Мр Слободан СЕЛИНИЋ Институт за новију историју Србије Научни скуп "Културно-историјска баштина Југа Србије XИ", Лесковац, 14–15. децембра 2006.

У организацији Народног музеја из Лесковца и Института за савремену историју из Београда, у Лесковцу је 14. и 15. децембра 2006. године одржан XИ научни скуп "Културно-историјска баштина Југа Србије". Реч је о традиционалном окупљању научника из неколико научних дисциплина које се одржава сваке друге године у Лесковцу. На скупу је учествовало тридесетак научника. Отворен је излагањима директора Института за савремену историју др Момчила Павловића, директора Народног музеја у Лесковцу Верољуба Трајковића и начелника Оп шти н- ске управе за друштвене делатности Лесковац Јовице Ђорђевића. Првог дана скупа рад је био подељен у две групе. У првој су били стручњаци из области археологије, историје уметности и историје архитектуре. У другој групи, коју је водио др Мом- чило Павловић, били су научници из историографије, историје књижевности и лингвистике. Из области историографије на скупу је поднето десетак излагања. Од излагања поднетих у другој групи издвојићемо излагања Јована Деспотовића "Законодавни и други прописи у области заштите културне баштине", Љиљане Гавриловић "Музеји у функцији креирања идентитета: пример југа Србије", Срђана Цветковића "Репресија у Србији после Другог светског рата – посебан осврт на југ Србије", Драгомира Бонџића "Студенти из Јужне Србије на Београдском уни- верзитету педесетих година" и Ивана Бецића "Власотиначка кредитна банка". Теме заштите културне баштине у Србији, рада и функције музеја и репресије после Другог светског рата изазвале су и занимљиву и плодну дискусију. Други дан скупа протекао је у свођењу резултата рада по групама, о чему су учеснике обавестили руководиоци група, и у договору о даљој сарадњи. Уз добру организацију скупа и гостољубивост домаћина посебно треба издвојити да је скуп окончан посетом познатом археолошком налазишту Царичин град чиме су учесници скупа добили прилику да се на лицу места упознају са локалитетом који на импресиван начин сведочи о значају српских простора за европску историју.

Историјски факултети Универзитета у Саутемптону, Европског универзитета и Централноевропског универзитета су организовали међународну радионицу по- свећену успоменама на И светски рат у источној и централној Европи у међуратном добу. Радионица је била одржана у Будимпешти 23–25. марта 2007. Циљ рада је био покушај да се пронађу и проуче сличности и разлике у овим успоменама у региону, да се пронађе њихова динамика развоја у послератном и каснијем добу, као и да се утврди место ових сећања у стварању секуларних националних држава у Европи. У раду су учествовали историчари и историчари уметности како из самог региона (Будимпешта, Праг, Ст.-Петербург, Софија, Београд, Љубљана, Копер, Бу- курешт) тако и бројни учесници из земаља западне Европе (Белфаст, Оксфорд, Саутемптон, Париз, Јена, Портсмут, Даблин) и Северне Америке (Њу Мексико). Посебну вредност за истраживаче је имало уводно излагање проф. др Кејта Џефрија из Белфаста који је задао радионици опште европске смернице. Непосредне теме и дискусија су се тицале: локалних ритуала у комеморацији, по дизања и очувања националних и локалних споменика везаних за жртве рата. Политичко значење цивилних комеморација у оквиру стварања идеја националних држава нашло се како у оквиру тема повезаних за дневнополитичке сврхе тако и у осврту на екстремну левицу и десницу, њихова специфична тумачења И свет- ског рата и одраза ових идеја на ратне успомене у друштву држава централне и источне Европе. Посебну пажњу више истраживача је привукла амбивалентна улога националних мањина (Јевреја, Словенаца, Мађара, Немаца, Пољака, Укра- јинаца и Руса) у комеморацијама и везаност успомена припадника мањина за ма- тичну заједницу. У бројним радовима пажња је била посвећена улози женских и породичних успомена на погинуле и начинима превазилажења психичких траума ве- заних за губитке драгих особа. Неколико радова се бавило проучавањем посебних група (омладински покрети, локалне заједнице, ветерански савези) и њихових покушаја да негују своје визије рата кроз ритуале и споменике. Радионица је дала сигуран допринос развоју идеја о компаративном при- лазу историјским студијама у региону. На крају рада организатори су изнели визију о организацији сличних радионица у оквиру пројекта проучавања успомена на Први светски рату у централној, источној и југоисточној Европи у Букурешту и Београду.