Сарадница Института за новију историју Србије Наталија Димић Ломпар одбранила је 1.септембра 2023. године на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Садудокторску дисертацију под насловом „Подељена Немачка и Југославија (1945–1966):политички односи у Хладном рату“. Комисију коју су чинили: проф. др Биљана Шимуновић-Бешлин, проф. др Слободан Бјелица, др Миле Бјелајац и ментор проф. др Ђорђе Ђурић.
Објављен је други број Токова историје за 2023. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о о међуратној пословној елити и дипломатији, југословенско-бугарским темама, руднику Трепча, "Младим муслиманима", ривалству у Покрету несврстаних и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2023/08/29/22023.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и историјска грађа.
Колега др Јован Чавошки је током јула месеца боравио у Пекингу и том приликом потписан је уговор о сарадњи са Центром за студије цивилизација из Пекинга (Center for Study of Civilizations, Capital Normal University). Реч је о једној од водећих кинеских научних институција посвећених изучавању савременог Балкана.Уговор су потписали Јован Чавошки са стране Института за новију историју Србије и директор Центра професор Лијанг Џанђун (Liang Zhanjun).Током свог боравка колега Чавошки је имао бројне сусрете са различитим члановима кинеске академске заједнице. Реч је о колегама из неколико адакемских и научних институција из Пекинга и Шангаја. Током сусрета колега Јован је разговарао о могућностима даље сарадње, као и могућем потписивању уговора о сарадњи између Института за новију историју Србије и кинеских академских и научних институција.Колега Чавошки је докторирао 2014. на Универзитету у Пекингу, а 2022. објавио капиталну књигу "Non-Aligned Movement Summits" у издаваштву Булмсберија (Bloomsbury Academic) Фотографија: Јован Чавошки
У уторак 10. маја 2023. у свечаној сали (434) на IV спрату Филозофског факултета у Нишу, одржаће се промоција издања Института за новију историју Србије из Београда.На промоцији ће говорити др Миле Бјелајац, директор ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "студије и монографије", др Зоран Јањетовић, председник научног већа ИНИС-а, др Дмитар Тасић, др Сања Петровић Тодосијевић и др Алексаднар Р. Милетић.Промоцију ће у 11:30ч отворити др Дејан Антић, ванредни професор департмана за историју Филозофског факултета у Нишу.
У уторак 9. маја 2023. у Холу Народног музеја у Лесковцу одржаће се промоција издања Института за новију историју Србије из Београда. На промоцији ће говорити др Миле Бјелајац, директор ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "студије и монографије", др Зоран Јањетовић, председник научног већа ИНИС-а, др Дмитар Тасић, др Сања Петровић Тодосијевић, др Алексаднар Р. Милетић. Промоцију ће у 13:30ч отворити Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу и др Дејан Антић, председник Управног одбора Народног музеја у Лесковцу. лексаднар Р. Милетић
Објављен је први број Токова историје за 2023. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о руској енергетској политици на Балкану, социјалном осигурању и дипломатској служби у југословенској краљевини, идеолошкој колаборацији, индустријском развоју, Титовој дипломатији, емиграцији и субверзивној пропаганди у доба социјализма, распаду СФРЈ и још много тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2023/04/26/12023.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.
Институт за новију историју Србије имао је прилику да 25. априла 2023. организује промоцију и разговор о зборнику (видео):"China, Yugoslavia and Socialist Worldmaking: Convergences and Divergences'' (Koper: Science and Research Center, Annales ZSR, 2023).Зборник су приредили Звонимир Стопић, Јуре Рамшак, Лианг Жанџун и Јоже Пирјевец.Промоцију је отворила и представила учеснике др Божица Славковић-Мирић. О самом пројекту, значају, изазовима у изради зборника говорио је др Звонимир Стопић, док је др Јован Чавошки говорио о самој садржини зборника и новим сазнањима о значају Кине и Југославије у Хладном рату и њиховим билатералним односима. Садржај зборника можете погледати у продужетку.
Амбасада Аустралије и Институт за новију историје Србије организују промоцију књиге Аустралијанци са Србима у првом светском рату.Промоција ће се одржати у Историјском музеју Србије у среду, 26. априла у 18ч (Трг Николе Пашића 11).Аутор књиге, Бојан Пајић, аустралијски је војни историчар српског порекла. Књига говори о учешћу око 1500 Аустралијанаца и Новозеланђана у борбама на српском ратишту током Првог светског рата, тема којом се ретко ко бавио до сада, било на англо-саксонском или српском говорном подручју.Књига представљаи и дивно сведочанство о дуготрајном пријатељству између Србије и Аустралије. На промоцији ће говорити:- Данијел Емери - амбасадор Аустралије у Србији- Бојан Пајић – аутор књиге- Миле Бјелајац – директор Института за новију историју Србије и- Кети Хенкок и Ричард Кук – потомци Аустралијанаца који су учествовали у Првом светском рату у СрбијиКњига је преведена и штампана средствима амбасаде Аустралије у 1000 примерака, а уз помоћ Института за новију историје Србије биће дистрибуирана библиотекама широм Србије.
Нова књига професора др Алексеја Тимофејева бави се анализом нестајања руске емиграције у Југославији од почетка Другог светског рата до 1954. године.Књига се бави проучавањем руске емиграције током два турбулетна периода - Другог светског рата и послератног сукоба Југославије са СССР-ом и његовим савезницима. Садржај књиге можете погледати овде.
Објављен је трећи број Токова историје за 2022. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови на енглеском језику о Холокаусту над Ромима, етничким миграцијама током 1950-их, неформалним праксама у Југоисточној Европи, историографији о капитализму и још доста тога. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2022/12/20/32022.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.
