Др Зоран Јањетовић, Институт за новију историју Србије, Међународни научни скуп „Аграрне реформе, етнодемографске промене и културни процеси у југоисточној Европи од краја XVIII века до наших дана”,

Овај међународни скуп је одржан у Тибингену, у Немачкој, од 2. до 4. новембра 2006. у организацији Института за подунавско-швапску историју и земљопис. Институт је специјализован за изучавање географије, историје, језика и фолклора немачких националних мањина у југоисточној Европи, али се његов круг интересовања нипошто не ограничава само на теме уско везане за његову главну делатност. Напротив, он представља прави центар за изучавање југоисточне Европе у покрајини Баден-Виртемберг. Поред осталих активности, Институт сваке године организује и научне скупове са различитим темама, а овогодишњи је био посвећен неким од суштинских појава и процеса који су уобличавали југоисточну Европу током последњих неколико векова. На скупу је учествовало четрнаест научника из Немачке, Аустрије, Србије и Ма- ђарске, од којих неки спадају у сам историографски врх у овој области. Скуп је отворио врло угледни професор Слободног универзитета у Берлину Холм Зундхаусен (Сундхауссен) излагањем „Утилитаризам, национализам, социјално питање и социјализам: четири контекста аграрних реформи у југоисточној Европи (у XИX и XX веку)” у коме је указавши на значај горе наведених фактора у спровођењу аграрних реформи осликао главни оквир у коме се више или мање кретала већина реферата. Др Герхар Севан (Сееwанн) из минхенског Југоисточ ног института је говорио о колонизацији Угарске у време просвећеног апсолутизма и бројним етничким променама које је она донела. Складна допуна његовог реферата на студији једног случаја је био реферат др Норберта [паненбергера (Спанненбергер) из Лајпцига, док је др Карл-Петер Краус (Краусс) из института-домаћина, говорио о утицају укидања кметства у јужној Бачкој на етно-демографске промене у тој области. Др Дитмар Милер (Диетмар Мьллер) из Лајпцига је такође говорио о етничком моменту у аграрним реформама и током колективизације у Југославији и Румунији, с посебним акцентом на власничким правима. Проф. др Дитмар Нојтац (Диетмар Неутатз) са Универзитета у Фрајбургу је посматрао сличне појаве и процесе код Немаца у црноморској области у Русији после 1861. Др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије из Београда се позабавио одразом економске „борбе за земљу” између Срба и Немаца у Војводини у публицистичком делу Радослава Марковића. Проф. др Гинтер [едл (Гьнтер Сцхцдл) из Берлина је направио паралелу „националних циљева” колонизација у Хабсбуршкој монархији и Немачкој пре Првог светског рата, док је проф. др Герт фон Пистолкорс (вон Пистохлкорс) из Гетингена дао још један компаративистички допринос скупу на примеру аграрних реформи у Естонији и Литванији после 1919. Јовица Луковић из Франкфурта је изнео низ идеја о значају аграрне реформе у међуратној Југославији за „стварање нације”, од којих су неке изазвале живу дискусију. Последњег дана скупа је проф. др Јожеф Воњо (Јузсеф Вонyу) са Универзитета у Печују говорио о социјалним и националним разлозима протеривања Немаца из Мађарске после Другог светског рата, док је др Ранка Гашић из Института за савремену историју из Београда говорила о аграрној реформи и њеним последицама у Југославији после 1945. Својеврсну завршницу скупа је представљао реферат професора др Петера Јордана о аграрној проблематици транзиционих земаља југоисточне Европе од 1989. до данас. Директор Института за подунавско-швапску историју и земљопис проф. др Хорст Ферстер (Фцрстер) је у свом завршном излагању сумирао резултате овог врло успешног научног скупа. Очекује се да ће се током следеће године појавити и зборник реферата који ће приближити скуп широј научној јавности.