Ћирилица / Latinica / English

Вести

Позив за међународни научни скуп - Историја Југославије: перспективе младих истраживача са постјугословенског простора 2

Институт за новију историју Србије ће организовати од 1. до 4. октобра 2025. године у Београду међународни научни скуп „Историја Југославије: перспективе младих истраживача са постјугословенског простора 2“. Први скуп младих истраживача са постјугословенског простора, који је организовао Институт за новију историју Србије од 15. до 18. октобра 2024. године, оцењен је позитивно у научној и широј јавности у свим бившим југословенским републикама. Преко 30 младих истраживача је представило своја истраживања, учествовало у дискусијама, размењивало информације, искуства, мишљења, идеје о историји Југославије. У анонимној евалуацији сви учесници су истакли жељу и потребу да се један овакав скуп поново одржи. Узевши наведено у обзир, али и увидевши значај континуираног окупљања и развијања сарадње младих истраживача из региона, Институт за новију историју Србије је одлучио да 2025. године организује други скуп младих истраживача са постјугословенског простора. Скуп је намењен докторандима и докторима историјских и других сродних наука који су дисертацију одбранили у последње три године, са простора Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније. Организациони одбор ће прихватити пријаве младих истраживача чије су теме релевантне за историју Југославије (1918–1991). Радни језици скупа ће бити српски и матерњи језици региона. Као резултат скупа, планирано је објављивање зборника радова међународног значаја у издању Института за новију историју Србије. Организатор скупа ће покрити трошкове смештаја за учеснике. Молимо Вас да попуњену Пријаву пошаљете до 31. марта 2025. године на адресу скуп.младих.истразиваца@гмаил.цом Пријаву и више детаља о позиву можете преузети на следећем линковима: Позив и пријава PDF Пријава WORD Обавештење о прихваћеним пријавама ће бити послато до 30. априла 2025. године. Рок за слање нацрта рада (draft paper) је 15. септембар, а готових радова 15. новембар 2025. године.

18.02.2025.
Прочитај више

Конкурс за избор и именовање директора Института за новију историју Србије

На основу члана 62 Закона о науци и истраживањима („Службени гласник РС“ бр 49/2019) и члана 17 Статута Института за новију историју Србије, УПРАВНИ ОДБОР ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ Трг Николе Пашића 11, Београд расписује конкурс за избор и именовање ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ за период од 4 године Поред општих услова утврђених Законом о раду кандидат треба да испуњава и следеће посебне услове -да има научно звање  из научне области којом се Институт бави -да има постигнуте резултате у научноистраживачком раду за научну област којом се  Институт бави -да има радно искуство у руковођењу у области научноистраживачког рада и укупне делатности Института -да поседује способност планирања и организовања научноистраживачког рада и укупне делатности Института Уз пријаву на конкурс кандидат треба да достави следећу документацију у оригиналу или овереној копији -извод из матичне књиге рођених -уверење о држављанству -уверење да кандидат није осуђиван -диплому о стручној спреми -одлуку о избору у научно звање -личну и научну биографију са посебним освртом на организационо искуство у области научноистраживачког рада и укупне делатности Института, са библиографијом научних радова -научноистраживачки и пословни програм и план рада и развоја Института за период од 4 године Рок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања конкурса. Пријаве са конкурсном документацијом доставити на адресу Институт за новију историју Србије Комисији за спровођење конкурсног поступка Са назнаком „Пријава на конкурс за избор директора Института“ Трг Николе Пашића 11,  Београд,  Контакт  тел 3398-613 Неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити разматране

10.01.2025.
Прочитај више

Токови историје 3/2024

Објављен је трећи број Токова историје за 2024. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о путевима балканске модерности, могућностима упоредног истраживања латиноамеричке и источноевропске историје, развоју српског и југословенског банкарског сектора, проблему алиментације у социјализму, трансферу компјутерске технологије и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2024/12/23/32024.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и историјска грађа.

24.12.2024.
Прочитај више

„Умивање превратника – партизански филм”

У склопу „Пази шта читаш”, Седмог фестивала хуманистике, културе и уметности, у пуној сали Музеја ПТТ-а, представљена je књига:„Умивање превратника – партизански филм” аутора др Александра Врањеша, амбасадора Србије у Босни и Херцеговини.Књига покрива анализу ратног филма југословенске кинематографије у распону од 1946. до 1990. године.Носиоци издања књиге су:Институт за новију историју Србије и „ХЕРАеду”. На промоцији књиге говорили су: Лордан Зафрановић, редитељ, др Миле Бјелајац директор Института за новију историју Србије,др Небојша Јовановић, историчар и аутор књиге. Вест су детаљно пренеле "Политика" и "Еуроњуз".

07.12.2024.
Прочитај више

Дијалог о трендовима у српскoј историографији

У просторијама Дома војске одржана је 28. и 29. новембра 2024. научна конференција под називом: „Дијалог о трендовима у савременој српској историографији" у организацији Института за новију историју Србије (ИНИС). Циљ конференције био је да подстакне преиспитивање остварених резултата у историографији и покрене академску расправу на теме како конституисати мање и веће тематске пројекте, које би теме требало ширити и давати им приоритет, како постићи што већу хармонију између базичних истраживања и методолошких приступа и захтева за компаративним студијама. детаље о конференцији пренела су два угледна листа Вечерње новости и Политика, као и фејсбук страница ИНИС-а. фото извор:ИНИС

30.11.2024.
Прочитај више

Како ће историја да нам суди - Титоизам, устав из 1974. и опстанак СФРЈ уз помоћ кредита са запада?

У јутарњем програму TV Happy представља је најновија књига др Слободана Селинића, научног саветникапод називом: "Југославија и Запад 1980-1983. Спољни дуг и унутрашња криза"У разговору је учествовавао и др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.

30.11.2024.
Прочитај више

Представљање рада и издавачке делатности ИНИС-а у Народном музеју у Зрењанину

У четвртак, 14. новембра 2024. године, у Народном музеју у Зрењанину одржано је представљање рада и издавачке делатности Института за новију историју Србије (ИНИС). Овај догађај имао је за циљ да упозна локалну заједницу и ширу јавност са значајем истраживачког и издавачког рада ИНИС-а, који се бави проучавањем новије историје Србије, са посебним акцентом на политичке, економске, друштвене и културне процесе од 19. века до данас.Током догађаја представљене су најновије публикације Института, укључујући монографије, часопис "Токови историје" и друге библиотеке које се баве кључним историјским темама, као и специфичним догађајима и личностима. ИНИС сваке године организује научне скупове, округле столове и научне трибине. чиме тежи да прошири наша сазнања кроз истраживачку делатност и академску и ширу јавност упозна са научним резултатима.Догађај ће бити обогаћен предавањима и дискусијама са ауторима и истраживачима, а циљ је да се допринесе јачању историјске свести и образовања, као и повезивању локалне заједнице са ширим научно-истраживачким круговима. Улаз је био слободан и заинтересовани су били позвани да учествују у догађају питањима и коментарима. фото: ИНИСДелатност Института предсставили су:др Миле Бјелајац, директор института, др Дмитар Тасић, др Зоран Јањетовић, др Бојан Симић, др Слободан Селинић, др Сања Петровић – Тодосијевић, др Александар Р. Милетић и др Божица Славковић – Мирић.

15.11.2024.
Прочитај више

Миле Бјелајац на представљању књиге: „За и против Трампа: Соба у којој се све догодило – Трамп“

Под покровитељством  Центар за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универтитета у Београду и и издавачке куће „Чигоја штампа“  у просторијама Факултета политичких наука Универтитета у Београду представљена је књига Џона Болтона, бившег саветника за националну безбедност председника Доналда Трампа, под насловом: „За и против Трампа: Соба у којој се све догодило – Трамп“.О књизи су разговарали оснивач и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић, некадашњи новинар „Гласа Америке“ др Бранко Микашиновић и директор Института за новију историју Србије др Миле Бјелајац.Модератор догађаја био је мр Драган Живојиновић из Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универтитета у Београду.Књига, у српском издању, излази у јеку изборне кампање у Сједињеним државама и врло је критична према бившем америчком председнику Доналду Трампу.Према речима Бјелајца, ,,У књизи је приказано какву је штету Трамп направио током мандата, али је и сугерисано да ће ако постане председник направити још већу штету. Болтон нам у књизи представља Трампов однос према сарадницима и његове радне навике”. извор: https://www.fpn.bg.ac.rs/85370

25.10.2024.
Прочитај више

Обележавање 80 година од ослобођења Београда

У културном додатку дневног листа "Политика" изашла су три текста сарадника Института за новију историју Србије"Од еуфорије до искушења транзиције: сећање на ратно савезништво", др Милета Бјелајца, научног саветника и директора института за новију историју Србије.Затим проф. др Алексеја Тимофејева, научног саветника "Певали смо песму о животу у земуници: Ослобођење Београда у јсен 1944. и судбина руских емиграната"Трећи чланак је написала др Милана Живановић, виши научни сарадник, "Споменици борцима Црвене армије у Југославији".извор: "Политика"

20.10.2024.
Прочитај више

ИНИС на Сајму књига у Београду 2024.

Драги сарадници и пријатељи ИНИС-а, позивамо вас да нас ове недеље посетите на 67. Међународном сајму књига у Београду. Налазимо се на старом месту у ХАЛИ 1, галерија, штанд 1506, насупрот улаза у ХАЛУ 1.

20.10.2024.
Прочитај више

Историја Југославије: перспективе младих истраживача са постјугословенског простора

"Институт за новију историју Србије организује међународни научни скуп под називом: "Историја Југославије: перспективе младих истраживача са постјугословенског простора" у периоду од 15. до 18. октобра 2024. у просторијама Архива Југославије (Васе Пелагића 33, Београд).Институт ће угостити преко 30 младих истраживаче и истраживача из Србије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговина, Црне Горе и Северне Македоније." програм конференције књига апстраката

09.10.2024.
Прочитај више

Токови историје 2/2024

Објављен је други број Токова историје за 2024. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о руско-српским и југословенско-албанским односима, финансирању међуратног Београда, српским школама у Румунији, „ибеовцима“, Титовој посети Источном Берлину, његовом војном кабинету, косовско-метохијским контроверзама и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде. Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и историјска грађа.  

