Др Зоран Јањетовић, Институт за новију историју Србије, Међународни научни скуп „Државна политика према мањинама у југоисточној Европи у доба стаљинизма”, Печуј, 9. и 10. новембар 2006.

Током 9. и 10. новембра 2006. у Печују, у Мађарској, у организацији тамошњег универзитета и Института за немачку културу и историју југоисточне Европе Минхенског универзитета, одржан је међународни научни скуп о положају националних мањина у југоисточ ним земљама током првих петнаестак година после Другог светског рата. На скупу је учествовало само седам референата јер је петоро из разних разлога у последњем тренутку отказало учешће. Рад једног од њих (dr Mihаelа Portmаnа iz Bečа) је међутим прочитан на скупу. Током првог дана рада, др Мариана Хауслаитнер (Hаusleitner) из Института за немачку културу и историју југоисточне Европе из Минхена је говорила о последицама југословенског раскида са Стаљином на мањинску политику. Реферат др Портмана из Аустријске академије наука је приказао основне црте југословенске мањинске политике у Војводини, док се др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије из Београда детаљније позабавио положајем мађарске националне мањине у Југославији између 1944. и 1956. Др Хилдрун Глас (Glass) из Минхена је говорила о јеврејским организацијама у Румунији у периоду 1948–1954, др Жолт Витари (Zsolt Vitbr) са Универзитета у Печују о судбини Немаца у Мађарској и њиховој постепеној рехабилитацији после Другог светског рата, док је Нора Руч (Nurа Rutsch) из Печуја говорила о досад неистраженој теми протеривања припадника немачке националне мањине из Мађарске у совјетску окупациону зону у Немачкој. Другог дана скупа је др Јулија Брант (Juliа Brаndt) из Института за немачку културу и историју југоисточне Европе говорила о стаљинистичкој друштвеној и мањинској политици у Мађарској, а др Ференц Ајлер (Eiler) из Мањинског института у Будимпешти се на примеру једног немачког села у Мађарској позабавио питањима националности у јавном животу и у власти на локалном нивоу, приказујући занимљиве примере социјалне мимикрије. Због изостанка неколико референата, после ова два реферата уследила је закључна дискусија. Судећи по високом нивоу одржаних реферата, може се само жалити што сви најављени референти нису били у могућности да изложе своје радове, али се треба надати да ће они ипак наћи своје место у зборнику реферата са скупа који ће се појавити током следеће године у издању Института за немачку културу и историју југоисточне Европе.