лука Ориовчанин“, „Јелачић Јосип“, „Јовановић Јустин (Јован)“, „Јовановић Стјепан/Стеван“, „Карамата Марко“, „Кастрапели Стјепан“, Српски биографски речник 4, Нови Сад 2009, 145, 355–356, 531, 637–638, 851–852, 889. 
• „Кнежевић Васа“, „Лазаревић Јован“, Српски биографски речник 5, Нови Сад 2011, 86, 491.
• „Маринковић, Јован“, „Мартинац, Михаило Мијо“, „Мачек, Владимир Владко“, „Метличић, Јово“, „Мештровић, Иван“, „Миланковић, Урош“, „Милетић, Гаврило“, „Милојевић, Јоаникије“, „Митровић, Александар“, „Мишчевић, Ђуро“, Српски биографски речник 6, Нови Сад, Матица српска, 2014, 69, 235, 326–327, 379, 392–394, 450––451, 478, 558, 791–792, 937.
• „Негован Милан“, „Николић Владимир Подрински“, „Новић Илија“, „Обрадовић Јован“, „Огорелица Никола“, „Омчикус Герасим“, „Очигрија Никола“, „Павелић Анте“,  Српски биографски речник 7, Матица српска, Нови Сад 2018, 192, 417, 563, 602, 640, 660, 707, 710.
• „Светозар Боројевић“, „Госпић“, „Далмација“, „Дунђерски“, „Загреб“, „Ника Максимовић“, „Владимир Матијевић“, „Теодор Павловић“, „Привредник“, „Српска народна либерална странка“, „Српска народна радикална странка“, „Српска народна слободоумна странка“, „Хрвати“, „Хрватско-српски односи“, Енциклопедија српског народа, Београд 2008, 125, 241, 264, 322, 376, 608, 629, 803, 895, 858, 1222, 1223.
• „Бадовинац Никола“, „Бачић Лазар“, „Бекић Петар“,  Српска енциклопедија I/1, Нови Сад–Београд 2010, 448, 638–639, 670.
• „Бесаровић Михаило“, „Богдановић Теодор“, „Божичковић Александар“, „Бошковић Божо“, „Бошковић Николај Нико“, „Бубало Илија“, Српска енциклопедија I/2, Нови Сад–Београд 2011, 104, 256, 302, 459, 464, 586–587.
• „Велисављевић Ђорђе“, „Вулетић Марко“, „Вучетић Михајло“, „Вучковић Константин“, Српска енциклопедија II, Нови Сад – Београд, Матица српска–Српска академија наука и уметности–Завод за уџбенике, 2013, 235, 932, 948, 968–969.
•  „Гавела Никола“, „Гаћеша Симеон“, „Гвоздановић Василије“,  „Герески Атанасије“, Српска енциклопедија III-1, Нови Сад, Матица српска – Београд, САНУ, Завод за уџбенике, 2018,  39–40, 132–133, 143, 218. 
• „Бабинска буна“, „Јаворски рат“, „Мокрогорски карантин“, „НАТО бомбардовање“, „Сукоб код Мокре Горе и Заовина“, „Хајдучија“, Лексикони националних паркова: Тара, Београд, Службени гласник, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ – Бајина Башта, Национални парк Тара 2015, 17, 129–130, 199, 219, 321, 341.