30.08.2024.
Прочитај више

Позив за научну конференцију у организацији ИНИС

Поштовани, Позивамо Вас да узмете учешће у националној научној конференцији „Дијалог о трендовима у савременој српској историографији“ која ће се одржати 28. и 29. новембра 2024. године у Београду, у организацији Института за новију историју Србије. У прилогу достављамо позивницу и детаље конференције. Сви заинтересовани могу послати пријаву до 1. октобра, на мејл адресу: dijalogistoriografija@gmail.com. Молимо Вас да овај позив проследите сарадницима, као и свим колегама потенцијално заинтересованим за учешће. Срдачно, Организациони одбор Др Миле Бјелајац, директор ИНИС, научни саветник Др Јелена Рафаиловић, виши научни сарадник Др Александар Стојановић, виши научни сарадник Др Милана Живановић, научни сарадник Др Наталија Димић Ломпар, научни сарадник

13.08.2024.
Прочитај више

110 година од почетка Великог рата

Поводом годишњице од почетка Првог светског рата који је почео нападом Аустроугарске на Србију 28. јула 1914. године у Јутарњем програму Хепи  телевизије гостовали су мр Небојша Дамјановић, Историчар и проф. др Миле Бјелајац, Политиколог и директор Института за новију историју Србије.Учесници су говорили о узроцима, почецима, али и карактеру Великог рата који је имао далекосежне последице по свет, али и српску државу и друштво.

02.08.2024.
Прочитај више

Токови историје 1/2024

Објављен је први број Токова историје за 2024. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови из области компаративне историје међуратне стамбене политике, о козачким јединицама у НДХ, економској сарадњи земаља у развоју, југословенским троцкистима, СПЦ у Војводини, комеморативним праксама и још доста тога.   Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2023/12/15/32023-.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и историјска грађа.

29.04.2024.
Прочитај више

Позив за научни скуп младих истраживача са пост-југословенског простора

Институт за новију историју Србије организује, од 16. до 18. октобра 2024. године, у Београду, научни скуп „Историја Југославије: перспективе младих истраживача са пост-југословенског простора“.Млађе генерације историчара који се баве 20. веком на простору бивших југословенских република нису довољно повезане, упркос заједничком предмету истраживања – историји Југославије. Један од циљева овог скупа је управо подстицање упознавања младих историчара, размене информација, искустава, мишљења и идеја, сагледавања простора за заједничке пројекте и сарадњу у истраживачком процесу. Учесници ће представити историју Југославије кроз призму својих истраживања и научна и шира јавност ће током овог скупа увидети перспективе младих историчара. У складу са тиме, циљеви скупа су и представљање научних достигнућа младих историчара на пост-југословенском простору, отварање нових тема и истраживачких могућности, као и сагледавање историје Југославије из различитих углова.Скуп је намењен младим истраживачима у складу са уобичајеним пропозицијама које у европској академској заједници важе за ову категорију истраживача – докторанди и доктори историјских наука који су дисертацију одбранили у последње три године, са простора Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније.Радни језици скупа биће српски и матерњи језици региона.Као резултат скупа, планирано је објављивање међународног зборника радова у издању Института за новију историју Србије.Организатор скупа ће покрити трошкове смештаја за младе истраживаче. ПДФ фајл позива. Програмски одбор скупа.

05.04.2024.
Прочитај више

Предавања и представљање издања ИНИС-а у Бања Луци

Сарадници Института за Новију историју Србије одржаће серију предавања и представљања књига у сарадји са Филозофским факултетом у Бања Луци у петак 5. априла у 9:00 часова. Модератор предавања биће доцент др Никола Ожеговић.Прво предвање: "Комунистичко освајање власти на Балкану: 1944-1947" одржаће Оливера Драгишић, научни сарадник ИНИС-а.Друго предавање:  "Албанска политичка емиграција 80-их година XX века" одржаће Петар Драгишић, научни саветник ИНИС-а.Након предвања биће представљена издања ИНИС-а."Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи", Алексеј тимофејев, Милана Живановић"Нестајање руске емиграције у Југославији 1941-1954.", Алексеј Тимофејев"Србија 1980-1986 Политичка историја од Тита до Милошевића", Слободан Селинић

04.04.2024.
Прочитај више

Међународна научна конференција: "Српско/југословенско-румунски односи и интеракције у ХХ веку".

У четвртак и петак 21-22 марта 2024. одржаће се: међународна научна конференција "Српско/југословенско-румунски односи и интеракције у ХХ веку". Конференција ће се одржати у свечаној сали Института за новију историје Србије. Детаљан програм конференције можете преузети овде

19.03.2024.
Прочитај више

Арик Бураковски са Тафтс универзитета у посети ИНИС-у

ИНИС је посетио Арик Бураковски (Арик Бураковскy), помоћник директора за Руски и Евроазијски програм чувене Флечер школе за право и дипломатију (Fletcher School of Law and Diplomacy) при Тафтс универзитету у Бостону. На састанку Бураковског са др Милетом Бјелајцем, директором ИНИС-а и др Јованом Чавошким разговарано је о могућим модусима сарадње две институције. Том приликом је представљен и кадровски потенцијал ИНИС-а.

13.03.2024.
Прочитај више

Програм размене између Института за новију историју Србије и Center for Study of Civilizations, Capital Normal University у Пекингу

Институт за новију историју Србије су посетиле, и учествовале у разговору са др Милетом Бјелајцем, научним саветником и директором ИНИС-а и др Јованом Чавошким, вишим научним сарадником нашег Института, Ли Ђијенђун (Ли Јиањун) и Ђанг Лу (Јианг Лу), професорке Center for Study of Civilizations, Capital Normal University.Професорке Ли Ђијенђун и Ђанг Лу ће бити гошће Института током 2024. године у оквиру програма размене на основу уговора о сарадњи потписаног 2023. године.

21.02.2024.
Прочитај више

Одбрана докторске дисертације Огњена Томића

У свечаној сали Филозофског факултета у Београду 6. фебурара 2024. Огњен томић, ускоро и научни сарадник ИНИС-а, одбранио је докторску дисертацију под насловом "Трговински односи Италије и Југославије 1963-1978"   ЧЕСТИТАМО!

06.02.2024.
Прочитај више

Сања Петровић Тодосијевић нова председница научног већа ИНИС-а

Научно веће Института за новију историју Србије изабрало је на седници од 16. јануара 2024. године, на мандат од четири године. За председницу Научног већа Института за новију историју Србије, др Сању Петровић Тодосијевић, вишу научну сарадницу ИНИС-а. За заменика је изабран др Александар Стојановић, виши научни сарадник Института.  Честитамо! извор

16.01.2024.
Прочитај више

ИНИС богатији за још три сарадика

Имамо част да објавимо да су докторанди Димитрије Матић, Огњен Томић и Никола Конески, стипендисти Министарства науке и технолошког развоја примљени у колектив Института за новију историју Србије! ЧЕСТИТАМО!

16.01.2024.
Прочитај више

Токови историје 3/2022

Објављен је трећи број Токова историје за 2023. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови из области историје фармације, музике, дипломатије, женског радничког покрета, индустрије, ратног судства, савремене историографије и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2023/12/15/32023-.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и историјска грађа.

19.12.2023.
Прочитај више

Предавање др Јована Чавошког на Источнокинеском нормалном универзитету у Шангају

"Крајем новембра, наш колега др Јован Чавошки, виши научни сарадник, налазио се у званичној посети East China Normal University у Шангају. Том приликом др Чавошки одржао је на кинеском језику предавање тамошњим колегама о историјском значају Покрета несврстаних земаља током деценија Хладног рата, а истовремено је и проглашен за почасног истраживача Academy of History and Documentation of Socialism на истом универзитету. Иначе, East China Normal University је средиште најозбиљнијег центра за истраживање Хладног рата и односа Кине са светом, пре свега са социјалистичким земљама и земљама у њеном окружењу, на територији НР Кине. Током ове посете др Чавошки је водио исцрпне разговоре са кинеским колегама о успостављању званичне сарадње између две научне институције, што ће се у блиској будућности и реализовати, отварајући тиме даље могућности за врло плодотворну билатералну сарадњу. Тако на пољу историјских истраживања Институт за новију историју Србије постаје домаћа научна институција са најразгранатијом мрежом академских контаката у НР Кини, како у Пекингу (Capital Normal University, Peking University, Chinese Academy of Social Sciences), тако и у Шангају (East China Normal University), са већ једним уговором о сарадњи, а други ће уследити, што је све остварено захваљујући личним напорима и везама др Чавошког, а та мрежа ће се, кроз његове даље контакте са кинеским колегама, и даље ширити и тако доприности већој међународној препознатљивости нашег Института."   Фотографија (извор: East China Normal University):Фотографија у прилогу је тренутак када професор др Јао Ју (Yao Yu), директор поменуте Academy of History and Documentation of Socialism, уручује ми плакету којом сам проглашен за њиховог почасног истраживача Academy of History and Documentation of Socialism

11.12.2023.
Прочитај више

Миле Бјелајац — Апис је покушао да спречи Сарајевски атентат/ Рубикон подкаст 22

Гост Рубикона поводом Дана победе у Првом светском рату је био др Миле Бјелајац, српски  политиколог, доктор историјских наука, универзитетски професор и директора Института за новију историју Србије.Зашто Запад прави ревизију историје? Ко оптужује Србију да је изазвала Први светски рат? Како је направљен ултиматум Србији да у сваком случају дође до рата? Како Немачка нападајући Србију покушава да са себе склони стигму за два светска рата? Како су Срби извојевали велике победе у Првом светском рату? Шта је одликовало славне српске официре? Утицај Русије на Велики рат? Зашто је Апис покушао спречити Принципа у атентату? Колики је значај Солунског фронта на исход рата? Коме је сметала Црна Рука? Како се фалсификује историја зарад политике? извор: Рубикон прес

09.11.2023.
Прочитај више

ИНИС на Сајму књига у Београду 2023.

Драги сарадници и пријатељи ИНИС-а, позивамо вас да нас ове недеље посетите на 66. Међународном сајму књига у Београду. Налазимо се на старом месту у ХАЛИ 1, галерија, штанд 1507, насупрот улаза у ХАЛУ 1. ДОБРОДОШЛИ!

26.10.2023.
Прочитај више

Одбрана докторске дисертације Наталијe Димић Ломпар

Сарадница Института за новију историју Србије Наталија Димић Ломпар одбранила је 1.септембра 2023. године на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Садудокторску дисертацију под насловом „Подељена Немачка и Југославија (1945–1966):политички односи у Хладном рату“. Комисију коју су чинили: проф. др Биљана Шимуновић-Бешлин, проф. др Слободан Бјелица, др Миле Бјелајац и ментор проф. др Ђорђе Ђурић.

