Zbornici građe

Коста Ст. Павловић: Дневник 1930–1932

priredili Srđan Mićić i Nataša Milićević
Beograd: Istorijski arhiv Beograda; Institut za noviju istoriju Srbije, 2020.

Dnevničke beleške koje je Kosta Pavlović vodio od 1928 do 1935 samo su delimično sačuvane u okviru Legata Koste St. Pavlovića u Istorijskom arhivu Beograda. Sačuvane su tri ukoričene knjige, koje počinju „ unosom za 1. septembar 1930. i prekidaju se sa unosom za 4. januar 1934. godine (ovaj unos nije u celosti sačuvan, jer je rečenica na kraju poslednje strane prekinuta).

U pojedinim unosima Kosta Pavlović dodatno je umetao isečke iz novina i zvaničnih publikacija o govorima pojedinih državnika i diplomata u Narodnoj skupštini i Društvu naroda.

Dnevničke beleške koje je Kosta Pavlović vodio u vreme dok je bio ličnisekretar Vojislava Marinkovića, 1930-1932, predstavljaju značajan istorijski izvor za istraživače i širu javnost. Informacije su glavnom tačne i precizne, što je potvrđeno u velikom broju slučajeva poređenjem s drugim izvorima i dosadašnjim saznanjima u istoriografiji. Knjigu prati uvodna studija i bogato je opremljena komentarima koji detaljno objašnjavaju ličnosti i događaje koji se pominju u knjizi.

Коста Софронијевић Берлински записи из два светска рата

priredio Zoran Janjetović
Institut za noviju istroiju Srbije
Beograd 2020.


O dijaspori sa ovih prostora, do odlaska velikog gastarbajterskog talasa
šezdesetih godina XX veka, postoji malo saznanja. Zapisi šeširdžijskog radnika
Koste Sofronijevića nam otkrivaju da je srpska i uopšte južnoslovenska
emigracija u Berlinu bila relativno brojna još pre Prvog svetskog rata. Nije se
radilo samo o fizičkim radnicima, već i o kvalifikovanim zanatlijama koje su
često imale sopstvene radnje, kafedžijama, pa i ponekom vlasniku fabrike. Zapaža
se još jedna pojava koju smo obično skloni da vezujemo za novije vreme – mešani
brakovi sa Nemicama.
Kostini zapisi o Prvom svetskom ratu sadrže prikaz života jednog
„neprijateljskog stranca“ među Nemcima tokom Velikog rata i potonje revolucije
i pružaju odličan uvid u ponašanje i razmišljanje kako običnih ljudi tako i
predstavnika vlasti.
Za period Drugog svetskog rata autor nam je ostavio plastičnu sliku
velegrada pod bombama koje uništavaju cele gradske četvrti.


sadržaj knjige možete preuzeti ovde

Seljak - svoj čovek

Dragoljub Jovanović
prir. Nadežda Jovanović i Momčilo Isić

Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1997.

O pristupu prošlosti : primer jednog istorijskog izvora, Beograd

Miroslav Perišić – urednik, Boro Majdanac – urednik. 
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2010.

Grigorije Babović, Letopis Šapca : 1933-1944.

Sanja Petrović Todosijević - urednik. 
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2010.