Ћирилица / Latinica / English

Др Оливера Драгишић

Оливера Драгишић

Научни сарадник
 

Датум рођења: 07.03.1983.
Место рођења: Лазаревац   
Средњешколско образовање: Гимназија, Лазаревац 
Студије: Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју, Катедра за општу савремену историју 
Дипломски рад: "Анатомија једног филма: Крадљивац бресака"
Мастер рад: "Компаративна анализа уџбеника историје у Бугарској и Југославији 1944-1953."
Докторат: "Конституисање комунистичке власти на Балкану после Другог светског рата: компаративна анализа структуре власти у Југославији, Бугарској и Румунији 1944-1947."

Област интересовања: Политичка и културна историја Балкана у 20. веку
Контакт: nowrunlolarun@gmail.com

Радно искуство:

  • Наставница историје (2008-2009)
  • Истраживач приправник на Институту за новију историју Србије (2009)
  • Полазник, сарадник и предавач на семинарима у Истраживачкој станици Петница (од 2002)
  • Сарадник у настави на Филозофском факултету у Београду, Одељење за историју, Катедра за општу савремену историју (2010-2014)
  • Секретар Центра за савремену историју Балкана на Филозофском факултету у Београду (2011)
  • Секретар редакције у часопису Годишњак за друштвену историју (од 2010)
  • члан редакције научног часописа Историјског архива у Неготину, Баштиник од 2021.
  • члан редакције научног часописа Балканистичен форум Софија од 2022

 

Област интересовања: Политичка и културна историја Балкана у 20. веку

Контакт: nowrunlolarun@gmail.com

Монографије:

  • Петар Драгишић, Оливера Драгишић, Југославија и Бугарска 1944-1980. Хроника неуспешног пријатељства, Београд 2019.
  • Тимофеев Алексей Юрьевич, Тасич Димитар, Драгишич Оливера, ВОЙНА ПОСЛЕ ВОЙНЫ Движение сопротивления на Балкананах 1945—1953. гг, Вече, Москва 2019.
  • Комунистичко освајање власти на Балкану 1944-1947. Румунија. Бугарска. Југославија, Београд: ИНИС, 2023.

Чланци и студије:

  • „Савезничко усаглашавање око потписивања Примирја с Бугарском 1944. године“, Токови историје 2/2023, 193-216.
  • „Субверзивни потенцијал филма Циганка (1953) у режији Војислава Нановића“, Лесковачки зборник LXIII 2023, 371-386.
  • „Narodni front Jugoslavije: karakter, specifičnosti i funkcija“, Istorija 20. veka 1/2023, s. 99-116.
  • "Тргни се Герда! Историографско читање 'Голмановог страха од пенала', Хандке у Србији, 2, Зборник радова, ур: Душко Паунковић, Београд: Удружење књижевних преводилаца Србије, 2022, 153-185.
  • “Социјалистичко освајање власти на балканској тромеђи: случај града Видина”, Токови историје 2/2022, с. 151-170.
  • „The Soviet Union, Allies and the beginning of Sovietization of Romania 1944-1945, Tokovi istorije 2/2022, p. 75-92.
  • “Италијанске и југословенске филмске представе економских миграната”, Записи: годишњак историјског архива Пожаревац 11(2022), 219-229.
  • „Italian presedent for the armstice negotiations with Romania in 1994“, Analele științifice ale universitații „Alexandru Ion Cuza” din Iași (serie nouă). Istorie, LXVIII 2022, 51-63.
  • “Одакле долази Барбарогеније? Псеудонаучни елементи у стваралаштву Љубомира Мицића”, Сто година часописа Зенит. A hundred years of the Zenit magazine 1921-1926-2021, Ур: Бојан Јовић, Ирина Суботић; Galerija Rima; Kragujevac: Institut za književnost i umetnost; Beograd (GrafostilBeograd), 2021, с. 157-171.
  • “Генеза лика `сувишног човека` и његова тематизација у филмовима Андреја Тарковског, Триптих: интердисциплинарни научни часопис о уметности и култури
  • „Labour migrants: Travellers of the Cold War era. A portrait of labour migrants in Yugoslav and Italian feature films“, Пътешествия. Journeys. Изкуствоведски четения. Тематичен рецензиран годишник за изкуствозвание в два тома 2020. II – Ново изкуство. Art readings. Thematic Peer-reviewed Art Studies Annual, Volumes I-II 2020. II. New Art, Институт за иследване на изкзствата, БАН, София, 2021, 237-244. 
  • “Покрет у планинама”: антикомунистички покрет отпора у Румунији 1944-1962, Токови историје 2/2020, с. 161-184.
  • Иван Винаров: биографија као прилог разумевању транснационалног приступа у историографским истраживањима балканске прошлости, Традиција и трансформација. Транснационална искуства југословенске историје. Тематски зборник 2, Београд 2019, с. 299-321.
  • Успостављање социјалистичке структуре власти у Неготину 1944-1947. године. Почетак трансформације друштва, Модернизационни тенденции в стопанския и културен живот във видинско и тимошко (XVIII-XX век). Сборник с материали от Трета международна конференция, Видин 2018, с. 150-161.
  • Перцепција Истока, Запада и самоперцепција у југословенској штампи 1948-1949. године, Токови историје 2/2015, с. 155-175.
  • Поглед кроз филм на бугарско-српске односе. Анализа бугарског играног филма `Крадљивац бресака`, Годишњак за друштвену историју 2/2010, с. 49-72.
  • Тумачење историје Византије у совјетском моделу уџбеника у Бугарској и Југославији 1944-1953, Годишњак за друштвену историју 2/2011, с. 51-66.
  • Прабугари у бугарским и југословенским уџбеницима историје. Компаративна анализа бугарских и југословенских уџбеника историје 1944-1953, Историјска трибина. Истраживања младих сарадника института за новију историју Србије 1/2013, Београд. с. 201-219.
  • Идеолошко-политичке интерпретације средњевековних тема у уџбеницима историје у Бугарској и Југославији 1944-1953. године, Традиција и трансформација. Политичке и друштвене промене у Србији и Југославији у 20. веку, књ. 1, ИНИС, Београд, с. 2015.
  • „Слобода и надзор у филму `Крадљивац бресака`“, Балканистичен форум 1/2011, Благоевград, с. 141-160. 
  • „Kallay`s Regime in Bosnia and Herzegovina from 1882 until 1903: ’The Creation of a New Nation’”, Anthropology of/in the Post – Socialist World, Plzen, 2008, p. 59 – 67. 
  • „Доктор Сима Ровински“, Мали човек и велика историја. Петничке свеске 52, 2002, с. 7-14. 

 

Преводи:

  • Христо Беров, Балканска индустријализација балканских „Манчестера“: Лесковац и Габрово (1878-1912), Годишњак за друштвену историју, 3/2012, с. 7-41.

Издвајамо