21.09.2023.
Прочитај више

Нови број: Токови историје 2/2023

Објављен је други број Токова историје за 2023. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о о међуратној пословној елити и дипломатији, југословенско-бугарским темама, руднику Трепча, "Младим муслиманима", ривалству у Покрету несврстаних и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2023/08/29/22023.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и историјска грађа.

31.08.2023.
Прочитај више

Потписан уговор о сарадњи са Center for Study of Civilizations, Capital Normal University Peking

Колега др Јован Чавошки је током јула месеца боравио у Пекингу и том приликом потписан је уговор о сарадњи са Центром за студије цивилизација из Пекинга (Center for Study of Civilizations, Capital Normal University). Реч је о једној од водећих кинеских научних институција посвећених изучавању савременог Балкана.Уговор су потписали Јован Чавошки са стране Института за новију историју Србије и директор Центра професор Лијанг Џанђун (Liang Zhanjun).Током свог боравка колега Чавошки је имао бројне сусрете са различитим члановима кинеске академске заједнице. Реч је о колегама из неколико адакемских и научних институција из Пекинга и Шангаја. Током сусрета колега Јован је разговарао о могућностима даље сарадње, као и могућем потписивању уговора о сарадњи између Института за новију историју Србије и кинеских академских и научних институција.Колега Чавошки је  докторирао 2014. на Универзитету у Пекингу, а 2022. објавио капиталну књигу "Non-Aligned Movement Summits" у издаваштву Булмсберија  (Bloomsbury Academic) Фотографија: Јован Чавошки

31.07.2023.
Прочитај више

Промоција издања ИНИС-а на Филозофском факултету у Нишу

У уторак 10. маја 2023. у свечаној сали (434) на IV спрату Филозофског факултета у Нишу, одржаће се промоција издања Института за новију историју Србије из Београда.На промоцији ће говорити др Миле Бјелајац, директор ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "студије и монографије", др Зоран Јањетовић, председник научног већа ИНИС-а, др Дмитар Тасић, др Сања Петровић Тодосијевић и др Алексаднар Р. Милетић.Промоцију ће у 11:30ч отворити др Дејан Антић, ванредни професор департмана за историју Филозофског факултета у Нишу.

08.05.2023.
Прочитај више

Промоција издања ИНИС-а у Народном музеју Лесковца

У уторак 9. маја 2023. у Холу Народног музеја у Лесковцу одржаће се промоција издања Института за новију историју Србије из Београда. На промоцији ће говорити др Миле Бјелајац, директор ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "студије и монографије", др Зоран Јањетовић, председник научног већа ИНИС-а, др Дмитар Тасић, др Сања Петровић Тодосијевић, др Алексаднар Р. Милетић. Промоцију ће у 13:30ч отворити Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу и др Дејан Антић, председник Управног одбора Народног музеја у Лесковцу. лексаднар Р. Милетић

06.05.2023.
Прочитај више

Токови историје 1/2023

Објављен је први број Токова историје за 2023. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о руској енергетској политици на Балкану, социјалном осигурању и дипломатској служби у југословенској краљевини, идеолошкој колаборацији, индустријском развоју, Титовој дипломатији, емиграцији и субверзивној пропаганди у доба социјализма, распаду СФРЈ и још много тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2023/04/26/12023.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.

29.04.2023.
Прочитај више

Промоција зборника радова - "China, Yugoslavia and Socialist Worldmaking: Convergences and Divergences''

Институт за новију историју Србије имао је прилику да 25. априла 2023. организује промоцију и разговор о зборнику (видео):"China, Yugoslavia and Socialist Worldmaking: Convergences and Divergences'' (Koper: Science and Research Center, Annales ZSR, 2023).Зборник су приредили Звонимир Стопић, Јуре Рамшак, Лианг Жанџун и Јоже Пирјевец.Промоцију је отворила и представила учеснике др Божица Славковић-Мирић. О самом пројекту, значају, изазовима у изради зборника говорио је др Звонимир Стопић, док је др Јован Чавошки говорио о самој садржини зборника и новим сазнањима о значају Кине и Југославије у Хладном рату и њиховим билатералним односима.   Садржај зборника можете погледати у продужетку.

25.04.2023.
Прочитај више

Промоција књиге "Аустралијанци са Србима у Првом светском рату"

Амбасада Аустралије и Институт за новију историје Србије организују промоцију књиге Аустралијанци са Србима у првом светском рату.Промоција ће се одржати у Историјском музеју Србије у среду, 26. априла у 18ч (Трг Николе Пашића 11).Аутор књиге, Бојан Пајић, аустралијски је војни историчар српског порекла. Књига говори о учешћу око 1500 Аустралијанаца и Новозеланђана у борбама на српском ратишту током Првог светског рата, тема којом се ретко ко бавио до сада, било на англо-саксонском или српском говорном подручју.Књига представљаи и дивно сведочанство о дуготрајном пријатељству између Србије и Аустралије. На промоцији ће говорити:-              Данијел Емери - амбасадор Аустралије у Србији-              Бојан Пајић – аутор књиге-              Миле Бјелајац – директор Института за новију историју Србије и-              Кети Хенкок и Ричард Кук – потомци Аустралијанаца који су учествовали у Првом светском рату у СрбијиКњига је преведена и штампана средствима амбасаде Аустралије у 1000 примерака, а уз помоћ Института за новију историје Србије биће дистрибуирана библиотекама широм Србије.

21.04.2023.
Прочитај више

Нова књига Алексеја Тимофјева - "Нестајање Руске емиграције у Југославији"

Нова књига професора др Алексеја Тимофејева бави се анализом нестајања руске емиграције у Југославији од почетка Другог светског рата до 1954. године.Књига се бави проучавањем руске емиграције током два турбулетна периода - Другог светског рата и послератног сукоба Југославије са СССР-ом и његовим савезницима.   Садржај књиге можете погледати овде.

19.01.2023.
Прочитај више

Токови историје 3/2022

Објављен је трећи број Токова историје за 2022. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови на енглеском језику о Холокаусту над Ромима, етничким миграцијама током 1950-их, неформалним праксама у Југоисточној Европи, историографији о капитализму и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2022/12/20/32022.html   Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.

28.12.2022.
Прочитај више

„Информација о Шестом позиву за укључење талентованих младих истраживача – студената докторских студије у научноистраживачки рад НИО.“

Poštovani, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dana 25. decembra 2022. godine raspisalo je Šesti poziv za uključenje talentovanih mladih  istraživača – studenata doktorskih studija u naučnoistraživački rad NIO. Molimo da na svojoj internet stranici objavite informaciju o Šestom pozivu i da navedete da se tekst Poziva i prijave mogu preuzeti sa sajta Ministarstva www.nitra.gov.rs на адреси: https://nitra.gov.rs/tekst/456/s-e-s-t-i-p-o-z-i-v-talentovanim-mladim-istrazivacima.php

26.12.2022.
Прочитај више

Нова књига Александра В. Милетића

У досадашњој историографској продукцији око личности и дела МилованаЂиласа било је више полемичких тонова, контроверзних тумачења, различитихсагледавања његове историјске, али и књижевно-публицистичке улоге, у мањој иливећој мери објективних или субјективних интерпретација, личних осврта, али ипонајмање научно утемиљених радова. Ова, као и претходне две књиге колегеМилетића, попуњавају баш ту „празнину“ у домаћој историографији, нудећи научнојали и широј читалачкој публици логично композицијски постављену, темељнометодолошки истражену и савесно научно обрађену тематику... Колега Милетић јестудиозно, прецизно и прегледно обрадио захтевну тему, најосетљивији и најсложенијисегмент политичке биографије Милована Ђиласа, период када је учествовао у врхупослератног југословенског партијског и државног руководства. Слојевитост самепроблематике еволутивног праћења Ђиласовог политичког успона и пада са власти,изискивало је значајан истраживачки напор, фанатичну посвећеност и преданостзадатку који је колега Милетић успешно извршио.Извод из рецензије академика Љубодрага Димића

22.12.2022.
Прочитај више

Конкурс за избор и именовање директора Института за новију историју Србије

На основу члана 62 Закона о науци и истраживањима („Службени гласник РС“ бр 49/2019) и члана 17 Статута Института за новију историју Србије,УПРАВНИ ОДБОРИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕТрг Николе Пашића 11, Београдрасписује конкурс за избор и именовањеДИРЕКТОРАИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕза период од 4 годинеПоред општих услова утврђених Законом о раду кандидат треба да испуњава и следеће посебне услове:-да има научно звање из научне области којом се Институт бави-да има постигнуте резултате у научноистраживачком раду за научну област којом сеИнститут бави-да има радно искуство у руковођењу у области научноистраживачког рада и укупне делатности Института-да поседује способност планирања и организовања научноистраживачког рада и укупне делатности ИнститутаУз пријаву на конкурс кандидат треба да достави следећу документацију у оригиналу или овереној копији -извод из матичне књиге рођених -уверење о држављанству -уверење да кандидат није осуђиван -диплому о стручној спреми -одлуку о избору у научно звање-личну и научну биографију са посебним освртом на организационо искуство у области научноистраживачког рада и укупне делатности Института, са библиографијом научних радова-научноистраживачки и пословни програм и план рада и развоја Института за период од 4 годинеРок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања конкурса.Пријаве са конкурсном документацијом доставити на адресу Институт за новију историју Србије Комисији за спровођење конкурсног поступкаСа назнаком: „Пријава на конкурс за избор директора Института“Трг Николе Пашића 11, Београд, Контакт тел 3398-613Неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити разматранеоригинал документа можете погледати овде.

