Diplomacy between Crisis and Cooperation: Fourth Conference of the New Diplomatic History Network
Између 26. и 28. маја 2021. године одржана је четврта по реду кон-
ференција удружења New Diplomatic History Network (Мрежа нове дипло-
матске историје) под називом Diplomacy between Crisis and Cooperation
(Дипломатија између кризе и сарадње). Овогодишњи домаћин конферен-
ције био је Универзитет у Архусу. Због пандемије, конференција је уместо
у Данској организована преко платформе zoom. Мрежа нове дипломатске
историје основана је 2011. са циљем повезивања историчара из различи-
тих земаља посвећених изучавању дипломатије и међународних односа.
Због чега нова дипломатска историја? Пре свега, удружење и историчари
окупљени око њега посвећени су превасходно изучавању појединаца и гру-
па, односно дипломатских актера као важних субјеката дипломатске исто-
рије. У питању је настојање да се „поново открије“ дипломатска историја
као научна област, отворена за утицаје нових трендова у друштвеним и ху-
манистичким наукама. У фокусу су, стога, дипломатске институције, прак-
са, методи, језик, норме, симболи, породични и пријатељски односи, мреже
државних и недржавних актера, у циљу пружања доприноса студијама гло-
балне, међународне и транснационалне историје. Поред тога, удружење
није фокусирано само на историју модерне дипломатије већ је отворено
и за истраживања посвећена ранијим историјским епохама, у циљу пру-
жања доприноса разумевању дипломатије као такве.
На овогодишњој конференцији учествовало је више од шездесет
истраживача, чија су излагања организована у двадесет панела. Хроно-
лошки опсег представљених радова сезао је од ране модерне до савре-
мене историје. Тематски, конференцијска излагања су покрила широк
круг питања везаних за ратну, здравствену, конгресну, културну, науч-
ну дипломатију, дипломатску улогу организација грађанског друштва,
биографске осврте на професионалне и неформалне дипломате, улогу
дипломатије у мирном решавању конфликата, улогу дипломата у фор-
мирању представе о одређеном поднебљу и др.1
У оквиру панела под насловом Yugoslavia’s Non-Aligned Foreign
Policy as a Mechanism of Regulating Internal and International Crises (Ју-
гословенска политика несврстаности као механизам регулисања уну-
трашњих и међународних криза) на овогодишњој конференцији уче-
ствовали су сарадници Института за новију историју Србије Јован
Чавошки, Александар В. Милетић и Наталија Димић. Њихов панел орга-
низован је у оквиру пројекта Yugoslavia’s Comparative Historical Experience
with the Policies of Alliance-making and Neutrality/NonAlignment (YEH) који
финансира Фонд за науку Републике Србије, у оквиру пројектног циклу-
са PROMIS.
Јован Чавошки је одржао излагање са темом Overcoming Identity
Crisis: Yugoslavia’s Diplomatic Efforts in Transforming the Loose Non-Aligned
Group into a Fully-Fledged Movement (1965–1970). На основу истраживања
у више светских архива, представио је важан период у историји несврста-
ности између конференција у Каиру (1964) и Лусаки (1970), током ког се
чинило да су основе на којима је почивала сарадња несврстаних држава
темељно уздрмане, а из ког је несврстаност изашла као организован по-
крет, којем је током наредне две деценије припадало две трећине члани-
ца Уједињених нација. У свом излагању Чавошки је истакао пресудни значај
који је југословенска дипломатија на челу са Јосипом Брозом Титом имала
у „оживљавању“ и организационом структурисању несврстаности као по-
крета.
У излагању насловљеном “Ideological Diplomacy’’ in an Era of a
Foreign Policy Crisis: the Yugoslav Communists, Western European Socialists,
and the Origins of Yugoslavia’s Non-Alignment (1950–1954) Александар В. Ми-
летић је говорио о кризи кроз коју је југословенска дипломатија пролазила
након сукоба са Информбироом и о пресудном значају западноевропских
социјалиста и социјалдемократа као моста који је водио сарадњи са Запа-
дом. Посебну пажњу посветио је дефинисању ове југословенске партијске
спољне политике, коју је назвао „идеолошка дипломатија“.
Излагање Наталије Димић под насловом The Third World Debates a
First World Crisis: the 1961 Belgrade Conference and the Erection of the Berlin
Wall било је посвећено југословенској политици према немачком питању
након Другог светског рата. У раду је истакнуто да је југословенска полити-
ка према немачком питању од раних 50-их година била независна спољно-
политичка оријентација, чијем је формулисању у великој мери допринело
идеолошко опредељење југословенског руководства. Посебна пажња по-
свећена је периоду друге берлинске кризе (1958–1961), током ког је поли-
тика према немачком питању постала саставни део југословенске полити-
ке несврстаности, што је до изражаја дошло на Београдској конференцији
1961. године.
Поред излагања учесника, током конференције одржана су и два
предавања – о дипломатији у периоду религијских криза и о утицају техно-
логије на природу међународних преговора у условима пандемије ковида
19. Поред тога, организована су и два округла стола посвећена издавачкој
делатности Мреже нове дипломатске историје. На крају, најављена је на-
редна конференција удружења, која ће се одржати 2023. године на Универ-
зитету у Туркуу (Финска).
Наталија ДИМИЋ