Poštovani, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dana 25. decembra 2022. godine raspisalo je Šesti poziv za uključenje talentovanih mladih istraživača – studenata doktorskih studija u naučnoistraživački rad NIO. Molimo da na svojoj internet stranici objavite informaciju o Šestom pozivu i da navedete da se tekst Poziva i prijave mogu preuzeti sa sajta Ministarstva www.nitra.gov.rs на адреси: https://nitra.gov.rs/tekst/456/s-e-s-t-i-p-o-z-i-v-talentovanim-mladim-istrazivacima.php
У досадашњој историографској продукцији око личности и дела МилованаЂиласа било је више полемичких тонова, контроверзних тумачења, различитихсагледавања његове историјске, али и књижевно-публицистичке улоге, у мањој иливећој мери објективних или субјективних интерпретација, личних осврта, али ипонајмање научно утемиљених радова. Ова, као и претходне две књиге колегеМилетића, попуњавају баш ту „празнину“ у домаћој историографији, нудећи научнојали и широј читалачкој публици логично композицијски постављену, темељнометодолошки истражену и савесно научно обрађену тематику... Колега Милетић јестудиозно, прецизно и прегледно обрадио захтевну тему, најосетљивији и најсложенијисегмент политичке биографије Милована Ђиласа, период када је учествовао у врхупослератног југословенског партијског и државног руководства. Слојевитост самепроблематике еволутивног праћења Ђиласовог политичког успона и пада са власти,изискивало је значајан истраживачки напор, фанатичну посвећеност и преданостзадатку који је колега Милетић успешно извршио.Извод из рецензије академика Љубодрага Димића
На основу члана 62 Закона о науци и истраживањима („Службени гласник РС“ бр 49/2019) и члана 17 Статута Института за новију историју Србије,УПРАВНИ ОДБОРИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕТрг Николе Пашића 11, Београдрасписује конкурс за избор и именовањеДИРЕКТОРАИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕза период од 4 годинеПоред општих услова утврђених Законом о раду кандидат треба да испуњава и следеће посебне услове:-да има научно звање из научне области којом се Институт бави-да има постигнуте резултате у научноистраживачком раду за научну област којом сеИнститут бави-да има радно искуство у руковођењу у области научноистраживачког рада и укупне делатности Института-да поседује способност планирања и организовања научноистраживачког рада и укупне делатности ИнститутаУз пријаву на конкурс кандидат треба да достави следећу документацију у оригиналу или овереној копији -извод из матичне књиге рођених -уверење о држављанству -уверење да кандидат није осуђиван -диплому о стручној спреми -одлуку о избору у научно звање-личну и научну биографију са посебним освртом на организационо искуство у области научноистраживачког рада и укупне делатности Института, са библиографијом научних радова-научноистраживачки и пословни програм и план рада и развоја Института за период од 4 годинеРок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања конкурса.Пријаве са конкурсном документацијом доставити на адресу Институт за новију историју Србије Комисији за спровођење конкурсног поступкаСа назнаком: „Пријава на конкурс за избор директора Института“Трг Николе Пашића 11, Београд, Контакт тел 3398-613Неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити разматранеоригинал документа можете погледати овде.
Комеморација нашој драгој колегиници др Латинки Перовић, научној саветници Института за новију историју Србије у пензији одржаће се у уторак 20. децембра 2022. године са почетком у 12 х у Институту за новију историју Србије, Трг Николе Пашића 11, четврти спрат, сала 136. Фото:Латинка Перовић маја 1991, Горанка Матић
Институт за новију историју Србије изгубио је верну пријатељицу, саборкињу и сарадницу (Латинка Перовић отишла је у пензију у звању научне саветнице) која је у најтежим годинама рада Института преузела на себе велику одговорност, пре свега као уредница часописа Токови историје (1993-1999) затим као уредница едиције Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века (1994, 1998, 2003, 2006) а онда и као важан ослонац вероватно једној од најталентованијих генерација српских историчара и историчарки који су већ од краја осамдесетих година 20. века почели да долазе у Интитут смењујући претходне генерације. Управо је ово прегалаштво, спремност да се у најизазовнијим годинама, ратном окружењу, сиромаштву и оскудици сваке врсте не само задржи научни кредибилитет већ и покрене едиција која ће као одскочна даска за многе младе историчаре и историчарке отворити неслућене могучности чак и оним генерацијама истраживача и истраживачица који ће у Институт за новију историју Србије доћи када Латинка Перовић већ буде у пензији (од 1998), дефинисало онај сегмент наше прошлости због кога се као сарадници и сараднице Института за новију историју Србије осећамо посебно и захвално.преузето из https://www.facebook.com/INISBGD/
Награда ,,Жени Леблˮ за најбоље књижевно или научно дело са јеврејском тематиком са простора бивше Југославије, коју на традиционалном годишњем конкурсу додељује Савез јеврејских општина Србије, ове године отишла је у руке научног сарадника Института за новију историју Србије др Давора Стипића за рукопис његовог доктората на тему Однос према Холокаусту у Југославији 1945-1991, одбрањеног на Филозофском факултету у Београду у мају ове године. Одлуку о награди донео је стручни жири који су чинили историчар проф. др Милан Ристовић, књижевник Филип Давид и књижевни критичар Богдан А. Поповић. Иначе конкурс Савеза јеврејских општина Србије, одржава се традиционално једном годишње од 1955. године и додељује се радовима из области историје, књижевности, уметности, мемоарске грађе, а међу досадашњим учесницима и награђенима на конкурсу су и бројна позната имена попут Филипа Давида, Данила Киша, Љубивоја Ршумовића, Давида Албахарија, Гордане Куић итд.
Поштовани,Позивамо Вас на представљање зборника "80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци, или ревизија историје"који су уредили др Дмитар Тасић и Лела Вујошевић, а издали Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Институт за новију историју Србије.Можете се укуључити преко програма Зум у уторак 15. новембра 2022. у 12ч https://us06web.zoom.us/j/88420042743?pwd=d0poQWlXREFPd25STVo5UTM2NFA5UT09
Драги сарадници и пријатељи ИНИС-а, позивамо вас да нас посетите ове недеље на 65. Међународном сајму књига у Београду. Налазимо се на старом месту у ХАЛИ 1, галерија, штанд 1507 насупрот улаза у ХАЛУ 1. ДОБРОДОШЛИ!
У Народном музеју "Топлице", у Прокупљу, Институт за новију историју Србије промовисао је своју издавачку делатност, представљајући најновија издања књига, студија и часописа. Научно-истраживачка делатност института покрива период од Првог светског рата до краја XX века.Госте и присутне најпре је поздравио директтор Историјског архива у Прокупљу Милан Стојановић, рекавши да је посета колега из Института у Београду само наставак једне плодоносне сарадње започете пре пет година.На промоцији су говорили:др Миле Бјелајац, директор ИНИС, др Зоран Јањетовић, председник Научног већа ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "Студије и монографије", др Наташа Милићевић, др Дмитар Тасић, др Александар Милетић и др Давор Стипић . Извор: https://prokuplje.org.rs/vesti/institut-za-noviju-istoriju-srbije-u-prokuplju-promovisao-najnovija-izdanja/
У сарадњи са Историјским архивом ,,31.јануар“ Врање, Институт за новију историју Србије представио је своја научна издања.Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива ,,31.јануар“ Врање, угостио је представнике ИНИС-а.Промоција је организована у Камерној сали Позоришта „Бора Станковић“ у Врању, 12. октобра 2022. године у 19.00 часова.На промоцији су говорили:др Миле Бјелајац, директор ИНИС, др Зоран Јањетовић, председник Научног већа ИНИС-а, др Бојан Симић, уредник едиције "Студије и монографије", др Наташа Милићевић, др Дмитар Тасић, др Александар Милетић и др Давор Стипић https://vranjearhiv.com/arhiv/vesti/357-promocija-izdanja-instituta-za-noviju-istoriju-srbije
Објављен је други број Токова историје за 2022. годину. У новом броју часописа могу сепрочитати научни радови о односима социјалистичке Југославије са европскимлевичарима, земљама Јужне Америке и Покретом несврстаних, o колективизацији,иредентизму, правосуђу, здравственој политици, спорту, популарној култури иаутобиографији као историјском извору. Целокупном садржају новог броја Токоваисторије можете приступити овде:https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2022/04/27/12022.htmlТокови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темамаиз савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригиналнинаучни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења иисторијска грађа.