19.12.2022.
Прочитај више

Комеморација Латинки Перовић

Комеморација нашој драгој колегиници др Латинки Перовић, научној саветници Института за новију историју Србије у пензији одржаће се у уторак 20. децембра 2022. године са почетком у 12 х у Институту за новију историју Србије, Трг Николе Пашића 11, четврти спрат, сала 136.   Фото:Латинка Перовић маја 1991, Горанка Матић

16.12.2022.
Прочитај више

In memoriam Латинка Перовић (1933-2022)

Институт за новију историју Србије изгубио је верну пријатељицу, саборкињу и сарадницу (Латинка Перовић отишла је у пензију у звању научне саветнице) која је у најтежим годинама рада Института преузела на себе велику одговорност, пре свега као уредница часописа Токови историје (1993-1999) затим као уредница едиције Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века (1994, 1998, 2003, 2006) а онда и као важан ослонац вероватно једној од најталентованијих генерација српских историчара и историчарки који су већ од краја осамдесетих година 20. века почели да долазе у Интитут смењујући претходне генерације. Управо је ово прегалаштво, спремност да се у најизазовнијим годинама, ратном окружењу, сиромаштву и оскудици сваке врсте не само задржи научни кредибилитет већ и покрене едиција која ће као одскочна даска за многе младе историчаре и историчарке отворити неслућене могучности чак и оним генерацијама истраживача и истраживачица који ће у Институт за новију историју Србије доћи када Латинка Перовић већ буде у пензији (од 1998), дефинисало онај сегмент наше прошлости због кога се као сарадници и сараднице Института за новију историју Србије осећамо посебно и захвално.преузето из https://www.facebook.com/INISBGD/

13.12.2022.
Прочитај више

Давору Стипићу награда ,,Жени Леблˮ

Награда ,,Жени Леблˮ за најбоље књижевно или научно дело са јеврејском тематиком са простора бивше Југославије, коју на традиционалном годишњем конкурсу додељује Савез јеврејских општина Србије, ове године отишла је у руке научног сарадника Института за новију историју Србије др Давора Стипића за рукопис његовог доктората на тему Однос према Холокаусту у Југославији 1945-1991, одбрањеног на Филозофском факултету у Београду у мају ове године. Одлуку о награди донео је стручни жири који су чинили историчар проф. др Милан Ристовић, књижевник Филип Давид и књижевни критичар Богдан А. Поповић. Иначе конкурс Савеза јеврејских општина Србије, одржава се традиционално једном годишње од 1955. године и додељује се радовима из области историје, књижевности, уметности, мемоарске грађе, а међу досадашњим учесницима и награђенима на конкурсу су и бројна позната имена попут Филипа Давида, Данила Киша, Љубивоја Ршумовића, Давида Албахарија, Гордане Куић итд.

24.11.2022.
Прочитај више

Представљање зборника "80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца"

Поштовани,Позивамо Вас на представљање зборника "80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци, или ревизија историје"који су уредили др Дмитар Тасић и Лела Вујошевић, а издали Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Институт за новију историју Србије.Можете се укуључити преко програма Зум у уторак 15. новембра 2022. у 12ч   https://us06web.zoom.us/j/88420042743?pwd=d0poQWlXREFPd25STVo5UTM2NFA5UT09

15.11.2022.
Прочитај више

ИНИС на Сајму књига у Београду 2022.

Драги сарадници и пријатељи ИНИС-а, позивамо вас да нас посетите ове недеље на 65. Међународном сајму књига у Београду. Налазимо се на старом месту у ХАЛИ 1, галерија, штанд 1507 насупрот улаза у ХАЛУ 1. ДОБРОДОШЛИ!

23.10.2022.
Прочитај више

Институт за новију историју Србије у Прокупљу промовисао најновија издања

У Народном музеју "Топлице", у Прокупљу, Институт за новију историју Србије промовисао је своју издавачку делатност, представљајући најновија издања књига, студија и часописа. Научно-истраживачка делатност института покрива период од Првог светског рата до краја XX века.Госте и присутне најпре је поздравио директтор Историјског архива у Прокупљу Милан Стојановић, рекавши да је посета колега из Института у Београду само наставак једне плодоносне сарадње започете пре пет година.На промоцији су говорили:др Миле Бјелајац, директор ИНИС, др Зоран Јањетовић, председник Научног већа ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "Студије и монографије", др Наташа Милићевић, др Дмитар Тасић, др Александар Милетић и др Давор Стипић .   Извор: https://prokuplje.org.rs/vesti/institut-za-noviju-istoriju-srbije-u-prokuplju-promovisao-najnovija-izdanja/

16.10.2022.
Прочитај више

Промовисана издања Института за новију историју Србије у ИА Врање

У сарадњи са Историјским архивом ,,31.јануар“ Врање, Институт за новију историју Србије представио је своја научна издања.Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива ,,31.јануар“ Врање, угостио је представнике ИНИС-а.Промоција је организована у Камерној сали Позоришта „Бора Станковић“ у Врању, 12. октобра 2022. године у 19.00 часова.На промоцији су говорили:др Миле Бјелајац, директор ИНИС, др Зоран Јањетовић, председник Научног већа ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "Студије и монографије", др Наташа Милићевић, др Дмитар Тасић, др Александар Милетић и др Давор Стипић https://vranjearhiv.com/arhiv/vesti/357-promocija-izdanja-instituta-za-noviju-istoriju-srbije

13.10.2022.
Прочитај више

Објављен број 2/2022 Токова историје

Објављен је други број Токова историје за 2022. годину. У новом броју часописа могу сепрочитати научни радови о односима социјалистичке Југославије са европскимлевичарима, земљама Јужне Америке и Покретом несврстаних, o колективизацији,иредентизму, правосуђу, здравственој политици, спорту, популарној култури иаутобиографији као историјском извору. Целокупном садржају новог броја Токоваисторије можете приступити овде:https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2022/04/27/12022.htmlТокови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темамаиз савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригиналнинаучни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења иисторијска грађа.

25.08.2022.
Прочитај више

"Борба за власт у Србији после Титове смрти" - фељтон др Слободана Селинића

У дневном листу Политика од 15. јула изашао је фељтон др Слободана Селинића, научног саветника ИНИС-а "Борба за власт у Србији после Титове смрти" који је приређен на основу његове књиге "Србија 1980-1986: политичка историја од Тита до Милошевића", коју је објавио Институт.

18.07.2022.
Прочитај више

Одржана промоција зборника „On the Fault Lines of European and World Politics.Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non Alignment“

У понедељак 11.07.2022. године у 18.00 часова у хотелу „Цептер“ Теразије број 10 одржана је промоција зборника:„On the Fault Lines of European and World Politics.Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non Alignment“ Зборник је резултат научноистраживачког рада на пројекту под називом „Yugoslavias Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment“ акроним YЕH евиденциони број 6062589 у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС који финансира Фонд за науку Републике Србије.О зборнику су говорили др Миле Бјелајац, научни саветник и директор Института за новију историју Србије,  проф. др Мира Радојевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ, као и уредници зборника др Јован Чавошки, виши научни саветник Института за новију историју Србије и др Срђан Мићић, научни сарадник Института за новију историју Србије. Након представљања, дискусија је настављена на коктелу.

13.07.2022.
Прочитај више

Промоција зборника радова: „On the Fault Lines of European and World Politics.Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non Alignment“

  Задовољство нам је да вас позовемо да присуствујете промоцији зборника научних радова „On the Fault Lines of European and World Politics.Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non Alignment“ која ће се одржати у понедељак 11.07.2022. године у 18.00 часова у хотелу „Цептер“ Теразије број 10.Зборник је резултат научноистраживачког рада на пројекту под називом „Yugoslavias Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment“ акроним YЕH евиденциони број 6062589 у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС који финансира Фонд за науку Републике Србије.О зборнику ће говорити др Миле Бјелајац научни саветник директор Института за новију историју Србије и проф др Мира Радојевић редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ.

06.07.2022.
Прочитај више

Non-Aligned Movement Summits - Нова књига Јована Чавошког

Захваљући дугогодишњем раду на документима из српских, британских, индијских, кинеских, мјанмарских, америчких и совјетских архива, Јован Чавошки је написао капитално дело о Самитима Покрета несврстаних. Књига објашњава значај покрета Несврстаних и анализира његову еволуцију и развој. више о садржају књиге можете погледати на https://www.bloomsbury.com/uk/nonaligned-movement-summits-9781350032095/

20.06.2022.
Прочитај више

"Токови историје" у категорији Q1 на СЈР листи

Часопис Института за новију историју Србије "Токови историје" за 2021. годину категорисан је као Q1 на СЈР листи (Scimago Journal Ranking), односно, по цитираности налази се у првих 25% у научној области ''Историја''. СЈР листа обухвата часописе који се налазе у индексној бази СКОПУС, у коју су "Токови историје" уврштени 2020. године. Према подацима са СЈР листе, "Токови историје" су за 2021. годину најбоље рангирани часопис из Србије из уже научне области "историја" (https://www.scimagojr.com/journalrank.php?category=1202&area=1200&country=RS&fbclid=IwAR0fRf_Mus1KqRM-onF_4qUt1je4NBBS16acEMqz7ER42ZMs0OPlp4pclEM), а у конкуренцији часописа посвећених изучавању прошлости са простора Источне Европе налазе се на 31. месту (https://www.scimagojr.com/journalrank.php?area=1200&country=Eastern%20Europe&category=1202).

13.05.2022.
Прочитај више

Давор Стипић одбранио докторску дисертацију

Симболично, 9. маја, на Дан победе над фашизмом, Давор Стипић, сарадник ИНИС-а одбранио је докторску дисертацију на Филозофском факултету у свечаној сали Драгослав Срејовић.Стипић је докторирао на тему: „Однос према Холокаусту у Југославији 1945–1991“Састав комисије за одбрану дисертације чинили су: Проф. др Милан Ристовић Редовни професор Филозофски факултет Универзитет у Београдудр Милан Кољанин Виши научни сарадник у пензији Институт за савремену историјудр Олга Манојловић-Пинтар Виша научна сарадница Институт за новију историју СрбијеПроф. др Радина Вучетић Ванредна професорка Филозофски факултет Универзитет у Београду, менторка

09.05.2022.
Прочитај више

Објављен број 1/2022 Токова историје

Објављен је први број Токова историје за 2022. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о југословенско-америчким привредним односима, руској емиграцији, покрету отпора и ослободилачким акцијама у Другом светском рату, обнови послератних односа са источним суседима, национализму, интернационализму и хашким изворима о рату у Босни. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2022/04/27/12022.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећентемама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису сеобјављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике,полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.

03.05.2022.
Прочитај више

Представљање збоника радова у Народном музеју у Чачку

У петак 15. априла 2022. у просторијама Народног музеја у Чачку, представљен је зборник радова "80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизија историје" кога су заједничким снагама издали Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Институт за новију историју Србије. Зборник су уредили др Дмитар Тасић, виши научни сарадник ИНИС-а и  Лела Вујошевић. У оквиру зборника налазе се четири тематске целине Зборника (Ревизионизам; Геноцид и култура сећања; Под окупацијом; Међународни контекст) можете читати радове: Милета Бјелајца, Дубравке Стојановић, Бојана Димитријевића, Давора Стипића, Виктора Бејатовића, Ненада Карамијалковића, Немање Девића, Маријане Т. Мраовић, Радета Ристановића, Александра Стојановића, Милоша Тимотијевића, Милане Живановић, Зорана Јањетовића, Миљана Милкића и Александра Ракоњца.

