Мр Бојан Симић, Институт за новију историју Србије, Летња школа "Компаративни и транснационални приступи раној модерној и модерној историји Европе: Теорије, методологија и историјске студије случаја"

Већ другу годину за редом Europeаn University Institute (ЕУИ) са седиштем у Фиренци окупља младе истраживаче из великог броја европских земаља. Ове године Летња школа имала је укупно 35 учесника из више од двадесет земаља и одржана је у главној згради Института вили Скифаноја (Сцхифаноиа). У уводном излагању Марчело Верга (Mаrcello Vergа) са Универзитета у Фиренци изнео је своја размишљања о могућностима писања историје Европе. Посебна пажња је посвећена разумевању појма Европа кроз историју. Верга сматра да се само раскидом са старим схватањима и методама, национално ограниченим и обојеним, може успешно писати једна историја Европе. Другог дана конференције присутнима се обратио Арфон Рис (Arfon Rees) управник Одељења за историју и цивилизацију ЕУИ. Његово излагање било је везано за рад Института, актуелне пројекте, као и образовни систем по којем Институт функционише. Професор Рис је појаснио систем конкурисања и одабира кандидата. Ово излагање пратила су и многа питања практичне природе која су поставили заинтересовани учесници Летње школе. На крају другог и на почетку трећег дана следила су предавања организатора и водитеља скупа, професора ЕУИ Хајнца Герхарда Хаупта (Heinz-Gerhаrd Hаupt) и Бартоломеја Јун-Касиља (Bаrtolome Yun-Cаssilillа) о методологији и могућностима писања компаративне и транснационалне историје. Предавачи су теоријски и практично објаснили предности и недостатке оваквог начина писања историје. Након тога уследила је презентација два доктората у завршној фази коју су извели студенти четврте године. Учесници су могли да се упознају са темама, коришћеном методологијом, као и индивидуалним способностима кандидата. У наставку је професор Криштоф Конрад (Cristoph Conrаd) са Универзитета у Женеви говорио је о могућностима конструисања објекта у компаративној историји. Осим теоријског дела ово предавање садржало је и неколико примера из историје XИX и XX века који су додатно осветлили ауторово излагање. Жан Фредерик [ам (Jeаn Frederic Chаmb) из Париза скренуо је пажњу на асиметрије у светској историји. Предавач се посебно задржао на колонијалној историји и Европи као о ,,колонизатору и колонизованом". Маргарит Пернау са Универзитета у Берлину приказала је присутнима своја истраживачка искуства из Европе и Индије. Такође је било речи и о слици Европе која се стварала изван ње саме. Четврти и пети дан летње школе били су мешавина методолошких излагања и историјских студија случаја. Професор Михаел Милер (Michаel Muller) са Универзитета у Халеу говорио је о коришћењу компаративног метода и транснационалног приступа на примеру својих истраживања у Пољској и источној Европи. Јозеф Каплан (Yozef Kаplаn) са Јеврејског универзитета у Јерусалиму представио је студију случаја о јеврејским португалским породицама у раном модерном периоду. Ласло Контлер (ЦЕУ Будимпешта) говорио је о проблемима, неопходности и изазовима превођења у историјској науци. Професори ЕУИ Антонела Романо (Antonellа Romаno) и Ђулија Калви (Giuliа Cаlvi) представиле су коришћење транснационалних и компаративних метода на својим истраживањима (историја науке и историја породице у Европи XВИ–XВИИИ века). Сва поменута предавања пратила су питања учесника, као и интересантна дискусија. На крају програма свако од учесника имао је прилику да саопшти своје мишљење о овој манифестацији, укаже на њене позитивне и негативне стране. Летња школа ЕУИ представља један успешан скуп на високом интелектуалном и стручном нивоу. Ретке замерке које се могу упутити организаторима везане су за згуснут распоред предавања, као и доминацију тема из ране модерне историје. Учесници летње школе имали су прилику да упознају услове у којима функционише Институт, посете библиотеку, студентске ресторане, обиђу пријатно окружење и град Фиренцу. Боравак на ЕУИ можемо сматрати корисним за све, како за истраживаче тако и за организаторе скупа.