У дневном листу Политика од 15. јула изашао је фељтон др Слободана Селинића, научног саветника ИНИС-а "Борба за власт у Србији после Титове смрти" који је приређен на основу његове књиге "Србија 1980-1986: политичка историја од Тита до Милошевића", коју је објавио Институт.
У понедељак 11.07.2022. године у 18.00 часова у хотелу „Цептер“ Теразије број 10 одржана је промоција зборника:„On the Fault Lines of European and World Politics.Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non Alignment“ Зборник је резултат научноистраживачког рада на пројекту под називом „Yugoslavias Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment“ акроним YЕH евиденциони број 6062589 у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС који финансира Фонд за науку Републике Србије.О зборнику су говорили др Миле Бјелајац, научни саветник и директор Института за новију историју Србије, проф. др Мира Радојевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ, као и уредници зборника др Јован Чавошки, виши научни саветник Института за новију историју Србије и др Срђан Мићић, научни сарадник Института за новију историју Србије. Након представљања, дискусија је настављена на коктелу.
Задовољство нам је да вас позовемо да присуствујете промоцији зборника научних радова „On the Fault Lines of European and World Politics.Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non Alignment“ која ће се одржати у понедељак 11.07.2022. године у 18.00 часова у хотелу „Цептер“ Теразије број 10.Зборник је резултат научноистраживачког рада на пројекту под називом „Yugoslavias Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment“ акроним YЕH евиденциони број 6062589 у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС који финансира Фонд за науку Републике Србије.О зборнику ће говорити др Миле Бјелајац научни саветник директор Института за новију историју Србије и проф др Мира Радојевић редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ.
Захваљући дугогодишњем раду на документима из српских, британских, индијских, кинеских, мјанмарских, америчких и совјетских архива, Јован Чавошки је написао капитално дело о Самитима Покрета несврстаних. Књига објашњава значај покрета Несврстаних и анализира његову еволуцију и развој. више о садржају књиге можете погледати на https://www.bloomsbury.com/uk/nonaligned-movement-summits-9781350032095/
Часопис Института за новију историју Србије "Токови историје" за 2021. годину категорисан је као Q1 на СЈР листи (Scimago Journal Ranking), односно, по цитираности налази се у првих 25% у научној области ''Историја''. СЈР листа обухвата часописе који се налазе у индексној бази СКОПУС, у коју су "Токови историје" уврштени 2020. године. Према подацима са СЈР листе, "Токови историје" су за 2021. годину најбоље рангирани часопис из Србије из уже научне области "историја" (https://www.scimagojr.com/journalrank.php?category=1202&area=1200&country=RS&fbclid=IwAR0fRf_Mus1KqRM-onF_4qUt1je4NBBS16acEMqz7ER42ZMs0OPlp4pclEM), а у конкуренцији часописа посвећених изучавању прошлости са простора Источне Европе налазе се на 31. месту (https://www.scimagojr.com/journalrank.php?area=1200&country=Eastern%20Europe&category=1202).
Симболично, 9. маја, на Дан победе над фашизмом, Давор Стипић, сарадник ИНИС-а одбранио је докторску дисертацију на Филозофском факултету у свечаној сали Драгослав Срејовић.Стипић је докторирао на тему: „Однос према Холокаусту у Југославији 1945–1991“Састав комисије за одбрану дисертације чинили су: Проф. др Милан Ристовић Редовни професор Филозофски факултет Универзитет у Београдудр Милан Кољанин Виши научни сарадник у пензији Институт за савремену историјудр Олга Манојловић-Пинтар Виша научна сарадница Институт за новију историју СрбијеПроф. др Радина Вучетић Ванредна професорка Филозофски факултет Универзитет у Београду, менторка
Објављен је први број Токова историје за 2022. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о југословенско-америчким привредним односима, руској емиграцији, покрету отпора и ослободилачким акцијама у Другом светском рату, обнови послератних односа са источним суседима, национализму, интернационализму и хашким изворима о рату у Босни. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде: https://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2022/04/27/12022.html Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећентемама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису сеобјављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике,полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.
У петак 15. априла 2022. у просторијама Народног музеја у Чачку, представљен је зборник радова "80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизија историје" кога су заједничким снагама издали Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Институт за новију историју Србије. Зборник су уредили др Дмитар Тасић, виши научни сарадник ИНИС-а и Лела Вујошевић. У оквиру зборника налазе се четири тематске целине Зборника (Ревизионизам; Геноцид и култура сећања; Под окупацијом; Међународни контекст) можете читати радове: Милета Бјелајца, Дубравке Стојановић, Бојана Димитријевића, Давора Стипића, Виктора Бејатовића, Ненада Карамијалковића, Немање Девића, Маријане Т. Мраовић, Радета Ристановића, Александра Стојановића, Милоша Тимотијевића, Милане Живановић, Зорана Јањетовића, Миљана Милкића и Александра Ракоњца.
У Институту за новију историју Србије 10-11. априла 2022. одржана је међународна радионица. У раду овог научног скупа учествовали су др Владан Јовановић, научни саветник у Институту за новију историју Србије, као модератор и један од организатора овог интердисциплинарног пројекта, док је Огњен Томић, истраживач приправник у ИНИС-у, другог дана радионице представио свој рад. Приликом отварања скупа, учеснике из Немачке, Швајцарске, Мађарске, Румуније, Бугарске, Турске, Албаније и Србије поздравио је др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије. фото: Сања Петровић Тодосијевић Програм конференције можете погледати овде.
Дана 30 марта 2022. године, преко Zoom платформе одржана је међународнанаучна конференција Румунско-српски односи у 20. веку у организацији Факултета заисторију Универзитета „Александру Јоан Куза“ у Јашију (Румунија) и Института зановију историју Србије. После поздравних говора, уследио је рад подељен у двапанела. У првом панелу који је модерирао Др Јонуц Нистор радове су саопштилиАдријан Богдан Чобану на тему Румунске дипломате у Београду 1879 – 1914. Некаразматрања, Зоран Јањетовић на тему Румунска национална мањина у југословенскомБанату 1918 – 1948. године, Адријан Вицалару на тему У престоници савезничкедржаве. Румунске дипломате у Београду 1920 – 1941. године и Владимир Љ.Цветковић на тему Југославија и криза владе Петру Грозе (август 1945 – јануар 1946.).У другом панелу који је модерирао Владимир Љ. Цветковић излагали су АлександруАјоанеј на тему Југославија и британске специјалне операције у Румунији токомДругог светског рата, Оливера Драгишић на тему Италијански преседан за преговорео примирју са Румунијом 1944. године, Јонуц Нистор на тему Брак из рачуна. Румунскарадничка партија и југословенска емиграција почетком 1950-их година, као и ПетарДрагишић на тему Српска штампа о румунској револуцији 1989. године.После излагања учесника, уследила је веома жива и корисна дискусија у којој суучешће узеле све колегинице и колеге које су учествовале на конференцији. Дискусијаје показала висок ниво стручних знања и интересовања колегиница и колега (како изСрбије тако и из Румуније) за истраживање српско/југословенско-румунских односа. Отоме је сведочио и већи број заинтересованих, углавном младих, који су конференцијупратили као слушаоци. Треба подвући да на ову успешну конференцију и на Факултетуза историју у Јашију и у Институту за новију историју Србије гледају као на први коракка знатно широј стручној сарадњи двеју институција која би у блиској будућноститребало да прерасте у редовно сусретање и размену стручног знања и искуства колегаиз Србије и Румуније који се баве проучавањем односа двају суседних народа ињихових држава.Конференција је реализована на енглеском језику.