16.04.2022.
Прочитај више

Међународна радионица "Неформалне праксе у Југоисточној Европи – примери и анализе“

  У Институту за новију историју Србије 10-11. априла 2022. одржана је међународна радионица. У раду овог научног скупа учествовали су др Владан Јовановић, научни саветник у Институту за новију историју Србије, као модератор и један од организатора овог интердисциплинарног пројекта, док је Огњен Томић, истраживач приправник у ИНИС-у, другог дана радионице представио свој рад. Приликом отварања скупа, учеснике из Немачке, Швајцарске, Мађарске, Румуније, Бугарске, Турске, Албаније и Србије поздравио је др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије. фото: Сања Петровић Тодосијевић   Програм конференције можете погледати овде.

16.04.2022.
Прочитај више

Румунско-српски односи у 20. веку

Дана 30 марта 2022. године, преко Zoom платформе одржана је међународнанаучна конференција Румунско-српски односи у 20. веку у организацији Факултета заисторију Универзитета „Александру Јоан Куза“ у Јашију (Румунија) и Института зановију историју Србије. После поздравних говора, уследио је рад подељен у двапанела. У првом панелу који је модерирао Др Јонуц Нистор радове су саопштилиАдријан Богдан Чобану на тему Румунске дипломате у Београду 1879 – 1914. Некаразматрања, Зоран Јањетовић на тему Румунска национална мањина у југословенскомБанату 1918 – 1948. године, Адријан Вицалару на тему У престоници савезничкедржаве. Румунске дипломате у Београду 1920 – 1941. године и Владимир Љ.Цветковић на тему Југославија и криза владе Петру Грозе (август 1945 – јануар 1946.).У другом панелу који је модерирао Владимир Љ. Цветковић излагали су АлександруАјоанеј на тему Југославија и британске специјалне операције у Румунији токомДругог светског рата, Оливера Драгишић на тему Италијански преседан за преговорео примирју са Румунијом 1944. године, Јонуц Нистор на тему Брак из рачуна. Румунскарадничка партија и југословенска емиграција почетком 1950-их година, као и ПетарДрагишић на тему Српска штампа о румунској револуцији 1989. године.После излагања учесника, уследила је веома жива и корисна дискусија у којој суучешће узеле све колегинице и колеге које су учествовале на конференцији. Дискусијаје показала висок ниво стручних знања и интересовања колегиница и колега (како изСрбије тако и из Румуније) за истраживање српско/југословенско-румунских односа. Отоме је сведочио и већи број заинтересованих, углавном младих, који су конференцијупратили као слушаоци. Треба подвући да на ову успешну конференцију и на Факултетуза историју у Јашију и у Институту за новију историју Србије гледају као на први коракка знатно широј стручној сарадњи двеју институција која би у блиској будућноститребало да прерасте у редовно сусретање и размену стручног знања и искуства колегаиз Србије и Румуније који се баве проучавањем односа двају суседних народа ињихових држава.Конференција је реализована на енглеском језику.

06.04.2022.
Прочитај више

"80 ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА ПРОСТОРУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СТРАДАЊА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА: НОВИ ПОМАЦИ ИЛИ РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ"

Институт за новију историју Србије вас обавештава да је из штампе изашао зборник радова под називом:"80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизија историје" кога су заједничким снагама издали Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Институт за новију историју Србије.Зборник су уредили др Дмитар Тасић, виши научни сарадник ИНИС-а и  Лела Вујошевић. У оквиру четири тематске целине Зборника (Ревизионизам; Геноцид и култура сећања; Под окупацијом; Међународни контекст) можете читати радове: Милета Бјелајца, Дубравке Стојановић, Бојана Димитријевића, Давора Стипића, Виктора Бејатовића, Ненада Карамијалковића, Немање Девића, Маријане Т. Мраовић, Радета Ристановића, Александра Стојановића, Милоша Тимотијевића, Милане Живановић, Зорана Јањетовића, Миљана Милкића и Александра Ракоњца.

08.02.2022.
Прочитај више

"Титов емисар Милован Ђилас: Дипломатско-преговарачке и спољнополитичке активности (1943-1953)"

Позивамо вас да у уторак 1. фебруара у 12ч пратите и укључите се у разговор о књизи др Александра В. Милетића "Титов емисар Милован Ђилас: Дипломатско-преговарачке и спољнополитичке активности (1943-1953)". Поред аутора, у разговору ће учествовати Наталија Димић, модераторка ће бити др Божица Славковић Мирић, виши научни сарадник. Зум веза са почеком у 12ч https://zoom.us/j/97229072888?pwd=TTUwM2JMQmtvdzJ1QnY2eHpBZFJ5dz09

31.01.2022.
Прочитај више

РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У БЕОГРАДУ ОД 1920-их ДО 1950-их, 0Д 1. ДО 16. ФЕБРУАРА

  Институт за новују историју Србије вас позива на отварање изложбе Историјског архива Београда под називом Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их, у уторак 1. фебруара са почетком у 12 х у Руском дому у Београду (Краљице Наталије 33). Аутори изложбе су: проф. др Алексеј Тимофејев који је у исто време и научни саветник у Институту за новију историју Србије, др Милана Живановић, научна сарадница Института за новију историју Србије и Слободан Мандић, помоћник директора Историјског архива Београда.Више о отварању изложбе као и о самој изложби можете видети на:   https://www.facebook.com/events/514511083270178/?ref=newsfeed https://ruskidom.rs/sr/dogadjaj/izlozhba-istori-skog-arhiva-beograda/

31.01.2022.
Прочитај више

Међународни дан сећања на жртве Холокауста

Др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница Института за новију историју Србије је гостовала у Јутарњем програму телевизије Еуронеwс Србија поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста. https://www.euronews.rs/.../dan-secanja-na-zrtve.../vest

31.01.2022.
Прочитај више

Изашла је трећа свеска часописа "Токови историје"

Објављен је трећи број Токова историје за 2021. годину. У новом броју часописамогу се прочитати научни радови (на енглеском језику) о законодавству умеђуратној Југославији, политичкој сарадњи ФНРЈ са Италијом, Белгијом иИзраелом, о корупцији, родној политици, културној дипломатији и цензури усоцијализму, те погледима савремене западне историографије на Србију,Југоисточну Европу и Први светски рат.Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде:http://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2021/12/30/32021.html.Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећентемама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису сеобјављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике,полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.

23.01.2022.
Прочитај више

Оформљен је нови Матични научни одбор за историју, археологију и етнологију

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 29. децембра 2021. образовало нови Матични научни одбор за историју, археологију и етнологију.Међу осам члановима одбора налазе се др Петар Драгишић, научни саветник из Института за новију историју Србије, др Бојан Димитријевић, научни саветник из Института за савремену историју и др Петар Крестић, научни саветник Историјског института.Мандат чланова МНО траје 5 година.Честитамо!Документ минитарства миожете погледати овде.

17.01.2022.
Прочитај више

"Токови историје" у категорији М23

Према категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја на листи за 2021. годину часопис Института за новију историју Србије "Токови историје" рангиран је као међународни часопис са категоријом М23. Листи научних часописа домаћих издавача може се приступити преко следећег линка: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/12/List%D0%B0-naucnih-casopisa-domacih-izdavaca-za-2021.pdf?fbclid=IwAR0vw40iWPXUvx9ETMWf7RIe1SZT8PiPhwIg5Y0KkkDu8oK3UHg04k01wgg

23.12.2021.
Прочитај више

Душан Спасојевић, "Грчка: Рат за независност, стварање државе и препород нације"

У сарадњи са Чигоја штампом, Институтом за европске студије и Фондацијом Шапер, Институт за новију историју Србије један је од коиздавача монографске публикације српског амбасадора у Атини Душана Спасојевића "Грчка: Рат за независност, стварање државе и препород нације". У питању је прва књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка. Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори.Аутор књиге Душан Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког саветника председника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској. Од 2016. године је српски амбасадор у Грчкој. Књига има 416 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним географским мапама, које верно одсликавају историјске процесе. Књига ће бити доступна у свим бољим књижарама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Детаљно о промоцији књиге можете прочитати овде.

14.12.2021.
Прочитај више

РАДИОНИЦА: НЕФОРМАЛНЕ ПРАКСЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ - ПРИМЕРИ И АНАЛИЗЕ / INFORMAL PRACTICES IN SOUTHEAST EUROPE - EXAMPLES AND ANALYSES

Институт за новију историју Србије у сарадњи са неколико научних институција из иностранства (Center for Governance and Culture in Europe - Универзитета у Сент Галену, Berliner Zentrum für transnationale Grenzforschung, Center for Advanced Studies - Софиа, New Europe College Bucharest, Wissenschaftskolleg zu Berlin у Берлину) организује 10-11. априла 2022. научну радионицу посвећену “неформалним праксама” у Југоисточној Европи.Радионица ће се одржати у просторијама Института за новију историју Србије. Радни језик радионице је енглески.Позивамо заинтересоване колеге, посебно млађе сараднике, да до 12. јануара посаљу пријаву на емаил адресу: informality2022@gmail.com .   Детаљни опис радионице можете видети у позиву који се налази у прилогу.

13.12.2021.
Прочитај више

Промoција зборника: "Без школе шта би ми?!"

Поштоване колеге и колегинице, Част ми је да вас позовем да у понедељак 13. децембра са почетком у 12ч путем Зум апликације присуствујете представљању зборника Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас који је издао наш институт заједно са Институтом за педагогију и андрагогију а у организацији Института за филозофију и друштвену теорију.Не заборавите да се региструјете. Биће ми драго да вас видим.   https://ifdt.bg.ac.rs/?mec-events=aleksandra-ilic-rajkovic-i-sanja-petrovic-todosijevic-bez-skole-sta-bi-mi&fbclid=IwAR24S6ccg6uGYsPdhkr_f-0deJ-5DSy0g5d-N7Da5GsLH8I5eoIvftesQUk

11.12.2021.
Прочитај више

MEMORIES OF WAR - WARS OF MEMORY. SERBIAN MEMORY POLITICS ON NATIONAL, REGIONAL AND EUROPEAN LEVELS

Др Олга Манојловић Пинтар, виша научна сарадница Института за новију историју Србије данас ће говорити на скупу под називом Мемориес оф wар - Wарс оф меморy. Сербиан меморy политицс он натионал, регионал анд еуропеан левелс који се одржава на Универзитету у Копенхагену, на тему Холоцауст меморy ин Сербиа анд беyонд.Више о догађају https://www.facebook.com/events/577413773560358/

29.11.2021.
Прочитај више

Vojaška organizacija na slovenskem ozemlju v preteklosti

  На Јутјуб каналу Филозофског факултета Универзитета у Љубљани можете погледати разговор са др Милетом Бјелајцем, научним саветником и директором Института за новију историју Србије који је објављен као део пројекта Центра за примењену историју Филозофског факултета Универзитета у Љубљани под називом  "Vojaška organizacija na slovenskem ozemlju v preteklosti" кога воде професори Божо Репе, Бојан Балковец и Божидар Флајшман   https://www.youtube.com/watch?v=rGkcJzZvEJ0

22.11.2021.
Прочитај више

Нови тематски зборник - "Без школе шта би ми?!"

