Nova knjiga Bojana Simića: Jugoslavija i Argentina 1946–1955.
Nakon svršetka Drugog svetskog rata počinje nova etapa u odnosima između dve države. U Jugoslaviji se konsolidovala nova vlast na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije, dok je u Argentini stvaran novi režim koji je takođe svoj oslonac tražio u radništvu. Obe zemlje su pokušavale da nađu sopstveni pravac u posleratnom svetu koji je sve više davao obrise novog sukoba između dve sile pobednice SAD-a i SSSR-a. Na tom putu čekale su ih brojni problemi i dileme, teški lomovi i izazovi, kako u
unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici. Odluka da izaberemo hronološki okvir od 1946. do 1955. ima više opravdanja. Početna granica izabrana je kao godina kada su ponovo uspostavljeni odnosi između Jugoslavije i Argentine, ali i kao godina kada je Huan Peron prvi put izabran za predsednika republike. Pored toga što analiza obuhvata period od praktično jedne cele decenije, kao razlog za krajnju granicu istraživanja vidimo i godinu puča u Argentini, odlazak Perona i dolazak vojne hunte, što je dovelo do nestabilnosti u zemlji i do faktičke paralize odnosa između dve države. To je i vreme kada se, posle perioda lutanja između dva bloka, bitno menjala jugoslovenska spoljna politika i kada se
preorijentisala na politiku nesvrstanosti.