Институт за новију историју Србије вас обавештава да је из штампе изашао зборник радова под називом:"80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизија историје" кога су заједничким снагама издали Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Институт за новију историју Србије.Зборник су уредили др Дмитар Тасић, виши научни сарадник ИНИС-а и Лела Вујошевић. У оквиру четири тематске целине Зборника (Ревизионизам; Геноцид и култура сећања; Под окупацијом; Међународни контекст) можете читати радове: Милета Бјелајца, Дубравке Стојановић, Бојана Димитријевића, Давора Стипића, Виктора Бејатовића, Ненада Карамијалковића, Немање Девића, Маријане Т. Мраовић, Радета Ристановића, Александра Стојановића, Милоша Тимотијевића, Милане Живановић, Зорана Јањетовића, Миљана Милкића и Александра Ракоњца.
Позивамо вас да у уторак 1. фебруара у 12ч пратите и укључите се у разговор о књизи др Александра В. Милетића "Титов емисар Милован Ђилас: Дипломатско-преговарачке и спољнополитичке активности (1943-1953)". Поред аутора, у разговору ће учествовати Наталија Димић, модераторка ће бити др Божица Славковић Мирић, виши научни сарадник. Зум веза са почеком у 12ч https://zoom.us/j/97229072888?pwd=TTUwM2JMQmtvdzJ1QnY2eHpBZFJ5dz09
Институт за новују историју Србије вас позива на отварање изложбе Историјског архива Београда под називом Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их, у уторак 1. фебруара са почетком у 12 х у Руском дому у Београду (Краљице Наталије 33). Аутори изложбе су: проф. др Алексеј Тимофејев који је у исто време и научни саветник у Институту за новију историју Србије, др Милана Живановић, научна сарадница Института за новију историју Србије и Слободан Мандић, помоћник директора Историјског архива Београда.Више о отварању изложбе као и о самој изложби можете видети на: https://www.facebook.com/events/514511083270178/?ref=newsfeed https://ruskidom.rs/sr/dogadjaj/izlozhba-istori-skog-arhiva-beograda/
Др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница Института за новију историју Србије је гостовала у Јутарњем програму телевизије Еуронеwс Србија поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста. https://www.euronews.rs/.../dan-secanja-na-zrtve.../vest
Објављен је трећи број Токова историје за 2021. годину. У новом броју часописамогу се прочитати научни радови (на енглеском језику) о законодавству умеђуратној Југославији, политичкој сарадњи ФНРЈ са Италијом, Белгијом иИзраелом, о корупцији, родној политици, културној дипломатији и цензури усоцијализму, те погледима савремене западне историографије на Србију,Југоисточну Европу и Први светски рат.Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде:http://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2021/12/30/32021.html.Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећентемама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису сеобјављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике,полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 29. децембра 2021. образовало нови Матични научни одбор за историју, археологију и етнологију.Међу осам члановима одбора налазе се др Петар Драгишић, научни саветник из Института за новију историју Србије, др Бојан Димитријевић, научни саветник из Института за савремену историју и др Петар Крестић, научни саветник Историјског института.Мандат чланова МНО траје 5 година.Честитамо!Документ минитарства миожете погледати овде.
Према категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја на листи за 2021. годину часопис Института за новију историју Србије "Токови историје" рангиран је као међународни часопис са категоријом М23. Листи научних часописа домаћих издавача може се приступити преко следећег линка: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/12/List%D0%B0-naucnih-casopisa-domacih-izdavaca-za-2021.pdf?fbclid=IwAR0vw40iWPXUvx9ETMWf7RIe1SZT8PiPhwIg5Y0KkkDu8oK3UHg04k01wgg
У сарадњи са Чигоја штампом, Институтом за европске студије и Фондацијом Шапер, Институт за новију историју Србије један је од коиздавача монографске публикације српског амбасадора у Атини Душана Спасојевића "Грчка: Рат за независност, стварање државе и препород нације". У питању је прва књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка. Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори.Аутор књиге Душан Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког саветника председника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској. Од 2016. године је српски амбасадор у Грчкој. Књига има 416 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним географским мапама, које верно одсликавају историјске процесе. Књига ће бити доступна у свим бољим књижарама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Детаљно о промоцији књиге можете прочитати овде.
Институт за новију историју Србије у сарадњи са неколико научних институција из иностранства (Center for Governance and Culture in Europe - Универзитета у Сент Галену, Berliner Zentrum für transnationale Grenzforschung, Center for Advanced Studies - Софиа, New Europe College Bucharest, Wissenschaftskolleg zu Berlin у Берлину) организује 10-11. априла 2022. научну радионицу посвећену “неформалним праксама” у Југоисточној Европи.Радионица ће се одржати у просторијама Института за новију историју Србије. Радни језик радионице је енглески.Позивамо заинтересоване колеге, посебно млађе сараднике, да до 12. јануара посаљу пријаву на емаил адресу: informality2022@gmail.com . Детаљни опис радионице можете видети у позиву који се налази у прилогу.