Институт за новију историју Србије вас обавештава да је из штампе изашао зборник радова "Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас" кога је заједно са проф. др Александром Илић Рајковић уредила др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница нашег Института. Зборник радова "Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас" је прво заједничко издање Института за новију историју Србије и Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. У збронику Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас можете читати радове: Александре Илић Рајковић, Наташе Вујисић Живковић, Љубинке Трговчевић, Ане Столић, Љиљане Станков, Јована Миљковића, Ђурђе Максимовић, Зорана Јањетовића, Љубинке Шкодрић, Сање Петровић Тодосијевић, Ладе Дураковић, Милице Секуловић, Срђана Милошевића, Драгомира Бонџића, Владимира Џиновића и Иване Ђерић. У Зборнику је објављен последњи интервју са, пре неколико дана преминулим, проф. др Николом Поткоњаком (1924-2021).Више о зборникуЗборник под насловом Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас кога су уредиле проф. др Александра Илић Рајковић и др Сања Петровић Тодосијевић представља резултат сарадње Института за новију историју Србије и Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Настао је са превасходним циљем да се укаже на све фазе и различите аспекте дугог и сложеног процеса „уласка“ друштва у целини „у школу“, која није у свим временима вреднована и позиционирана на исти начин али и да скрене пажњу на последице, сада већ трајне и систематске маргинализације образовних институција које имају кључну улогу у процесу модернизације и еманципације друштва. Намера уредница као и аутора и ауторки текстова који су се нашли у Зборнику је била да пруже увид у један од најсложенијих процеса другог трајања тј. процес борбе за модеран образовни систем који у условима српског и југословенског друштва као и у условима постјугословенских друштава траје од 19. века до данас. Ослањајући се али и полазећи од онога што је већ речено, жеља уредница је била да на једном месту окупе, не само,  истраживаче и истраживачице  који су својим радом везани за различите образовне и научно истраживачке институције у Србији и у  региону, већ се проблемима из домена историје образовања баве у оквиру различитих научних дисциплина, у овом случају: историје, педагогије, психологије и музикологије, свесне да се ради о дисциплинама које се у многим сегментима преплићу.  Постичући мултиперспективност и мултидисциплинарност желеле су да нагласе како се истраживању проблема из домена образовања може приступити са различитих страна, из различитих методолошких оквира. Овакав приступ омогућио је јасније сагледавање: континуитети и дисконтинуитети који су најчешће успостављани у периодима осмишљавања и оживљавања великих школских реформи, изградње различитих делова (не)јединственог образовног система попут установа за предшколско образовање али и образовање одраслих, основне школе, средње школе, универзитета, система у целини, различитих образовних пракси мање односно више толерантнеих и инклузивних међу којима је посебна пажња поклоњена укључивању већег броја девојчица, девојака и жена у образовни систем, пракси које се у контексту дугог трајања могу читати и као институције попут школске обавезе и надзора, места различитих наставних предмета попут музичког образовања тј. хорског певања у контексту успостављања нове политике образовања и васпитања, односа државе према школовању националних мањина.

22.11.2021.
Прочитај више

Бањалучки новембарски сусрети

Институт за новију историју Србије вас позива да двадесет други пут за редом присуствујете, овога пута посредством Зум апликације, Бањалучким новембарским сусретима које организује Филозофски факултет Универзитета у Бањалуци. Бањалучки новембарски сусрети биће одржани у петак 19. новембра 2021. године. Свакој од сесија можете приступити путем линкова који се налазе на страници Филозофског факултета. Институт за новију историју Србије вас позива да, у оквиру сесије Историја, присуствујете презентацији др Бојана Симића, вишег научног сарадника ИНИС-а који ће говорити на тему Пропаганда владе Милана Стојадиновића у Врбаској бановини на примеру листа Врбаске новине.Више о скупу и програму https://ff.unibl.org/.../naucni-skup-banjalucki...

18.11.2021.
Прочитај више

Представљање књиге Душана Спасојевића, "Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације"

Институт за новију историју Србије вас позива да у четвртак, 18. новембра 2021. године са почетком у 11ч присуствујете семинару који ће се одржати поводом изласка из штампе књиге дипломате Душана Спасојевића, Грчка. Рат за независност, стварање државе и препород нације, у просторијама Института за европске студије (Свечана сала зграде на Тргу Николе Пашића 11 на четвртом спрату). Књигу Душана Спасојевића објавили су: Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије и Фондација Срђана Шапера. Један од учесника на семинару биће и др Слободан Селинић, научни саветник Института за новију историју Србије. Више о семинару и учесницима http://www.ies.rs/.../18-novembar-seminar-povodom-knjige.../   фотографија аутора књиге преузета је са: http://www.athens.mfa.gov.rs/lat/ambassadortext.php?subaction=showfull&id=1348055387&ucat=116&template=DefaultLat&

16.11.2021.
Прочитај више

Александар Ракоњац, сарадник института одбранио је докторску дисертацију

  ИНИС је добио још једног доктора наука! Александар Ракоњац је 9. новембра у свечаној сали Филозофког факултета у Београду одбранио докторску дисертацију под насловом "Индустријализација Југославије (1947−1952). Планови и пракса".   Дисертација је одбрањена у саставу комисије: Проф. др Љубодраг Димић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет уБеограду, редовни члан САНУ. Ментор и писац реферата Проф. др Мира Радојевић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет уБеограду, дописни члан САНУ Проф. др. Александар Животић, ванредни професор, Филозофски Факултет, Универзитет уБеограду. Председник комисије за одбрану докторске дисертације. Др Владимир Цветковић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије Др Јован Чавошки, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије Рад је заснован превасходно на примарној архивској грађи коју је кандидат истраживао у Архиву Југославије, Дипломатском архиву Министарства спољних послова Републике Србије, Државном архиву Србије, Архиву Народне банке Србије, Историјском архиву Београда, Архиву Војводине и Архиву Републике Словеније. ЧЕСТИТАМО!

10.11.2021.
Прочитај више

Нова књига Дмитра Тасића "Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ) 1944-1953"

”Резултати истраживања презентовани у тексту откривају нам нова сазнања о томе како је изгледало једно друштво вођено снажном жељом да се брзо и ефикасно консолидује након великих људских и материјалних губитака у тек окончаном рату, како се обрачунало са остацима поражених непријатеља и како је у стремљењу да води независну политику стицало нове савезнике, али и непријатеље.”Извод из рецензије пуковника др Слободана ЂукићаНову монографију др Дмитра Тасића можете купити у просторијама Института за новију историју Србије.Више о вести погледајте на ФБ страници института.

30.10.2021.
Прочитај више

"Војна организација на словенaчком простору и у прошлости"

  Миле Бјелајац, Бојан Димитријевић и Блаж Торкар, између осталих, ће се појавити у новој документарној серији разговора посвећеној војној организацији на словенaчком простору и у прошлости". Емитовање прве епизоде серијала почеће у понедељак 25. октобра. Наредне епизоде ће излазити понедељком.  

23.10.2021.
Прочитај више

Дунав: мост-који-спаја-културе

У Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању у Смедереву 22. 10. 2021. је одржан научни скуп под називом Дунав - мост који спаја културе који су организовали Историјски архив у Смедереву и Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. На скупу је учествовао и др Бојан Симић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије. Колега Симић изнео је резултате својих истраживања на тему Јосип Броз Тито у Смедеревској Паланци децембра 1952. Међународни и локални аспекти посете.

23.10.2021.
Прочитај више

Нова књига Слободана Селинића "Србија 1980–1986: Политичка историја од Тита до Милошевића"

Монографско дело колеге Селинића представља значајан допринос српскојисторијској науци јер се из истраживања виде размере економске и политичке кризе уСрбији која је у овом периоду била промовисана у федерацију с елементимаконфедерације. Двострука федерализација одмах је довела до блокаде политичког системаи запретила да доведе до распада Србије. Монографија осветљава озбиљности косовскогпитања, оштрину политичких подела у Југославији и републици, судар власти иопозиционих појава, личних сукоба комунистичких функционера и далекосежностпоследица које су створиле историјске претпоставке за долазак Слободана Милошевића навласт.из рецензије др Косте Николића

26.08.2021.
Прочитај више

Нова књига Александра В. Милетића "Титов емисар Милован Ђилас"

Без сваке сумње, научно веома утемељено и у тематском и идејном смислу врло инспиративно, колега Милетић прати делатност једне историјске личности кроз један од свакако најтурбулентнијих периода историје социјалистичке југословенске државе, преплићући је са маркантним историјским догађајима и градећи на тај начин специфичан угао посматрања овог важног сегмента историјске прошлости. […] Широк опсег истраживачких питања везаних за спољнополитичку делатност Милована Ђиласа су по нашем мишљењу успешно нашла научне одговоре у рукопису колеге Милетића. Постављајући пред себе веома захтеван задатак да истражи и објасни делатност Ђиласа у сложеном, историјски садржајном и преломном периоду историје спољне политике социјалистичке Југославије, аутор је одговорно и професионално приступио проблематици уско повезаној са најразличитијим историјским догађајима, који и данас у научним круговима неретко производе велике дебате, полемике и неслагања. […] Резултати истраживања колеге Милетића, који су презентовани у рукопису који је пред нама, несумњиво су одговорили задатку и на успешан начин описали и објаснили улогу Милована Ђиласа у дипломатко-преговарачким и спољнополитичким догађајима у којима је он сам играо важну улогу. У том погледу, на Ђиласовом примеру, сагледана је и важност улоге историјских личности у деликатним политичким задацима.    Из рецензије академика Љубодрага Димића садржај књиге

16.07.2021.
Прочитај више

Изашао је нови број "Токова историје" 1/2021

Објављен је први број Токова историје за 2021. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о револуционарној природи Сарајевског атентата и његовој каснијој друштвено-политичкој (зло)употреби, о питању ратних губитака Србије у Првом светском рату, о женском питању у Краљевини Југославији, великоалбанској просветној политици на Косову и Метохији, обрачуну са „титоистима“ у Совјетској окупационој зони Немачке, југословенско-румунским економским односима и изградњи Пионирског града у Загребу. Такође, у овом броју објављени су и теоретски радови о начелима контрасећања левице и о контрафактуалној историји, као и тајни извештаји руског посланика о Мајском преврату. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде. Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.

