Ћирилица / Latinica / English

Dr Srđan Mićić

Naučni saradnik

Biografija

Datum i godina rođenja: 28.04.1983.
Mesto rođenja: Beograd
Školovanje: Srednja škola: 2002, Matematička gimnazija
Fakultet: 2008, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odelenje za istoriju.
Master teza: 2010, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju Jugoslavije, „Neformalna diplomatija Kraljevine Jugoslavije. Slučaj potpisivanja Pakta o večnom prijateljstvu između Jugoslavije i Bugarske“.
Doktorat: 2018, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju Jugoslavije, „Balkanski i podunavksi koncept jugoslovenske spoljne politike (1952–1938)ˮ.
Zaposlenje:2006–2007. Biblioteka Odeljenja za istoriju Filozogskog fakulteta
2008–2010. Arhiv Srbije
2009, 2011.
OŠ „Starina Novak“
2010–2011. Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija
2011. OŠ „Starina Novak“
2011. OŠ „Stevan Dukić“
2011–2012. Demonstrator na Katedri za istoriju Jugoslavije, Odeljenje za istoriju, Filozofski fakultet u Beogradu
2013, Institut za noviju istoriju Srbije.
Oblast interesovanja: istorija međunarodnih odnosa u Evropi tokom međuratnog perioda, diplomatija i spoljna politika Kraljevine SHS/Jugoslavije, propaganda.E-mail: srdjan.micic@inis.bg.ac.rs
Monografija Od birokratije do diplomatije je nagrađena godišnjom nagradom Zadužbine Đurđa, Danice i Jovanke Jelenić, decembra 2018. godine.

Bibliografija:

Monografije:

  • Краљевина Југославија и аншлус Аустрије 1938. године, Службени гласник-Европски центар за мир и развој, Београд, 2010.
  • Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939., Београд, ИНИС, 2018.

Priređeni izvori:

  • Коста Ст. Павловић, Дневник 1930–1932, (приредили др Срђан Мићић, др Наташа Милићевић), Београд: Историјски архив Београда–Институт за новију историју Србије, 2020, стр. 570.

Članci i studije:

  • „Немачка филмска пропаганда о операцијама на Балкану 1941. године“, Zbornik BOŠ, Beograd 2008, 89-102.
  • „Борба за слободну мисао – да ли цензура може да спречи формирање јавног мнења?“, Аргументи. Часопис за друштвена / политичка питања, Година V, Бања Лука 2011, 75-112.
  • „Informal Diplomacy in Yugoslav-Bulgarian Relations between two World Wars“, Бъгария и Балканите в сферата на европейските влияния през XIX – XXI век. Сборник статии, Велико Търново 2012, 217-230.
  • „О проблемима југословенских стручних делегација у архивима Беча и Цариграда“, Архив. Часопис Архива Југославије, 1-2 (2012), 34-49.
  • „Непознанице о посети Димитрија Димитријевића Турској марта 1929. године“, Токови историје, 1/2014, 201-215.
  • „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и планирање државног удара у Бугарској, 1923–1925. године“, Војноисторијски гласник, 1/2014, 203-232.
  • „Југословенска дипломатска курирска служба током међуратног периода“, Архив. Часопис Архива Југославије, 1-2 (2014), 96-111.
  • „Mission of Konstantin Todorov in North America 1927-1928: Yugoslav Foreign Service vs. Macedonian-Bulgarian organisations in North America“. Токови историје, 1/2015, 85-122.
  • „Poljska u jugoslovenskoj spoljnoj politici tokom 30-ih godina XX veka“, Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku, Zbornik radova, Beograd 2015, 75-91.
  • Mira Radojević, Srđan Mićić, “Serbian Orthodox Church cooperation and frictions with Ecumenical Patriarchate of Constantinople and Bulgarian Exarchate during interwar period”, Studia Acamdeica Šumenensia, Vol. 2, 2015, 126-143.
  • „Проблеми и злоупотребе у југословенској дипломатској курирској служби, 1918–1941. године“, Архив. Часопис Архива Југославије, 1-2/2015, Београд 2015, 92-104.
  • „Рад бугарског Посланства у Београду против војне интервенције Краљевине СХС (9–18. јун 1923)ˮ, Зборник Матице српске за историју, Бр. 93, Нови Сад, 2016, стр. 89-104.
  • Душан Марковић, Срђан Мићић, „Сусрети краља Александра и краља Бориса од септембра до децембра 1933. годинеˮ, Токови историје, Бр. 1/2017, стр. 175 – 198.
  • „Југословенске дипломате и дописници за штампу из Смедереваˮ, Смедеревски крај 1918-1941. Зборник радова научног скупа, Смедерево, 2017, стр. 47-73.
    • „Нишки логори за бугарске емигранте (1923–1925)ˮ, Наука и савремени универзитет, Том I, Друштвене науке пред изазовима савременог друштва, Ниш, 2017, стр. 115-126.
  • „Мала антанта и питање мањина пред Друштвом народа 1927–1934. годинеˮ, Od Moravy k Moravě III: Z historie česko-srbských vztahů / Од Мораве до Мораве III: Из историје чешко-српских односа, (Editoři: Václav Štěpánek a Ladislav Hladký; Уредник српског дела Верица Копривица), Matice moravská ve spolupráci s Maticí srbskou, Brno, 2017, str. 325-350.
  • Zoran Janjetović, Srđan Mićić, „Österreich in den Augen der jugoslawischen Diplomatie 1918–1938ˮ, Nečakov zbornik. Procesi, teme in dogodki iz 19. in 20. stoletja, (ur. Kornelija Ajlec, Bojan Bakovec, Božo Repe), Ljubljana, 2018, 479-496.
  • Срђан Мићић, „Југословенска сарадња са ʼТелеграфен Униономʼ и немачким новинарима, 1927–1934. годинеˮ, Токови историје, 2/2018, 39-66.
  • Srđan Mićić, „Yugoslav Diplomats during the Interwar Periodˮ, Balcanica Posnaniensia. Acta et studia, Vol. XXV (2018), 143-159.
  • Срђан Мићић, „Протогеровисти ВМРО у југословенској служби, 1930–1935. годинеˮ, Војноисторијски гласник, 2/2018, 70-109.
  • Сърджан Мичич, Димитър Митев, „Софийският митрополит Стефан и идеята за ʼИнтегрална Югославияʼ (Неизвестно писмо на дядо Стефан до югославския принц-регент Павел Караджорджевич)ˮ, Исторически преглед, Година LXXIV, Книжка 2 (2018), 171-185.
  • „The influence of France and Italy’s (Central)European projects on Yugoslavia’s re-evaluation of regional pacts (1927–1933)“, Istorija 20. veka, 1/2020, 39-60.
  • „Minority petitions against Yugoslav authorities before the League of Nations“, Tokovi istorije, 3/2020, 27-52.
  • „Црногорци у југословенској дипломатској служби између два светска рата“, Историјски записи. Орган Историјског института и Друштва историчара Црне Горе, Година XCI, Бр. 3-4/2018, Подгорица, 2020, 143-165.
  • „Minority petitions against Yugoslav authorities before the League of Nations“, Tokovi istorije, 3/2020, pp. 27-52.
  • „Спољна политика југословенске краљевине 1918–1941“, у: Српски народ и југословенска држава: спољна политика 1918–1990, каталог изложбе, аутори изложбе и каталога Јелена Ђуришић, Драган Теодосић, Београд: Архив Југославије, 2020, стр. 9-51.
  • „Vojislav Marinković and Italy, 1927-1932“, Qualestoria. Rivista di storia contemporanea, N.ro 1, L’Italia e la Jugoslavia tra le due guerre, a cura di Stefano Santoro, Anno XLIX, Giugno 2021, pp. 187-206.

Enciklopedijske odrednice:

  • „Аустријско-српски односи у 20. веку“, Српска енциклопедија, Том I, Књига I, Београд – Нови Сад 2010, 389-392.
  • „Момчило Нинчићˮ, Српски биографски речник, [Књ.] 7, Мл-Пан, (главни уредник Бранко Бешлин), Нови Сад, 2018, 513-515.
  • „Коста Павловићˮ, Српски биографски речник, [Књ.] 7, Мл-Пан, (главни уредник Бранко Бешлин), Нови Сад, 2018, 775, 776.

Izdvajamo