Поштоване колеге и колегинице, Част ми је да вас позовем да у понедељак 13. децембра са почетком у 12ч путем Зум апликације присуствујете представљању зборника Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас који је издао наш институт заједно са Институтом за педагогију и андрагогију а у организацији Института за филозофију и друштвену теорију.Не заборавите да се региструјете. Биће ми драго да вас видим. https://ifdt.bg.ac.rs/?mec-events=aleksandra-ilic-rajkovic-i-sanja-petrovic-todosijevic-bez-skole-sta-bi-mi&fbclid=IwAR24S6ccg6uGYsPdhkr_f-0deJ-5DSy0g5d-N7Da5GsLH8I5eoIvftesQUk
Др Олга Манојловић Пинтар, виша научна сарадница Института за новију историју Србије данас ће говорити на скупу под називом Мемориес оф wар - Wарс оф меморy. Сербиан меморy политицс он натионал, регионал анд еуропеан левелс који се одржава на Универзитету у Копенхагену, на тему Холоцауст меморy ин Сербиа анд беyонд.Више о догађају https://www.facebook.com/events/577413773560358/
На Јутјуб каналу Филозофског факултета Универзитета у Љубљани можете погледати разговор са др Милетом Бјелајцем, научним саветником и директором Института за новију историју Србије који је објављен као део пројекта Центра за примењену историју Филозофског факултета Универзитета у Љубљани под називом "Vojaška organizacija na slovenskem ozemlju v preteklosti" кога воде професори Божо Репе, Бојан Балковец и Божидар Флајшман https://www.youtube.com/watch?v=rGkcJzZvEJ0
Институт за новију историју Србије вас обавештава да је из штампе изашао зборник радова "Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас" кога је заједно са проф. др Александром Илић Рајковић уредила др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница нашег Института. Зборник радова "Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас" је прво заједничко издање Института за новију историју Србије и Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. У збронику Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас можете читати радове: Александре Илић Рајковић, Наташе Вујисић Живковић, Љубинке Трговчевић, Ане Столић, Љиљане Станков, Јована Миљковића, Ђурђе Максимовић, Зорана Јањетовића, Љубинке Шкодрић, Сање Петровић Тодосијевић, Ладе Дураковић, Милице Секуловић, Срђана Милошевића, Драгомира Бонџића, Владимира Џиновића и Иване Ђерић. У Зборнику је објављен последњи интервју са, пре неколико дана преминулим, проф. др Николом Поткоњаком (1924-2021).Више о зборникуЗборник под насловом Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас кога су уредиле проф. др Александра Илић Рајковић и др Сања Петровић Тодосијевић представља резултат сарадње Института за новију историју Србије и Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Настао је са превасходним циљем да се укаже на све фазе и различите аспекте дугог и сложеног процеса „уласка“ друштва у целини „у школу“, која није у свим временима вреднована и позиционирана на исти начин али и да скрене пажњу на последице, сада већ трајне и систематске маргинализације образовних институција које имају кључну улогу у процесу модернизације и еманципације друштва. Намера уредница као и аутора и ауторки текстова који су се нашли у Зборнику је била да пруже увид у један од најсложенијих процеса другог трајања тј. процес борбе за модеран образовни систем који у условима српског и југословенског друштва као и у условима постјугословенских друштава траје од 19. века до данас. Ослањајући се али и полазећи од онога што је већ речено, жеља уредница је била да на једном месту окупе, не само, истраживаче и истраживачице који су својим радом везани за различите образовне и научно истраживачке институције у Србији и у региону, већ се проблемима из домена историје образовања баве у оквиру различитих научних дисциплина, у овом случају: историје, педагогије, психологије и музикологије, свесне да се ради о дисциплинама које се у многим сегментима преплићу. Постичући мултиперспективност и мултидисциплинарност желеле су да нагласе како се истраживању проблема из домена образовања може приступити са различитих страна, из различитих методолошких оквира. Овакав приступ омогућио је јасније сагледавање: континуитети и дисконтинуитети који су најчешће успостављани у периодима осмишљавања и оживљавања великих школских реформи, изградње различитих делова (не)јединственог образовног система попут установа за предшколско образовање али и образовање одраслих, основне школе, средње школе, универзитета, система у целини, различитих образовних пракси мање односно више толерантнеих и инклузивних међу којима је посебна пажња поклоњена укључивању већег броја девојчица, девојака и жена у образовни систем, пракси које се у контексту дугог трајања могу читати и као институције попут школске обавезе и надзора, места различитих наставних предмета попут музичког образовања тј. хорског певања у контексту успостављања нове политике образовања и васпитања, односа државе према школовању националних мањина.
Институт за новију историју Србије вас позива да двадесет други пут за редом присуствујете, овога пута посредством Зум апликације, Бањалучким новембарским сусретима које организује Филозофски факултет Универзитета у Бањалуци. Бањалучки новембарски сусрети биће одржани у петак 19. новембра 2021. године. Свакој од сесија можете приступити путем линкова који се налазе на страници Филозофског факултета. Институт за новију историју Србије вас позива да, у оквиру сесије Историја, присуствујете презентацији др Бојана Симића, вишег научног сарадника ИНИС-а који ће говорити на тему Пропаганда владе Милана Стојадиновића у Врбаској бановини на примеру листа Врбаске новине.Више о скупу и програму https://ff.unibl.org/.../naucni-skup-banjalucki...
Институт за новију историју Србије вас позива да у четвртак, 18. новембра 2021. године са почетком у 11ч присуствујете семинару који ће се одржати поводом изласка из штампе књиге дипломате Душана Спасојевића, Грчка. Рат за независност, стварање државе и препород нације, у просторијама Института за европске студије (Свечана сала зграде на Тргу Николе Пашића 11 на четвртом спрату). Књигу Душана Спасојевића објавили су: Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије и Фондација Срђана Шапера. Један од учесника на семинару биће и др Слободан Селинић, научни саветник Института за новију историју Србије. Више о семинару и учесницима http://www.ies.rs/.../18-novembar-seminar-povodom-knjige.../ фотографија аутора књиге преузета је са: http://www.athens.mfa.gov.rs/lat/ambassadortext.php?subaction=showfull&id=1348055387&ucat=116&template=DefaultLat&
ИНИС је добио још једног доктора наука! Александар Ракоњац је 9. новембра у свечаној сали Филозофког факултета у Београду одбранио докторску дисертацију под насловом "Индустријализација Југославије (1947−1952). Планови и пракса". Дисертација је одбрањена у саставу комисије: Проф. др Љубодраг Димић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет уБеограду, редовни члан САНУ. Ментор и писац реферата Проф. др Мира Радојевић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет уБеограду, дописни члан САНУ Проф. др. Александар Животић, ванредни професор, Филозофски Факултет, Универзитет уБеограду. Председник комисије за одбрану докторске дисертације. Др Владимир Цветковић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије Др Јован Чавошки, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије Рад је заснован превасходно на примарној архивској грађи коју је кандидат истраживао у Архиву Југославије, Дипломатском архиву Министарства спољних послова Републике Србије, Државном архиву Србије, Архиву Народне банке Србије, Историјском архиву Београда, Архиву Војводине и Архиву Републике Словеније. ЧЕСТИТАМО!
”Резултати истраживања презентовани у тексту откривају нам нова сазнања о томе како је изгледало једно друштво вођено снажном жељом да се брзо и ефикасно консолидује након великих људских и материјалних губитака у тек окончаном рату, како се обрачунало са остацима поражених непријатеља и како је у стремљењу да води независну политику стицало нове савезнике, али и непријатеље.”Извод из рецензије пуковника др Слободана ЂукићаНову монографију др Дмитра Тасића можете купити у просторијама Института за новију историју Србије.Више о вести погледајте на ФБ страници института.
Миле Бјелајац, Бојан Димитријевић и Блаж Торкар, између осталих, ће се појавити у новој документарној серији разговора посвећеној војној организацији на словенaчком простору и у прошлости". Емитовање прве епизоде серијала почеће у понедељак 25. октобра. Наредне епизоде ће излазити понедељком.
У Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању у Смедереву 22. 10. 2021. је одржан научни скуп под називом Дунав - мост који спаја културе који су организовали Историјски архив у Смедереву и Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. На скупу је учествовао и др Бојан Симић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије. Колега Симић изнео је резултате својих истраживања на тему Јосип Броз Тито у Смедеревској Паланци децембра 1952. Међународни и локални аспекти посете.