04.05.2021.
Прочитај више

Нова књига Бојана Симића: Југославија и Аргентина 1946–1955.

Након свршетка Другог светског рата почиње нова етапа у односима између две државе. У Југославији се консолидовала нова власт на челу са Комунистичком партијом Југославије, док је у Аргентини стваран нови режим који је такође свој ослонац тражио у радништву. Обе земље су покушавале да нађу сопствени правац у послератном свету који је све више давао обрисе новог сукоба између две силе победнице САД-а и СССР-а. На том путу чекале су их бројни проблеми и дилеме, тешки ломови и изазови, како у унутрашњој тако и у спољној политици. Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања. Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини, одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се преоријентисала на политику несврстаности. Садржај

25.01.2021.
Прочитај више

Најновија књига Дмитра Тасића у издању Окфсорд јуниверсити преса

Paramilitarism in the Balkans: the Cases of Yugoslavia, Bulgaria, and Albania, 1917–1924 Парамилитаризам на Балкану анализира порекло и манифестације паравојног насиља у три суседне балканске земље - Југославији, Бугарској и Албанији - после Првог светског рата. Показује улогу парамилитаризма у унутрашњим и спољним политикама у све три државе, фокусирајући се на главне актере и починиоце паравојног насиља, њихово социјално порекло, мотивације и будућу трајекторију њихових каријера. Дмитар Тасић смешта регион у шири европски контекст нарастајућег парамилитаризма који је настао, истовремено, као резултат првог глобалног сукоба, распада старих царстава, стварање националних држава и револуција. Док парамилитаризам у већини пост-Великог рата европске државе биле су производ насиља у Првом светском рату и брутализације кроз коју су прошла друштва победничких и поражених земаља. Парамилитаризам на Балкану био је уско повезан са већ постојећим традицијама који потичу из периода оружане борбе против османске власти и пројеката изградње дражава и нација с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Паравојне традиције су биле толико јаке да су у свим наредним кризама и војним сукобима на Балкану наслеђа парамилитаризма остала жива и присутна. (преузето од Роберта Герварта, генералног уредника серије Велики рат) садржај књиге можете погледати овде.

15.12.2020.
Прочитај више

Коста Ст. Павловић: Дневник 1930–1932

приредили Срђан Мићић и Наташа МилићевићБеоград: Историјски архив Београда; Институт за новију историју Србије, 2020. Дневничке белешке које је Коста Павловић водио од 1928 до 1935 само су делимично сачуване у оквиру Легата Косте Ст. Павловића у Историјском архиву Београда. Сачуване су три укоричене књиге, које почињу „ уносом за 1. септембар 1930. и прекидају се са уносом за 4. јануар 1934. године (овај унос није у целости сачуван, јер је реченица на крају последње стране прекинута). У појединим уносима Коста Павловић додатно је уметао исечке из новина и званичних публикација о говорима појединих државника и дипломата у Народној скупштини и Друштву народа. Дневничке белешке које је Коста Павловић водио у време док је био личнисекретар Војислава Маринковића, 1930-1932, представљају значајан историјски извор за истраживаче и ширу јавност. Информације су главном тачне и прецизне, што је потврђено у великом броју случајева поређењем с другим изворима и досадашњим сазнањима у историографији. Књигу прати уводна студија и богато је опремљена коментарима који детаљно објашњавају личности и догађаје који се помињу у књизи.

14.12.2020.
Прочитај више

Југословенска републиканска странка у политичком животу Краљевине Југославије (1920–1941)

Александар ЛукићБеоград: Институт за новију историју Србије, 2020. Mоже се закључити да је колега Александар Лукић, обавивши исцрпно истраживање, детаљно проучио историју Југословенске републиканске странке, трагајући за првим појавама републиканских идеја у српској држави и утврђујући веома широк друштвени и политички контекст у коме су испољаване. Показао је притом да је републиканизам у Србији далеко старијег датума од оснивања странке која га је као кључно програмско начело истакла већ у свом имену. Проучавајући рад републиканске партије, пак, отворио је важно питање постојања српске грађанске левице, која се током неколико деценија упорно и принципијелно залагала за парламентарну демократију и социјално праведно друштво. Анализирајући ове и друге проблеме, колега Лукић написао је прву целовиту студију о Југословенској републиканској странци у периоду између два светска рата, тумачећи њену делатност у оквиру сложених политичких проблема и националних односа. (из рецензије проф. др Мире Радојевић)

14.12.2020.
Прочитај више

Немања Радоњић је одбранио дисертацију на Филозофском факултету у Београду

Сарадник Института за новију историју Србије Немања Радоњић одбранио је 26.11.2020. докторску дисертацију под насловом Слика Африке у Југославији (1945-1991) на Филозофском факултету у Београду. Комисија у саставу проф. др Милан Ристовић, проф. др Радина Вучетић, др Драган Богетић и др Олга Манојловић-Пинтар оценила је да се ради о добро структуираном, методолошки чврстом и тематски заокруженом раду из кога веома брзо може проистећи квалитетна монографија у издању института.

02.12.2020.
Прочитај више

ИЗАБРАНА НОВА РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСА "ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ"

Научно веће Института за новију историју Србије изабрало је 12. новембра 2020.године нову редакцију часописа Токови историје. Током наредне четири године, главни и одговорни уредник часописа биће виши научни сарадник ИНИС-а др Владан Јовановић. Сарадници ИНИС-а др Александар Раковић и др Весна Ђикановић остаће чланови Редакције и у њеном новом саставу, док је засекретара Редакције изабрана Наталија Димић. У раду Редакције током наредне четири године учествоваће и колеге из других институција из земље и иностранства: др Ивана Добривојевић Томић (Србија), др Драган Бакић (Србија), проф. др Катрин Орел (Француска), проф. др Бојан Балковец (Словенија), др Сабине Рутар (Немачка), проф. др. Јарослав В. Вишњаков (Русија), проф. др Арпад Хорњак (Мађарска) и проф. др Ондреј Војтеховски (Чешка).

25.11.2020.
Прочитај више

Тито и немачко питање - предавање проф. др Мари-Жанин Чалић

Онлајн-предавање проф. др Мари-Жанин Чалић, са Универзитета Лудвиг Максимилиану Минхену"Тито и немачко питање"На основу њене најновије књиге "Тито: вечни партизан"; (Минхен 2020) 26. новембра 2020.У 18 часова Молимо Вас да се региструјете до 24. новембра 2020. мејлом и уз навођење свогимена. Број учесника је ограничен.Предавање ће бити на енглеском преко програма Зум. Е-Маил Институтa: tribinainis@gmail.com Упутство:После 24. новембра 2020. ћете добити одговор мејлом са подацима за приступ идругим информацијама. Молимо Вас да за сваки случај проверите и спам.

19.11.2020.
Прочитај више

Нова монографија „И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку"

Научни сарадник Института за новију историју Србије, др Милана Живановићобјавила је у издању ИНИС-а књигу под називом „И крст и петокрака. Руски гробникомплекси у Југославији у 20. веку“. Монографија се бави историјатом руских гробнихкомплекса – гробаља, парцела, костурница, гробница, споменика, спомен-обележја инадгробника Руса на територији Југославије, еволуцијом сећања на преминуле ипогинуле Русе, као и употребом њихове смрти у политичке сврхе. Заснована је награђи из српских и руских архива, периодици и релевантној домаћој и странојлитератури. садржај књиге можете преузети овде.

31.10.2020.
Прочитај више

Нова књига др Зорана Јањетовића

КОСТА СОФРОНИЈЕВИЋ  БЕРЛИНСКИ ЗАПИСИ ИЗ ДВА СВЕТСКА РАТА О дијаспори са ових простора, до одласка великог гастарбајтерског таласашездесетих година XX века, постоји мало сазнања. Записи шеширџијског радникаКосте Софронијевића нам откривају да је српска и уопште јужнословенскаемиграција у Берлину била релативно бројна још пре Првог светског рата. Није серадило само о физичким радницима, већ и о квалификованим занатлијама које сучесто имале сопствене радње, кафеџијама, па и понеком власнику фабрике. Запажасе још једна појава коју смо обично склони да везујемо за новије време – мешанибракови са Немицама.Костини записи о Првом светском рату садрже приказ живота једног„непријатељског странца“ међу Немцима током Великог рата и потоње револуцијеи пружају одличан увид у понашање и размишљање како обичних људи тако ипредставника власти.За период Другог светског рата аутор нам је оставио пластичну сликувелеграда под бомбама које уништавају целе градске четврти.   садржај књиге можете преузети овде

28.10.2020.
Прочитај више

Нова књига Божице Славковић Мирић о југословенско-албанским односима

У издању ИНИС-а изашла је најновија књига колегинице др Божице Славковић Мирић под насловом „Југославија и Албанија 1945-1948: економски односи“. Књига је посвећена југословенско-албанским односима у првим послератним годинама са акцентом на економске односе. Дело је производ оригиналног истраживачког рада на архивској грађи, са ослонцем на најновију стручну литературу. садржај књиге можете видети овде

08.06.2020.
Прочитај више

Инструкција за куповину издања ИНИС-а

Поштовани, Сва издања ИНИС-а која нису распродата, можете купити у просторијама Института. За детаљније информације и поруџбине обратите нам се мејлом (racunovodstvo@inis.bg.ac.rs) или телефоном (00 381 11 3398-941) сваког радног дана од 10-14ч. Са поштовањем, ИНИС

05.06.2020.
Прочитај више

Часопис Токови историје на Скопус листи!

Након сложеног процеса евалуације часопис Токови историје прихваћен је и уврштен на Скопус листу која представља највећу дигиталну базу апстраката и цитата рецензиране литературе (научних часописа, књига и зборника радова са конференција).У наредна три месеца Одељење за управљање збиркама извора Скопуса покренуће поступак индексирања нашег часописа. Процес пријаве и прихватања можете видети овде. Редакциja

30.05.2020.
Прочитај више

Први истраживачи добили дозволу да за време епидемије истражују у Народној библиотеци Србије

  Историчар др Александар Раковић, виши научни сарадник, Института за новију историју Србије један је од ретких који је добио дозволу да истражује у Народној библиотеци Србије. Народна Библиотека ради у врло ограниченом капацитету према директним корисницима током радних дана од 10ч до 14ч. Детаљно о условима рада у Народној библиотеци можете погледати овде. (фото: лична архива др Александра Раковића) (Извор: www.in4s.net)

30.04.2020.
Прочитај више

Интервју др Милета Бјелајца: "Перцепција Србије у свету као „мале Русије“ у великој мери одређује нашу судбину"

Др Александар Силкин, историчар и виши научни сарадник Института за славистику при Руској академији наука, објавио је научни интеревју са др Милетом Бјлејацем, научним саветником и директором Института за новију историју Србије, у научном часопису Историческая экспертиза. Интервју који је обављен на српском језику, а преведен на руски од стране др Силкина обрађује низ тема из српске историје у последња два века, а које се директно рефлектују на данашње проблеме српске државе у међународним односима, као и перцепције Србије у дипломатским круговима.   Цео интервју на руском можете прочитати овде

08.04.2020.
Прочитај више

ИНИС у току проглашеног ванредног стања (март 2020)

Упркос ванредном стању, сарадници ИНИС-а дежурствима омогућавају минимум рада у самом инстутуту. Испред зграде саобраћај је видно смањен и град делује пусто. Како су библиотеке и архиви, главна места истраживачког рада сарадника су затворена и истраживачи су обавештени да рад наставе од куће. др Срђан Милошевић, са ручно прављеном маском на лицу - самосталан човек у вандредном стању.        Поглед из канцеларије директора за време дежурства, док др Александар Лукић чита стручну литературу у савршеном миру.

18.03.2020.
Прочитај више

СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ РАДА ФОНДА ЗА НАУКУ

  На свечаности у београдском Народном позоришту, 11. марта, обележена jе прва година рада фонда за науку Републике Србиjе. Том приликом указана је част и представљени су руководиоци пројеката младих истраживача (ПРОМИС). Међу њима, у средини, налазио се др Срђан Мићић из Института за новију историју Србије као руководилац јединог добијеног пројекта из ИНИС-а, ("Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment") и једног од ретких пројеката из области друштвених наука који су добили средства Фонда у оквиру ПРОМИС-а.

12.03.2020.
Прочитај више

Потписан уговор између Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и ИНИС-а

Једна од примарних делатности Института за новију историју Србије одражава се не само кроз научну делатност, већ и сарадњу са реномираним институцијама из области, науке, културе и образовања. Након низа година успешне сардње са одсеком за историју Филозофског факултета у Новом Саду у виду гостујућих предавања сарадника ИНИС-а и међусобном разменом публикација, потписан је и протокол о дугорочној сарадњи између овде две институције. Свечани чин потписивања одржан је 6. марта 2020. године у свечаној сали деканата Филозофског факултета. Протокол о сарадњи су потписали декан факултета проф. др Ивана Живанчевић-Секеруш, др Миле Бјелајац, научни саветник и директор Института за новију историју Србије и шеф одсека за историју проф. др Иван Јордовић. Протоколом су дефинисана гостовања и предавања сарадника ИНИС-а, коришћење библиотечког фонда и информација, као и објављивање заједничких издања.

09.03.2020.
Прочитај више

ВЕЛИКИ УСПЕХ! Одобрен пројекат сарадницима ИНИС-а

У врло оштрој конкуренцији у  оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) Фонда за науку Републике Србије одобрено је финансирање пројекта "Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment", који је предложио тим младих сарадника Института за новију историју Србије.Руководилац овог важног, двогодишњег, пројекта биће др Срђан Мићић, научни сарадник Института за новију историју Србије, а на пројекту ће учествовати научни сарадник др Јован Чавошки, научни сарадник др Александар В. Милетић, истраживач сарадник Наталија Димић и др Александар Животић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.Треба навести да је одобрено финансирање само 59 пројакта од 585 пријављених, али само 6 пројеката је одобрено из области друштвено-хуманистичких наука, међу којима и пројекат сарадника ИНИС-а. ЧЕСТИТАМО! http://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/PROMIS-List-of-projects-accepted-for-funding-1.pdf

05.03.2020.
Прочитај више

Конференција о Покрету несврстаних у Србији

У Азербејџанском културном центру у Београду, одржана је конференција посвећена Покрету несврстаних. Повод је био предстојећи XVIII самит Покрета несврстаних у Бакуу, Азербејџану 25. и 26. октобра 2019. Конференија је одржана са темом: "Non-Alignment Movement - Belgrade 1989 to Baku: Uncertain Movement, 30 years of transformation in the period ”. Односно "Покрет несврстаних -  од Београда 1989 до Бакуа: неизвесно кретање, 30 година периода трансформације". Конференцију су отворили Његова Екселенција др Елдар Хасанов, амабасадор Републике Азербејџан и Драган Бисенић, директор "Клуба Плус". Конференцији су присуствовали и обратили се Зоран Вујић, политички директор Министарства иностраних послова Србије, Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова Савезне републике Југославије, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.     Извор: https://www.prensa-latina.cu https://azertag.az/xeber/Belqradda

12.12.2019.
Прочитај више

Die Neuordnung Südosteuropas nach dem Ersten Weltkrieg Pläne, Umsetzung, Folgen

Захваљујући заједничком подухвату три научно истраживачке институције одржана је у свечаној сали Инстититута за новију историју Србије радионица и конференција чији превод гласи: "Нови поредак Југоисточне Европе после Првог светског рата: планови, спровођење, последице". Радни језици конференције били су енглески и немачки. Фокус радионице био је на компаративном изучавању последица Првог светског рата на Југоисточну Европу током прве декаде након окончања париских мировних уговора. Радионица од 31. октобра завршена је свечаним предавањем проф. др Волфганга Хепкена из Лајпцига, "Southeastern Europe after the First World War. Time of Ambivalences?". Он је на компаративан и феноменолошки приступ дао увод у прву послератну деценију у којој су биле изражене велике промене друштва на свим нивоима у циљу стварања грађанског, урбаног, модерног и еманципованог друштва по угледу на земље победнице. Обрађено је и тешко наслеђе Југоисточне Европе са којима се ушло у процес промена. Конференција је подељена на панеле са по три учесника: 1. новембра: 1. Паришки послератни поредак за Југоисточну Европу, 2. Реформе и стратегија, 3. Већина и мањина 2. новембра: 4. Пријатељи и непријатељи Организатори конференције били су: Kommission für Geschichte und Kultur der Deutschen in Südosteuropas (Комисија за историју и културу Немаца у југоисточној Европи) из Тибингена у Немачкој, Institute für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde (Институт за историју подунавских Шваба и регионалне студије), такође из Тибингена и Институт за новију историју Србије у Бегораду. Радионица и конференција су одржане од 31. октобра до 2. новембра. Учесницима и пристунима обратили су се организатори и представници институција: др Матијас Бер, проф. др Рајнхард Јолер, др Карл-Петер Краус и др Миле Бјелајац   На линку можете погледати снимак целе конференције

01.11.2019.
Прочитај више

ИНИС на 64. Међународном београдском сајму књига 2019.

Институт за новију историју Србије већ четврту годину узастопно врло успешно наступа на "Међународном београдском сајму књига". Као и претходних година сарадници института представљали су знатижељним посетиоцима издања ИНИС-а. 22. октобра на слици с лева: Радосав Туцовић (докторанд), др Срђан Мићић, др Бојан Симић, Давор Стипић (докторанд) Ове године ИНИС је имао неколико вредних издања: Др Александар В. Милетић, "Преломна времена: Милован Ђилас и западно европска социјалистичка и социјалдемократска левица 1950-1954". Др Бојан Симић, "Милан Стојадиновић и Италија: између дипломатије и пропаганде". Др Радмила Радић, "Мисија британске хришћанске заједнице у Краљевини Југославији". PhD Radmila Radić, "The Mission of the British Young Men's Christian Association in the Kingdom of Yugoslavia" Др Момчило Исић, "Основно школство у Краљевини Србији за време Првог светског рата". Др Слободан Селинић, "Књижевна дипломатија: Међународна сарадња југословенских писаца од средине педесетих до краја седамдесетих година 20. века" Др Петар Драгишић, "Шта смо знали о Италији? Поглeди из Бeогрaдa нa Итaлију 1955-1978" Др Петар Драгишић, "Зидари туђе среће: Екомонска емиграција из Југославије." Др Петар Драгишић, "Ко је пуцао у Југославију? Југословенска политичка емиграција на Западу 1968–1980" Олга Манојловић Пинтар, Вера Гудац Додић, (ур.), Традиција и трансформација: транснационална искуства југословенске историје - зборник радова", Књ. 2 Услед велике читаности репринтовано је издање др Срђана Мићића, "Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939". Књига је због свог значаја и квалитета добила награду Архива Србије. Такође је доштампан и зборник радова "Србија у модернизацијским процесима ХХ века" који је уредила Латинка Перовић, а који је 1994. окупио најугледније српске историчаре. Захваљујући квалитету својих радова, обрађеним темама, овај зборник је и даље актуелан у науци.   Драге колеге, читатељи... ДОБРОДОШЛИ!

22.10.2019.
Прочитај више

From Alignment to Non-Alignment: Yugoslavia Discovers the Third World

Јован Чавошки је 5. јуна 2019. одржао предавање у Вудро Вилсон центру у Вашингтону на тему "Од сврставања до Несвртаних: Југославија открива Трећи свет" у којем је анализирао улогу Југославије у стварању и Покрета несвртаних и утицају који је она имала на покрет током Хладног рата .

06.06.2019.
Прочитај више

Божићна побуна

Навршава се век од српско-српског династичког сукоба у Црној Гори, присталица Петровића и Карађорђевића, и сукоба две концепције српског и југословенског уједињења

22.04.2019.
Прочитај више

Подгоричка скупштина

У Црној Гори којом је владала династија Петровић Његош (1697–1918) друштво се њихало у српској националној идеји. Свети Петар Цетињски, владика Раде (Његош), књаз Данило и краљ Никола имали су своје визије и програме за српско уједињење, каткад с њима на челу српства, а каткад су примат у српству препуштали владарима из Србије.

22.04.2019.
Прочитај више

У част Шемјакиновим српским темама

Међународна научна конференција у част руског историчара и великог познаваоца Србије и српског народа Андреја Леонидовича Шемјакина, одржана је у петак у просторијама Института за новију историју Србије у Београду. Научници из Србије и Русије окупили су се да би заједно овом приликом одали почаст колеги, који је преминуо 2018. године.

22.04.2019.
Прочитај више

Токови историје 2/2018

Изашао је нови број Токова историје 2/2018. Часопис Токови историје настао је из редовне периодичне публикације Института за историју радничког покрета Србије у форми зборника радова Токови револуције. Овај зборник је почео да излази 1967. године и под тим именом је објављиван до 1989. као годишњак.

20.12.2018.
Прочитај више

Издвајамо