Монографско дело колеге Селинића представља значајан допринос српскојисторијској науци јер се из истраживања виде размере економске и политичке кризе уСрбији која је у овом периоду била промовисана у федерацију с елементимаконфедерације. Двострука федерализација одмах је довела до блокаде политичког системаи запретила да доведе до распада Србије. Монографија осветљава озбиљности косовскогпитања, оштрину политичких подела у Југославији и републици, судар власти иопозиционих појава, личних сукоба комунистичких функционера и далекосежностпоследица које су створиле историјске претпоставке за долазак Слободана Милошевића навласт.из рецензије др Косте Николића
Без сваке сумње, научно веома утемељено и у тематском и идејном смислу врло инспиративно, колега Милетић прати делатност једне историјске личности кроз један од свакако најтурбулентнијих периода историје социјалистичке југословенске државе, преплићући је са маркантним историјским догађајима и градећи на тај начин специфичан угао посматрања овог важног сегмента историјске прошлости. […] Широк опсег истраживачких питања везаних за спољнополитичку делатност Милована Ђиласа су по нашем мишљењу успешно нашла научне одговоре у рукопису колеге Милетића. Постављајући пред себе веома захтеван задатак да истражи и објасни делатност Ђиласа у сложеном, историјски садржајном и преломном периоду историје спољне политике социјалистичке Југославије, аутор је одговорно и професионално приступио проблематици уско повезаној са најразличитијим историјским догађајима, који и данас у научним круговима неретко производе велике дебате, полемике и неслагања. […] Резултати истраживања колеге Милетића, који су презентовани у рукопису који је пред нама, несумњиво су одговорили задатку и на успешан начин описали и објаснили улогу Милована Ђиласа у дипломатко-преговарачким и спољнополитичким догађајима у којима је он сам играо важну улогу. У том погледу, на Ђиласовом примеру, сагледана је и важност улоге историјских личности у деликатним политичким задацима. Из рецензије академика Љубодрага Димића садржај књиге
Објављен је први број Токова историје за 2021. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о револуционарној природи Сарајевског атентата и његовој каснијој друштвено-политичкој (зло)употреби, о питању ратних губитака Србије у Првом светском рату, о женском питању у Краљевини Југославији, великоалбанској просветној политици на Косову и Метохији, обрачуну са „титоистима“ у Совјетској окупационој зони Немачке, југословенско-румунским економским односима и изградњи Пионирског града у Загребу. Такође, у овом броју објављени су и теоретски радови о начелима контрасећања левице и о контрафактуалној историји, као и тајни извештаји руског посланика о Мајском преврату. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде. Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.
Након свршетка Другог светског рата почиње нова етапа у односима између две државе. У Југославији се консолидовала нова власт на челу са Комунистичком партијом Југославије, док је у Аргентини стваран нови режим који је такође свој ослонац тражио у радништву. Обе земље су покушавале да нађу сопствени правац у послератном свету који је све више давао обрисе новог сукоба између две силе победнице САД-а и СССР-а. На том путу чекале су их бројни проблеми и дилеме, тешки ломови и изазови, како у унутрашњој тако и у спољној политици. Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања. Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини, одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се преоријентисала на политику несврстаности. Садржај
Paramilitarism in the Balkans: the Cases of Yugoslavia, Bulgaria, and Albania, 1917–1924 Парамилитаризам на Балкану анализира порекло и манифестације паравојног насиља у три суседне балканске земље - Југославији, Бугарској и Албанији - после Првог светског рата. Показује улогу парамилитаризма у унутрашњим и спољним политикама у све три државе, фокусирајући се на главне актере и починиоце паравојног насиља, њихово социјално порекло, мотивације и будућу трајекторију њихових каријера. Дмитар Тасић смешта регион у шири европски контекст нарастајућег парамилитаризма који је настао, истовремено, као резултат првог глобалног сукоба, распада старих царстава, стварање националних држава и револуција. Док парамилитаризам у већини пост-Великог рата европске државе биле су производ насиља у Првом светском рату и брутализације кроз коју су прошла друштва победничких и поражених земаља. Парамилитаризам на Балкану био је уско повезан са већ постојећим традицијама који потичу из периода оружане борбе против османске власти и пројеката изградње дражава и нација с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Паравојне традиције су биле толико јаке да су у свим наредним кризама и војним сукобима на Балкану наслеђа парамилитаризма остала жива и присутна. (преузето од Роберта Герварта, генералног уредника серије Велики рат) садржај књиге можете погледати овде.
приредили Срђан Мићић и Наташа МилићевићБеоград: Историјски архив Београда; Институт за новију историју Србије, 2020. Дневничке белешке које је Коста Павловић водио од 1928 до 1935 само су делимично сачуване у оквиру Легата Косте Ст. Павловића у Историјском архиву Београда. Сачуване су три укоричене књиге, које почињу „ уносом за 1. септембар 1930. и прекидају се са уносом за 4. јануар 1934. године (овај унос није у целости сачуван, јер је реченица на крају последње стране прекинута). У појединим уносима Коста Павловић додатно је уметао исечке из новина и званичних публикација о говорима појединих државника и дипломата у Народној скупштини и Друштву народа. Дневничке белешке које је Коста Павловић водио у време док је био личнисекретар Војислава Маринковића, 1930-1932, представљају значајан историјски извор за истраживаче и ширу јавност. Информације су главном тачне и прецизне, што је потврђено у великом броју случајева поређењем с другим изворима и досадашњим сазнањима у историографији. Књигу прати уводна студија и богато је опремљена коментарима који детаљно објашњавају личности и догађаје који се помињу у књизи.
Александар ЛукићБеоград: Институт за новију историју Србије, 2020. Mоже се закључити да је колега Александар Лукић, обавивши исцрпно истраживање, детаљно проучио историју Југословенске републиканске странке, трагајући за првим појавама републиканских идеја у српској држави и утврђујући веома широк друштвени и политички контекст у коме су испољаване. Показао је притом да је републиканизам у Србији далеко старијег датума од оснивања странке која га је као кључно програмско начело истакла већ у свом имену. Проучавајући рад републиканске партије, пак, отворио је важно питање постојања српске грађанске левице, која се током неколико деценија упорно и принципијелно залагала за парламентарну демократију и социјално праведно друштво. Анализирајући ове и друге проблеме, колега Лукић написао је прву целовиту студију о Југословенској републиканској странци у периоду између два светска рата, тумачећи њену делатност у оквиру сложених политичких проблема и националних односа. (из рецензије проф. др Мире Радојевић)
Сарадник Института за новију историју Србије Немања Радоњић одбранио је 26.11.2020. докторску дисертацију под насловом Слика Африке у Југославији (1945-1991) на Филозофском факултету у Београду. Комисија у саставу проф. др Милан Ристовић, проф. др Радина Вучетић, др Драган Богетић и др Олга Манојловић-Пинтар оценила је да се ради о добро структуираном, методолошки чврстом и тематски заокруженом раду из кога веома брзо може проистећи квалитетна монографија у издању института.
Научно веће Института за новију историју Србије изабрало је 12. новембра 2020.године нову редакцију часописа Токови историје. Током наредне четири године, главни и одговорни уредник часописа биће виши научни сарадник ИНИС-а др Владан Јовановић. Сарадници ИНИС-а др Александар Раковић и др Весна Ђикановић остаће чланови Редакције и у њеном новом саставу, док је засекретара Редакције изабрана Наталија Димић. У раду Редакције током наредне четири године учествоваће и колеге из других институција из земље и иностранства: др Ивана Добривојевић Томић (Србија), др Драган Бакић (Србија), проф. др Катрин Орел (Француска), проф. др Бојан Балковец (Словенија), др Сабине Рутар (Немачка), проф. др. Јарослав В. Вишњаков (Русија), проф. др Арпад Хорњак (Мађарска) и проф. др Ондреј Војтеховски (Чешка).
Онлајн-предавање проф. др Мари-Жанин Чалић, са Универзитета Лудвиг Максимилиану Минхену"Тито и немачко питање"На основу њене најновије књиге "Тито: вечни партизан"; (Минхен 2020) 26. новембра 2020.У 18 часова Молимо Вас да се региструјете до 24. новембра 2020. мејлом и уз навођење свогимена. Број учесника је ограничен.Предавање ће бити на енглеском преко програма Зум. Е-Маил Институтa: tribinainis@gmail.com Упутство:После 24. новембра 2020. ћете добити одговор мејлом са подацима за приступ идругим информацијама. Молимо Вас да за сваки случај проверите и спам.
Научни сарадник Института за новију историју Србије, др Милана Живановићобјавила је у издању ИНИС-а књигу под називом „И крст и петокрака. Руски гробникомплекси у Југославији у 20. веку“. Монографија се бави историјатом руских гробнихкомплекса – гробаља, парцела, костурница, гробница, споменика, спомен-обележја инадгробника Руса на територији Југославије, еволуцијом сећања на преминуле ипогинуле Русе, као и употребом њихове смрти у политичке сврхе. Заснована је награђи из српских и руских архива, периодици и релевантној домаћој и странојлитератури. садржај књиге можете преузети овде.
КОСТА СОФРОНИЈЕВИЋ БЕРЛИНСКИ ЗАПИСИ ИЗ ДВА СВЕТСКА РАТА О дијаспори са ових простора, до одласка великог гастарбајтерског таласашездесетих година XX века, постоји мало сазнања. Записи шеширџијског радникаКосте Софронијевића нам откривају да је српска и уопште јужнословенскаемиграција у Берлину била релативно бројна још пре Првог светског рата. Није серадило само о физичким радницима, већ и о квалификованим занатлијама које сучесто имале сопствене радње, кафеџијама, па и понеком власнику фабрике. Запажасе још једна појава коју смо обично склони да везујемо за новије време – мешанибракови са Немицама.Костини записи о Првом светском рату садрже приказ живота једног„непријатељског странца“ међу Немцима током Великог рата и потоње револуцијеи пружају одличан увид у понашање и размишљање како обичних људи тако ипредставника власти.За период Другог светског рата аутор нам је оставио пластичну сликувелеграда под бомбама које уништавају целе градске четврти. садржај књиге можете преузети овде
садржај можете преузети овде
У издању ИНИС-а изашла је најновија књига колегинице др Божице Славковић Мирић под насловом „Југославија и Албанија 1945-1948: економски односи“. Књига је посвећена југословенско-албанским односима у првим послератним годинама са акцентом на економске односе. Дело је производ оригиналног истраживачког рада на архивској грађи, са ослонцем на најновију стручну литературу. садржај књиге можете видети овде
Поштовани, Сва издања ИНИС-а која нису распродата, можете купити у просторијама Института. За детаљније информације и поруџбине обратите нам се мејлом (racunovodstvo@inis.bg.ac.rs) или телефоном (00 381 11 3398-941) сваког радног дана од 10-14ч. Са поштовањем, ИНИС
Након сложеног процеса евалуације часопис Токови историје прихваћен је и уврштен на Скопус листу која представља највећу дигиталну базу апстраката и цитата рецензиране литературе (научних часописа, књига и зборника радова са конференција).У наредна три месеца Одељење за управљање збиркама извора Скопуса покренуће поступак индексирања нашег часописа. Процес пријаве и прихватања можете видети овде. Редакциja
Историчар др Александар Раковић, виши научни сарадник, Института за новију историју Србије један је од ретких који је добио дозволу да истражује у Народној библиотеци Србије. Народна Библиотека ради у врло ограниченом капацитету према директним корисницима током радних дана од 10ч до 14ч. Детаљно о условима рада у Народној библиотеци можете погледати овде. (фото: лична архива др Александра Раковића) (Извор: www.in4s.net)
Др Александар Силкин, историчар и виши научни сарадник Института за славистику при Руској академији наука, објавио је научни интеревју са др Милетом Бјлејацем, научним саветником и директором Института за новију историју Србије, у научном часопису Историческая экспертиза. Интервју који је обављен на српском језику, а преведен на руски од стране др Силкина обрађује низ тема из српске историје у последња два века, а које се директно рефлектују на данашње проблеме српске државе у међународним односима, као и перцепције Србије у дипломатским круговима. Цео интервју на руском можете прочитати овде
Упркос ванредном стању, сарадници ИНИС-а дежурствима омогућавају минимум рада у самом инстутуту. Испред зграде саобраћај је видно смањен и град делује пусто. Како су библиотеке и архиви, главна места истраживачког рада сарадника су затворена и истраживачи су обавештени да рад наставе од куће. др Срђан Милошевић, са ручно прављеном маском на лицу - самосталан човек у вандредном стању. Поглед из канцеларије директора за време дежурства, док др Александар Лукић чита стручну литературу у савршеном миру.
На свечаности у београдском Народном позоришту, 11. марта, обележена jе прва година рада фонда за науку Републике Србиjе. Том приликом указана је част и представљени су руководиоци пројеката младих истраживача (ПРОМИС). Међу њима, у средини, налазио се др Срђан Мићић из Института за новију историју Србије као руководилац јединог добијеног пројекта из ИНИС-а, ("Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment") и једног од ретких пројеката из области друштвених наука који су добили средства Фонда у оквиру ПРОМИС-а.
Једна од примарних делатности Института за новију историју Србије одражава се не само кроз научну делатност, већ и сарадњу са реномираним институцијама из области, науке, културе и образовања. Након низа година успешне сардње са одсеком за историју Филозофског факултета у Новом Саду у виду гостујућих предавања сарадника ИНИС-а и међусобном разменом публикација, потписан је и протокол о дугорочној сарадњи између овде две институције. Свечани чин потписивања одржан је 6. марта 2020. године у свечаној сали деканата Филозофског факултета. Протокол о сарадњи су потписали декан факултета проф. др Ивана Живанчевић-Секеруш, др Миле Бјелајац, научни саветник и директор Института за новију историју Србије и шеф одсека за историју проф. др Иван Јордовић. Протоколом су дефинисана гостовања и предавања сарадника ИНИС-а, коришћење библиотечког фонда и информација, као и објављивање заједничких издања.
У врло оштрој конкуренцији у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) Фонда за науку Републике Србије одобрено је финансирање пројекта "Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment", који је предложио тим младих сарадника Института за новију историју Србије.Руководилац овог важног, двогодишњег, пројекта биће др Срђан Мићић, научни сарадник Института за новију историју Србије, а на пројекту ће учествовати научни сарадник др Јован Чавошки, научни сарадник др Александар В. Милетић, истраживач сарадник Наталија Димић и др Александар Животић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.Треба навести да је одобрено финансирање само 59 пројакта од 585 пријављених, али само 6 пројеката је одобрено из области друштвено-хуманистичких наука, међу којима и пројекат сарадника ИНИС-а. ЧЕСТИТАМО! http://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/PROMIS-List-of-projects-accepted-for-funding-1.pdf
У Азербејџанском културном центру у Београду, одржана је конференција посвећена Покрету несврстаних. Повод је био предстојећи XVIII самит Покрета несврстаних у Бакуу, Азербејџану 25. и 26. октобра 2019. Конференија је одржана са темом: "Non-Alignment Movement - Belgrade 1989 to Baku: Uncertain Movement, 30 years of transformation in the period ”. Односно "Покрет несврстаних - од Београда 1989 до Бакуа: неизвесно кретање, 30 година периода трансформације". Конференцију су отворили Његова Екселенција др Елдар Хасанов, амабасадор Републике Азербејџан и Драган Бисенић, директор "Клуба Плус". Конференцији су присуствовали и обратили се Зоран Вујић, политички директор Министарства иностраних послова Србије, Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова Савезне републике Југославије, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије. Извор: https://www.prensa-latina.cu https://azertag.az/xeber/Belqradda
Захваљујући заједничком подухвату три научно истраживачке институције одржана је у свечаној сали Инстититута за новију историју Србије радионица и конференција чији превод гласи: "Нови поредак Југоисточне Европе после Првог светског рата: планови, спровођење, последице". Радни језици конференције били су енглески и немачки. Фокус радионице био је на компаративном изучавању последица Првог светског рата на Југоисточну Европу током прве декаде након окончања париских мировних уговора. Радионица од 31. октобра завршена је свечаним предавањем проф. др Волфганга Хепкена из Лајпцига, "Southeastern Europe after the First World War. Time of Ambivalences?". Он је на компаративан и феноменолошки приступ дао увод у прву послератну деценију у којој су биле изражене велике промене друштва на свим нивоима у циљу стварања грађанског, урбаног, модерног и еманципованог друштва по угледу на земље победнице. Обрађено је и тешко наслеђе Југоисточне Европе са којима се ушло у процес промена. Конференција је подељена на панеле са по три учесника: 1. новембра: 1. Паришки послератни поредак за Југоисточну Европу, 2. Реформе и стратегија, 3. Већина и мањина 2. новембра: 4. Пријатељи и непријатељи Организатори конференције били су: Kommission für Geschichte und Kultur der Deutschen in Südosteuropas (Комисија за историју и културу Немаца у југоисточној Европи) из Тибингена у Немачкој, Institute für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde (Институт за историју подунавских Шваба и регионалне студије), такође из Тибингена и Институт за новију историју Србије у Бегораду. Радионица и конференција су одржане од 31. октобра до 2. новембра. Учесницима и пристунима обратили су се организатори и представници институција: др Матијас Бер, проф. др Рајнхард Јолер, др Карл-Петер Краус и др Миле Бјелајац На линку можете погледати снимак целе конференције
Институт за новију историју Србије већ четврту годину узастопно врло успешно наступа на "Међународном београдском сајму књига". Као и претходних година сарадници института представљали су знатижељним посетиоцима издања ИНИС-а. 22. октобра на слици с лева: Радосав Туцовић (докторанд), др Срђан Мићић, др Бојан Симић, Давор Стипић (докторанд) Ове године ИНИС је имао неколико вредних издања: Др Александар В. Милетић, "Преломна времена: Милован Ђилас и западно европска социјалистичка и социјалдемократска левица 1950-1954". Др Бојан Симић, "Милан Стојадиновић и Италија: између дипломатије и пропаганде". Др Радмила Радић, "Мисија британске хришћанске заједнице у Краљевини Југославији". PhD Radmila Radić, "The Mission of the British Young Men's Christian Association in the Kingdom of Yugoslavia" Др Момчило Исић, "Основно школство у Краљевини Србији за време Првог светског рата". Др Слободан Селинић, "Књижевна дипломатија: Међународна сарадња југословенских писаца од средине педесетих до краја седамдесетих година 20. века" Др Петар Драгишић, "Шта смо знали о Италији? Поглeди из Бeогрaдa нa Итaлију 1955-1978" Др Петар Драгишић, "Зидари туђе среће: Екомонска емиграција из Југославије." Др Петар Драгишић, "Ко је пуцао у Југославију? Југословенска политичка емиграција на Западу 1968–1980" Олга Манојловић Пинтар, Вера Гудац Додић, (ур.), Традиција и трансформација: транснационална искуства југословенске историје - зборник радова", Књ. 2 Услед велике читаности репринтовано је издање др Срђана Мићића, "Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939". Књига је због свог значаја и квалитета добила награду Архива Србије. Такође је доштампан и зборник радова "Србија у модернизацијским процесима ХХ века" који је уредила Латинка Перовић, а који је 1994. окупио најугледније српске историчаре. Захваљујући квалитету својих радова, обрађеним темама, овај зборник је и даље актуелан у науци. Драге колеге, читатељи... ДОБРОДОШЛИ!
Јован Чавошки је 5. јуна 2019. одржао предавање у Вудро Вилсон центру у Вашингтону на тему "Од сврставања до Несвртаних: Југославија открива Трећи свет" у којем је анализирао улогу Југославије у стварању и Покрета несвртаних и утицају који је она имала на покрет током Хладног рата .
Навршава се век од српско-српског династичког сукоба у Црној Гори, присталица Петровића и Карађорђевића, и сукоба две концепције српског и југословенског уједињења
У Црној Гори којом је владала династија Петровић Његош (1697–1918) друштво се њихало у српској националној идеји. Свети Петар Цетињски, владика Раде (Његош), књаз Данило и краљ Никола имали су своје визије и програме за српско уједињење, каткад с њима на челу српства, а каткад су примат у српству препуштали владарима из Србије.
Међународна научна конференција у част руског историчара и великог познаваоца Србије и српског народа Андреја Леонидовича Шемјакина, одржана је у петак у просторијама Института за новију историју Србије у Београду. Научници из Србије и Русије окупили су се да би заједно овом приликом одали почаст колеги, који је преминуо 2018. године.
Института за новију историју Србије Института за новију историју Србије Института за новију историју Србије Института за новију историју Србије
Представљање института за новију Историју Србије
Понедељак, 15. октобар 2018, у 13 часова. Галерија Народног музеја Краљево.
Програм другог дана Сајма књига у Андрићграду започео је промоцијом Института за новију историју Србије. На промоцији су говорили директор института др Миле Бјелајац и др Слободан Селинић.
Изашао је нови број Токова историје 2/2018. Часопис Токови историје настао је из редовне периодичне публикације Института за историју радничког покрета Србије у форми зборника радова Токови револуције. Овај зборник је почео да излази 1967. године и под тим именом је објављиван до 1989. као годишњак.
